Када је древни Јерусалим уништен? — први део

Зашто је то значајно; шта чињенице показују

Ово је први од два чланка у узастопним издањима Стражарске куле који осматрају научне расправе у вези са датумом уништења древног Јерусалима. У овим чланцима се налазе одговори на питања која збуњују неке читаоце. Информације су детаљно истражене и темеље се на Светом писму.

„Међу историчарима и археолозима је углавном прихваћена 586. или 587. година пре. н. е. као датум уништења Јерусалима.a Зашто Јеховини сведоци кажу да се то десило 607. пре н. е.? На основу чега сте дошли до тог закључка?“

ТАКО је гласило питање једног нашег читаоца. Али, због чега би требало да нас занима које је године вавилонски краљ Навуходоносор II разорио Јерусалим? Као прво, тај догађај је представљао важну прекретницу у историји Божјег народа. Један историчар је рекао да је то водило до „катастрофе, заиста неописиве катастрофе“. Те године је уништен и храм који је био центар обожавања Свемоћног Бога више од 400 година. „Ох Боже!“, туговао је писац једног библијског псалма, „оскврнуше свети храм твој, Јерусалим у рушевине претворише“ (Псалам 79:1, Ба).b

Друго, уколико знате тачну годину када је започела та ’неописива катастрофа‘ и разумете како се обнављањем исправног начина обожавања Бога испунило једно прецизно библијско пророчанство, то ће учврстити ваше поуздање у веродостојност Божје Речи. Због чега онда Јеховини сведоци прихватају датум који се за 20 година разликује од општеприхваћене хронологије? Кратко речено, због чињеница које се налазе у самој Библији.

„Седамдесет година“ за кога?

Годинама пре уништења Јерусалима, јудејски пророк Јеремија је пружио кључ за разумевање библијске хронологије. Он је ’свим становницима јерусалимским‘ упутио упозорење: „Сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару Вавилонском седамдесет година“ (Јеремија 25:1, 2, 11, ДК). Касније је тај пророк још рекао: „Овако каже Јехова: ’Кад се наврши седамдесет година у Вавилону, погледаћу на вас и испунићу вам своју добру реч, и вратићу вас на ово место‘“ (Јеремија 29:10). Због чега је значајан тај период од „седамдесет година“? И како нам он помаже да одредимо датум уништења Јерусалима?

У неким библијским преводима не стоји да ће се 70 година испунити „у Вавилону“ већ на самом Вавилону (Стварност). Зато неки историчари тврде да се овај 70-годишњи период односи на Вавилонско царство. Према ванбиблијској хронологији, Вавилонци су владали Јудом и Јерусалимом око 70 година, од отприлике 609. до 539. пре н. е., када је пала вавилонска престоница.

Међутим, Библија показује да је тих 70 година био период Божје строге казне — изречене првенствено народу Јуде и Јерусалима, који се заветовао да ће му бити послушан (Излазак 19:3-6). Они су одбили да оставе своје зле путеве и због тога је Бог рекао: „Ја ћу послати по... Навуходоносора цара Вавилонскога... и довешћу [га] на ту земљу и на становнике њезине, и на све те народе околне“ (Јеремија 25:4, 5, 8, 9, ДК). Иако су и околни народи осетили вавилонски гнев, Јеремија је за уништење Јерусалима и 70-годишње изгнанство које је потом уследило рекао да је то ’казна народа његовога‘ јер је Јерусалим ’много згрешио‘ (Тужбалице 1:8; 3:42; 4:6, Ба).

Према томе, у Библији се 70 година односи на оштро кажњавање Јуде, док су Вавилонци били средство које је Бог користио да би извршио ту тешку осуду. Па ипак, он је рекао Јудејцима: „Кад се у Вавилону наврши седамдесет година... вратићу вас на ово место“ — у Јуду и Јерусалим (Јеремија 29:10, Ба).

Када је „седамдесет година“ започело?

Историчар Јездра, који је живео након испуњења Јеремијиног пророчанства о 70 година, написао је за краља Навуходоносора под Божјим надахнућем: „[Он] одведе као робље у Вавилон све оно што утече од мача; и они беху подложни њему и синовима његовим до владавине краљевства Персијскога, да се испуни реч коју Јехова изрече на уста Јеремије: докле се земља не наужива субота својих, јер почину за време докле беше пуста, докле се не наврши седамдесет година“ (2. Летописа 36:20, 21, Ба).

Дакле, 70 година је морао бити период у ком се земља Јуде и Јерусалима ’науживала субота својих‘. То значи да земљиште није било обрађивано — није било сејања њива ни орезивања винограда (Левитска 25:1-5). Божји народ је због непослушности, између осталог и због непоштовања сабатних година, био кажњен тако што је земља морала да буде необрађена и пуста 70 година (Левитска 26:27, 32-35, 42, 43).

Када је земља Јуде била опустошена и необрађена? Вавилонци су под Навуходоносором у два наврата напали Јерусалим, у размаку од више година. Када је отпочео период од 70 година? Очигледно није након прве Навуходоносорове опсаде Јерусалима. Због чега то можемо рећи? Иако је он тада одвео многе заробљенике у Вавилон, неке је оставио у земљи. Такође, није уништио град. Након тог првог изгнанства, у Јуди је остао ’сиромашан народ‘ који је још годинама живео од своје земље (2. Краљевима 24:8-17). Али онда се ситуација потпуно променила.

Јудејци су се побунили и то је Вавилонце навело да поново нападну Јерусалим (2. Краљевима 24:20; 25:8-10). Разорили су град и свети храм а многе становнике су одвели у Вавилон као заробљенике. За два месеца је ’сав народ [који је остао у земљи], мало и велико, а и војводе, отишао у Египат, јер се бојаху Халдејаца‘, то јест Вавилонаца (2. Краљевима 25:25, 26, Ба). Тек тада, седмог јудејског месеца тишрија (септембар/октобар) исте године, могло се рећи да опустошена и необрађена земља ’ужива суботе своје‘. Бог је преко Јеремије јудејским изгнаницима у Египту рекао: „Ви видјесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима“ (Јеремија 44:1, 2, ДК). Очигледно је овај догађај означио почетак 70 година. Када је то било? Да бисмо то сазнали, најпре морамо видети када се тај период завршио.

Када се навршило „седамдесет година“?

Пророк Данило, који је доживео ’владавину краљевства персијскога‘, налазио се у Вавилону и израчунао је када ће 70 година доћи своме крају. Он је написао: „Ја Данило разумјех из књига број година, које бјеше рекао Господ Јеремији пророку да ће се навршити развалинама Јерусалимским, седамдесет година“ (Данило 9:1, 2, ДК).

Јездра је размишљао о Јеремијиним пророчанствима и повезао је завршетак „седамдесет година“ са временом када „побуди Јехова дух Кира, краља Персијскога, који даде и усмено и писмено ову објаву“ (2. Летописа 36:21, 22, Ба). Када су Јудејци ослобођени? Декрет којим је окончано њихово изгнанство био је издат „прве године Кира, краља Персије“. (Видети оквир „Значајна година у историји“.) Према томе, Јудејци су се до јесени 537. пре н. е. вратили у Јерусалим да би обновили исправан начин обожавања Бога (Јездра 1:1-5; 2:1; 3:1-5).

Дакле, према библијској хронологији, 70 година је дослован период који се завршио 537. пре н. е. Ако се вратимо 70 година уназад, долазимо до почетне године тог периода, то јест 607. пре н. е.

Али уколико чињенице из надахнутог Светог писма јасно указују да је 607. пре н. е. Јерусалим уништен, зашто многи стручњаци указују на 587. пре н. е.? Они се ослањају на два извора — записе древних историчара и Птолемејев канон. Да ли су ти извори поузданији од Светог писма? Осмотримо то поближе.

Древни историчари — колико су поуздани?

Историчари који су живели отприлике у време када је Јерусалим уништен пружају противречне информације о нововавилонским краљевима.c (Видети оквир „Нововавилонски краљеви“.) Ток догађаја описан у њиховим хронологијама не слаже се са библијским записом. Али колико су поуздани њихови списи?

Један од историчара који је живео најближе периоду Нововавилонског царства био је Берос, вавилонски „свештеник бога Вила“. Од његовог дела Babyloniaca, написаног око 281. пре н. е., опстали су само делови сачувани у списима других историчара. Берос је тврдио да је користио „књиге које су брижљиво чуване у Вавилону“.⁠¹ Да ли је он поуздан историчар? Погледајмо један пример.

Берос је записао да је асирски краљ Сенахирим владао након „свог брата“; а „након њега његов син [Есархадон је владао] 8 година; и затим Самугес [Шамаш-шум-укин] 21 годину“ (III, 2.1, 4). Међутим, историјски документи из Вавилона који су настали много пре Беросовог времена кажу да је Сенахирим наследио престо свог оца, Саргона II, а не свог брата; Есархадон је владао 12 година, а не 8; Шамаш-шум-укин 20 година, а не 21. Један стручњак на том пољу, Ван дер Спек, потврђује да се Берос освртао на Вавилонску хронику, али ипак пише: „То га није спречило да убацује своја тумачења и додатне информације.“⁠²

Шта су други изучаваоци рекли? „У прошлости се на Бероса углавном гледало као на историчара“, изјавио је С. Берстајн, који је темељно истражио Беросова дела. Ипак је закључио: „Ако би он то био, његов рад би морао бити проглашен непрофесионалним. Чак и у непотпуном облику у којем се тренутно налази, Babyloniaca садржи неколико изненађујућих грешака приликом изношења самих чињеница... За једног историчара такви пропусти су недопустиви, али Беросов циљ није био изношење историјских чињеница.“⁠³

У светлу до сада реченог, шта ви мислите? Да ли Беросови прорачуни заиста могу да се сматрају тачним? Шта је с другим древним историчарима који су своју хронологију добрим делом заснивали на Беросовим записима? Да ли се историјски закључци до којих су дошли могу сматрати поузданим?

Птолемејев канон

Краљевски канон Клаудија Птолемеја, астронома из другог века н. е., такође се користи да би се потврдила општеприхваћена 587. година пре н. е. Птолемејева листа краљева се сматра стубом хронологије древне историје, па и периода Нововавилонског царства.

Птолемеј је саставио своју листу око 600 година након што је Нововавилонско царство дошло свом крају. Како је успео да одреди годину када је први краљ с његове листе почео да влада? Птолемеј је објаснио да су користећи астрономске прорачуне, делимично темељене на помрачењима Месеца, „израчунали почетак владавине Набонасара“, првог краља с листе.⁠⁴ Стога, Кристофер Вокер из Британског музеја каже да је Птолемејев канон био „запис осмишљен тако да астрономима обезбеди доследан хронолошки преглед“, а не „да историчарима пружи прецизан извештај о устоличавању и смрти краљева“.⁠⁵

„Одавно је познато да је Канон астрономски поуздан“, пише Лео Депаут, један од најватренијих Птолемејевих поборника, „али то не значи аутоматски да је и историјски тачан.“ Указујући на листу краљева, професор Депаут додаје: „Када се ради о ранијим владарима [међу којима су и нововавилонски краљеви], Канон би требало упоређивати са записом на клинастом писму како би се утврдило време владања сваког од њих.“⁠⁶

Какав је то „запис на клинастом писму“ који нам помаже да проценимо историјску тачност Птолемејевог канона? Он обухвата Вавилонску хронику, листе краљева и плочице са економским текстовима — документе на клинастом писму које су састављали писари који су живели отприлике у време Нововавилонског царства.⁠⁷

Шта сазнајемо када се Птолемејев канон упореди с тим записом? У доњем оквиру „Да ли се Птолемејев канон слаже с древним плочицама?“, део Канона се пореди са древним записом на клинастом писму. Запазите да Птолемеј наводи само четири краља између вавилонских владара Кандалануа и Набонида. С друге стране, Листа краљева из Урука — запис на клинастом писму — открива да је између њих било седам краљева. Да ли су они владали занемарљиво кратко? Према једној плочици о пословном промету, један од њих је владао седам година.⁠⁸

У другим записима на клинастом писму налазимо чврсте доказе да је пре владавине Набополасара (првог нововавилонског краља) један други краљ (Асур-етел-илани) владао Вавилонијом четири године. Поред тога, у земљи није било краља више од годину дана.⁠⁹ Па ипак, ништа од тога не налазимо у Птолемејевом канону.

Због чега је Птолемеј изоставио неке владаре? Изгледа да их није сматрао законитим.⁠¹⁰ Примера ради, није уврстио Лабаши-Мардука, једног од нововавилонских краљева. Али према записима на клинастом писму, краљеви које Птолемеј не помиње заправо су владали Вавилонијом.

Птолемејев канон се углавном сматра поузданим. Али, с обзиром на то да изоставља неке информације, да ли може послужити као основа историјски тачне хронологије?

Закључак на темељу изнетих чињеница

Да закључимо: Библија јасно каже да је Божји народ био у изгнанству 70 година. Постоје чврсти докази, са којима се већина стручњака слаже, да су се Јудејци вратили у своју домовину 537. пре н. е. Ако рачунамо уназад од те године, долазимо до тога да је Јерусалим уништен 607. пре н. е. Иако се древни историчари и Птолемејев канон не слажу са овим датумом, тачност њихових записа с правом може бити доведена у питање. Заиста, ова два извора не пружају довољно доказа за одбацивање библијске хронологије.

Међутим, остају још нека питања. Да ли је тачно да не постоје историјски докази у прилог 607. години пре н. е. на коју указује Библија? Шта сазнајемо из записа на клинастом писму од којих су многе саставили древни очевици и за које се може утврдити од када потичу? На ова питања ће бити одговорено у следећем издању.

[Фусноте]

[Оквир/Слике на 28. страни]

ЗНАЧАЈНА ГОДИНА У ИСТОРИЈИ

Чињенице на основу којих је израчунато да је Кир II освојио Вавилон 539. године пре н. е.

▪ Древни историјски записи и плочице на клинастом писму. Диодор Сицилијански (око 80-20. пре н. е.) написао је да је Кир постао краљ Персије „прве године педесет и пете Олимпијаде“ (Historical Library, књига IX, 21). То је било 560. пре н. е. Грчки историчар Херодот (око 485-425. пре н. е.) рекао је да је Кир убијен „након што је био на престолу 29 година“, на основу чега закључујемо да се то десило током његове 30. године владања, то јест 530. пре н. е. (Histories, књига I, Clio, 214). Плочице на клинастом писму откривају да је Кир пре него што је био убијен владао Вавилоном девет година. Према томе, ако се вратимо девет година уназад од његове смрти 530. пре н. е., долазимо до 539. пре н. е. као године када је Кир освојио Вавилон.

Докази са плочице на клинастом писму. Једна вавилонска глинена плочица из области астрономије (BM 33066) потврђује да је Кир умро 530. пре н. е. Иако се на овој плочици налазе неке грешке у вези са положајем небеских тела, она садржи описе два помрачења Месеца за која се каже да су се догодила седме године владања Камбиза II, Кировог сина и наследника. Утврђено је да се ради о помрачењима која су се могла видети у Вавилону 16. јула 523. пре н. е. и 10. јануара 522. пре н. е., што значи да је Камбизова седма година владања започела у пролеће 523. пре н. е. Из тога долазимо до закључка да је његова прва година владања била 529. пре н. е. Према томе, последња Кирова година била је 530. пре н. е., што значи да је прва година његове владавине над Вавилоном била 539. пре н. е.

[Извор]

Плочица: © The Trustees of the British Museum

[Оквир на 31. страни]

САЖЕТАК

▪ Историчари обично говоре да је Јерусалим уништен 587. пре н. е.

▪ Библијска хронологија недвосмислено указује да се уништење одиграло 607. пре н. е.

▪ Историчари углавном темеље своје закључке на записима древних историчара и Птолемејевом канону

▪ Списи древних историчара садрже озбиљне грешке и нису увек у сагласности са записима на глиненим плочицама

[Оквир на 31. страни]

Белешке

1. Babyloniaca (Chaldaeorum Historiae), прва књига, 1.1.

2. Studies in Ancient Near Eastern World View and Society, страна 295.

3. The Babyloniaca of Berossus, страна 8.

4. Almagest, III, 7, превео Џ. Тумер, у делу Ptolemy’s Almagest, издање из 1998, страна 166. Птолемеј је знао да су вавилонски астрономи математички „израчунавали“ претходна и будућа помрачења, јер су установили да се помрачења исте врсте понављају сваких 18 година (Almagest, IV, 2).

5. Mesopotamia and Iran in the Persian Period, стране 17-18.

6. Journal of Cuneiform Studies, 47. том, 1995, стране 106-107.

7. Клинасто писмо је врста писма настала тако што су писари утискивали знакове на меке глинене плочице помоћу писаљке са врхом заоштреним попут клина.

8. Син-шар-ишкун је владао седам година; из периода од прве до седме године његовог владања потиче 57 таблица о пословном промету. Видети Journal of Cuneiform Studies, 35. том, 1983, стране 54-59.

9. Таблица с економским текстом C.B.M. 2152 потиче из четврте године владања Асур-етел-иланија (Legal and Commercial Transactions Dated in the Assyrian, Neo-Babylonian and Persian Periods — Chiefly From Nippur, А. Клеј, 1908, страна 74). Такође, овај владар је наведен непосредно пре Набополасара у Харанским натписима о Набониду (H1B), I, 30. ред (Anatolian Studies, 8. том, 1958, стране 35, 47). У вези с периодом без краљева, видети Хронику бр. 2, 14. ред у делу Assyrian and Babylonian Chronicles, стране 87-88.

10. Неки стручњаци тврде да је Птолемеј — чија листа наводно садржи само вавилонске краљеве — изоставио владаре који носе титулу „краљ Асирије“. Међутим, као што можете приметити у оквиру на страни 30, неколицина краљева у Птолемејевом канону има титулу „краљ Асирије“. Таблице с економским текстовима, документи на клинастом писму и натписи јасно указују да су краљеви Асур-етел-илани, Син-шум-лишир и Син-шар-ишкун заиста владали Вавилонијом.

[Табела/Слика на 29. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НОВОВАВИЛОНСКИ КРАЉЕВИ

Ако су ови историчари поуздани, зашто онда постоје неслагања међу њима?

Краљеви

Дужина владања (изражена у годинама) према древним историчарима

[Извор]

Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Табела/Слике на 30. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ДА ЛИ СЕ ПТОЛЕМЕЈЕВ КАНОН СЛАЖЕ С ДРЕВНИМ ПЛОЧИЦАМА?

Птолемеј изоставља неке краљеве са своје листе. Зашто?

ПТОЛЕМЕЈЕВ КАНОН

Набонасар

Набу-надин-зер (Надину)

Мукин-зер и Пул

Меродах-Валадан

Саргон II „краљ Асирије“

Први период без краља

Бел-ибни

Асур-надин-шуми

Нергал-ушезиб

Мушезиб-Мардук

Други период без краља ЛИСТА КРАЉЕВА ИЗ

Есархадон „краљ Асирије“ УРУКА ПРОНАЂЕНА НА

Шамаш-шум-укин ДРЕВНИМ ПЛОЧИЦАМА

Кандалану Кандалану

Син-шум-лишир

Син-шар-ишкун

Набополасар Набополасар

Навуходоносор Навуходоносор

Амел-Мардук Амел-Мардук

Нериглисар Нериглисар

Лабаши-Мардук

Набонид Набонид

Кир

Камбиз

[Слика]

Вавилонска хроника је део записа на клинастом писму који нам помаже да проценимо тачност Птолемејевог канона

[Извор]

Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Извор слике на 31. страни]

Photograph taken by courtesy of the British Museum