Да ли Јеховини сведоци верују у Исуса?

ВЕРА У ИСУСА ЈЕ НЕОПХОДНА

Андреј: Добар дан, Тони. Како сте данас?

Тони: Добар дан. Добро сам, хвала. А ви?

Андреј: Хвала, и ја сам добро. Донео сам вам најновију Стражарску кулу и Пробудите се! Мислим да ће вам се допасти теме.

Тони: Хвала. Баш ми је драго што сте свратили данас, јер имам једно питање за вас.

Андреј: Наравно, реците.

Тони: Пре неки дан сам причао с колегом и поменуо сам занимљиве летке које сте ми оставили. Али он је рекао да не треба да их читам, јер Јеховини сведоци не верују у Исуса. Да ли је то тачно? Рекао сам му да ћу вас питати кад следећи пут дођете.

Андреј: Драго ми је што сте ме питали. Добро је што сте се обратили директно Сведоцима. На крају крајева, ако желимо да сазнамо у шта неко верује, зар није најбоље да питамо ту особу?

Тони: И ја тако мислим.

Андреј: Заправо, вера у Исуса је веома важна за Јеховине сведоке. Штавише, ми сматрамо да је она неопходна за спасење.

Тони: Тако сам и мислио, али када ми је колега рекао да не верујете у Исуса, запитао сам се шта је заправо тачно пошто досад никад нисмо разговарали о томе.

Андреј: Показао бих вам неке библијске стихове који говоре о томе колико је вера у Исуса важна. То су стихови које Јеховини сведоци често користе у разговору с другима. Могли бисмо почети од Исусових речи, записаних у Јовану 14:6. Оне су део разговора између Исуса и једног апостола. Ту пише: „Исус му одговори: ’Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази к Оцу осим преко мене.‘“ Према овим речима, који је једини начин да се приближимо Оцу?

Тони: Преко Исуса.

Андреј: Управо тако. И Јеховини сведоци чврсто верују у то. Заправо, кад год се молимо Богу, ми то чинимо у Исусово име.

Тони: Занимљиво.

Андреј: Такође можемо видети шта стоји у Јовану 3:16. За овај стих се може рећи да показује суштину јеванђеља. Ако бисмо желели да све што је записано о Исусовом животу и служби на земљи сажмемо у један једини стих, онда би то био Јован 3:16. Хоћете ли, молим вас, ви да га прочитате?

Тони: Може. „Јер Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“

Андреј: Хвала. Да ли сте већ чули ове речи?

Тони: Да, чуо сам.

Андреј: Оне су веома важне. Исус као да је рекао: Захваљујући Божјој љубави, људи могу имати вечни живот. Међутим, шта морају показивати?

Тони: Веру?

Андреј: Тако је. Али не било какву веру, већ веру у Божјег јединорођеног Сина, Исуса Христа. Управо се то истиче у часопису који сам вам донео. Видите шта се на 2. страни каже која је сврха излажења Стражарске куле: „Подстиче нас да верујемо у Исуса Христа, који је умро како бисмо могли да добијемо вечни живот и који сада влада као Краљ Божјег Краљевства.“

Тони: А тако значи. Зашто онда људи кажу да ви не верујете у Исуса?

Андреј: Вероватно има више разлога. Понекад то кажу зато што други тако причају. А неки су то чули у својој цркви.

Тони: Сад нешто размишљам, можда људи кажу да не верујете у Исуса зато што се зовете Јеховини сведоци, а не Исусови сведоци.

Андреј: И то је један од могућих разлога.

Тони: Зашто толико истичете Јехову?

„ОБЗНАНИО САМ ИМ ТВОЈЕ ИМЕ“

Андреј: Један разлог је што верујемо да је важно користити Божје лично име, Јехова, баш као што је то и његов Син, Исус, чинио. Запазите шта је Исус рекао у молитви свом Оцу. То је записано у Јовану 17:26. Да ли бисте могли да то прочитате?

Тони: Наравно. „Обзнанио сам им твоје име и обзнањиваћу га, да љубав којом си ме волео буде у њима и ја у јединству с њима.“

Андреј: Хвала вам. Запазите да је Исус рекао да је обзнанио Божје име. Шта мислите, зашто је то чинио?

Тони: Нисам сигуран.

Андреј: Можда бисмо могли да погледамо још један библијски стих, који ће нам помоћи да то разумемо. Реч је о Делима апостолским 2:21, где пише: „Свако ко призове Јеховино име биће спасен.“ Ако је за спасење неопходно призивати Јеховино име, нема сумње да је Исус знао за тај услов. Да ли се слажете?

Тони: Вероватно је тако.

Андреј: Дакле, Исусу је било важно да његови следбеници знају и користе Божје име, јер је то једини начин да буду спасени. Зато и ми толико истичемо Јехову. Сматрамо да је важно обзнањивати његово име и помоћи другима да га призивају.

Тони: Али чак и ако људи не знају Божје име, они знају на ког Бога мисле.

Андреј: Можда је тако. Па ипак, тиме што нам је открио своје име, Бог нам је омогућио да му се још више приближимо.

Тони: Како то мислите?

Андреј: Размислите о нечему. Нисмо морали да знамо Мојсијево име. Могли смо само да га знамо као човека који је раздвојио Црвено море или онога ко је добио Десет заповести. Исто је и с Нојем — зашто бисмо морали да знамо његово име? Могли смо само да знамо за њега као човека који је саградио арку и спасао своју породицу, као и животиње. Чак смо и за Исуса Христа могли да знамо само као онога ко је дошао с неба и умро за наше грехе, зар не?

Тони: Па могло би бити тако.

Андреј: Али Бог нам је ипак открио имена ових личности. Ништа не може заменити властито име. Иако нисмо упознали Мојсија, Ноја и Исуса, они су нам стварнији баш зато што знамо њихова имена.

Тони: Нисам размишљао на тај начин, али има смисла.

Андреј: То је још један разлог због ког Јеховини сведоци толико користе Божје име. Желимо да помогнемо људима да стекну веру у Јехову Бога као стварну особу којој се могу приближити. Такође истичемо колико је важно веровати у Исуса Христа ако желимо да будемо спасени. Можда бисмо могли прочитати још један стих из Библије који то објашњава.

Тони: Може.

Андреј: Раније смо читали Јована 14:6, где је Исус за себе рекао да је он „пут и истина и живот“. Вратимо се неколико стихова уназад и запазимо шта стоји у Јовану 14:1. Да ли бисте прочитали Исусове речи у последњем делу тог стиха?

Тони: Може. „Исказујте веру у Бога, и у мене исказујте веру.“

Андреј: Хвала вам. Према Исусовим речима, у кога треба да верујемо?

Тони: Изгледа да треба да верујемо и у Бога и у Исуса.

Андреј: Тако је. Сигуран сам да ћете се сложити да није довољно само рећи да верујемо у Бога и Исуса. Треба и да живимо у складу с тим.

Тони: Наравно.

Андреј: Али како неко може показати да верује у Бога и Исуса? Можда бисмо могли о томе разговарати следећи пут.a

Тони: Биће ми драго.