Настави да духовно напредујеш!
Дан нашег крштења јесте дан који увек треба да буде у нашим мислима и сећању. На крају, то је дан када смо пред свима објавили да смо се предали да служимо Богу.
МНОГЕ особе улажу огроман труд да би стигле до те тачке — да прекину с дугогодишњим лошим навикама, да напусте нездраво друштво, да промене дубоко укорењене обрасце размишљања и понашања.
Па ипак, премда је крштење срећан и значајан догађај у животу једног хришћанина, то је још увек само почетак. Апостол Павле је рекао крштеним хришћанима у Јудеји: „Оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости“ (Јеврејима 6:1, Савремени српски превод). Да, сви хришћани треба да ’достигну јединство у вери и спознању Сина Божјег, човека савршена, меру раста висине Христове‘ (Ефесцима 4:13). Једино ако напредујемо до тачке зрелости можемо заиста бити ’утврђени у вери‘ (Колошанима 2:7).
Током протеклих неколико година, стотине хиљада новопреданих обожавалаца слило се у хришћанску скупштину. Можда си и ти један од њих. Попут твоје браће из првог века, не желиш да останеш у духовном детињству. Желиш да растеш, да напредујеш! Али како? И који су неки начини да у том смислу напредујеш?
Напредовање помоћу личног студија
Павле је рекао хришћанима у Филипима: „Зато се молим Богу да љубав ваша све више и више изобилује у [„тачном“, NW] познању и пуном разуму“ (Филипљанима 1:9). За твој духовни напредак, од пресудне је важности да растеш у ’тачном спознању‘. ’Усвајање спознања о Јехови Богу и Исусу Христу‘ јесте сталан процес, а не нешто што се прекида после крштења (Јован 17:3, NW).
Једна хришћанска сестра, коју ћемо звати Александра, схватила је то десет година након што се крстила са 16 година. Одгајана је у истини и увек је редовно долазила на хришћанске састанке и учествовала у делу проповедања. Она пише: „Последњих неколико месеци схватила сам да нешто озбиљно није у реду. Решила сам да озбиљно, поштено сагледам себе, шта осећам према истини, и зашто сам још увек у истини.“ Шта је открила? Она наставља: „Открила сам да ме узнемиравају разлози због којих сам у истини. Сетила сам се да се у мом детињству стављао велики нагласак на састанке и службу на терену. Изгледало је као да ће навике личног проучавања и молитве већ некако доћи на своје место. Али када сам анализирала своју ситуацију, схватила сам да се то није десило.“
Апостол Павле подстиче: „У оној мери у којој смо напредовали, наставимо да ходимо уредно по овој истој рутини“ (Филипљанима 3:16, NW). Једна рутина може утабати стазу за даљње активности. Пре крштења, сигурно си већ имао седмичну рутину библијског студија с добро оспособљеним учитељем. Док си напредовао у цењењу, у ову рутину си укључио припрему за сваки седмични студиј, уз тражење наведених стихова у Библији, и тако даље. А сада када си крштен, да ли и даље ходиш „по овој истој рутини“?
Ако то није случај, можда треба поново да размотриш своје приоритете, ’уверавајући се у важније ствари‘ (Филипљанима 1:10, NW). У нашем ужурбаном животу, потребна је самоконтрола да би се издвојило време за лично читање Библије и проучавање. Али користи су вредне таквог труда. Размотримо још једном Александрино искуство. „Морам рећи да сам протеклих двадесетак година опстајала у истини само захваљујући томе што сам ишла на састанке и у службу на терену“, признаје она. Међутим, наставља: „Дошла сам до закључка да иако је то важно, само то ме не може подржати кад ствари крену лоше. До свега овога је дошло зато што навике личног проучавања практично нису постојале, а моје молитве су биле несталне и површне. Схватила сам да морам преуредити своје размишљање и почети смисаон програм проучавања тако да заиста могу упознати Јехову, заволети га и ценити оно што нам је његов Син дао.“
Ако ти треба помоћ у успостављању здраве рутине личног студија, старешине и други зрели хришћани у твојој скупштини радо ће ти изаћи у сусрет. Сем тога, чланци који су изашли у издањима Куле стражаре од 1. маја 1995, 15. августа 1993. и 1. септембра 1986. садрже доста корисних предлога.
Потреба да се приближимо Богу
Још једно подручје на коме треба да се трудиш да напредујеш јесте твој однос с Богом. У неким случајевима можда постоји хитна потреба у том правцу. Размотримо ситуацију Антонија, који се врло млад крстио. „Био сам прво дете у нашој породици које се крстило“, прича он. „После крштења, мајка ме је срдачно загрлила. Никада је нисам видео срећнију. Било је толико радости, и осећао сам се тако снажно.“ Међутим, постојала је и друга страна медаље. „У нашој скупштини прилично дуго уопште није било крштених младих“, наставља Антони. „Зато сам био веома поносан на себе. Поносио сам се својим коментарима и говорима на састанцима. Било ми је важније да добијем хвалу и одобравање од људи него да донесем хвалу Јехови. Заиста нисам имао близак однос с њим.“
Попут Антонија, неки су можда извршили предање више из жеље да угоде другима него из жеље да угоде Јехови. Па ипак, Бог очекује да такве особе живе у складу са својим обећањем да ће му служити. (Упореди с Проповедником 5:3.) Међутим, ако неко није лично привржен Богу, онда му то често тешко пада. Антони се присећа: „Снажна радост коју сам осећао приликом крштења била је кратког века. За мање од годину дана после крштења, упао сам у озбиљно неисправно понашање и скупштинске старешине су морале да ме укоре. Учестало рђаво понашање водило је до мог искључења из скупштине. Шест година после мог предања Јехови, био сам ухапшен и затворен због убиства.“
Развијање блиског односа с Јеховом
У каквој год да си ситуацији, сви хришћани могу да се одазову на библијски позив: „Приближите се Богу и он ће се вама приближити“ (Јаков 4:8). Без поговора, ти си развио извесну меру блискости с Богом кад си у почетку проучавао Библију. Сазнао си да Бог није апстрактно божанство које се обожава у хришћанском свету, већ једна особа која се зове Јехова. Такође си сазнао да има привлачне особине, да је он „Бог милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу“ (Излазак 34:6).
Међутим, да би живео према свом предању да служиш Богу, мораш му се још више приближити! Како? Псалмиста се молио: „Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме стазама својим“ (Псалам 25:4). Лични студиј Библије и публикација Заједнице могу ти помоћи да боље упознаш Јехову. Редовна искрена молитва такође је важна. „Изливајте пред њим срце своје“, подстиче псалмиста (Псалам 62:9). Док доживљаваш да твоје молитве буду услишене, осетићеш да се Бог лично занима за тебе. То ће ти помоћи да осетиш да си му све ближи.
Кушње и проблеми представљају још једну прилику да се приближимо Богу. Можда се суочаваш са изазовима и кушњама вере, као што су болест, притисци у школи и на радном месту, или економски проблеми. Можда ти је тешка чак и уобичајена теократска рутина учествовања у служби, посећивања састанака или проучавања Библије са својом децом. Немој се с таквим проблемима суочавати сам! Моли Бога за помоћ, тражећи његово вођство (Пословице 3:5, 6). Усрдно га моли за његов свети дух! (Лука 11:13). Док доживљаваш Божју помоћ пуну љубави, ти ћеш му се све више приближавати. Као што се псалмиста Давид изразио, „испитајте и видите како је добар Господ; благо човјеку који се узда у њ“ (Псалам 34:8, ДК).
А шта је са Антонијем? „Почео сам да размишљам о времену када сам имао толико духовних циљева који су се окретали око вршења Јеховине воље“, присећа се. „Било је то болно. Али кроз све патње и разочарања, присећао сам се Јеховине љубави. Требало ми је неко време да почнем да се молим Јехови, али урадио сам то и излио му своје срце тражећи опроштај. Почео сам такође да читам Библију и био сам изненађен колико сам тога заборавио и колико сам у ствари мало знао о Јехови.“ Иако је Антони још увек на издржавању казне затвора због свог злочина, добија помоћ тамошњих Сведока и на путу је да се духовно опорави. Антони са захвалношћу каже: „Захваљујући Јехови и његовој организацији, скинуо сам стару личност, и свакодневно се трудим да облачим нову. Лични однос с Јеховом сада ми је најважнији.“
Духовни напредак у твојој служби
Исус Христ је заповедио својим следбеницима да буду проповедници ’добре вести о краљевству‘ (Матеј 24:14, NW). Твоје искуство у служби је можда ограничено, пошто си релативно нов објавитељ добре вести. Како онда можеш напредовати да би ’испунио дужност службе своје‘? (2. Тимотеју 4:5).
Један од начина јесте да развијеш позитиван став. Научи да на дело проповедања гледаш као на „благо“, као на предност (2. Коринћанима 4:7). То је прилика да покажемо нашу љубав, лојалност и интегритет према Јехови. То нам такође омогућује да покажемо да смо заинтересовани за наше ближње. Ако се несебично дајемо у овом погледу то за нас може бити извор праве среће (Дела апостолска 20:35).
Сам Исус је имао позитивно гледиште о делу проповедања. То што је другима причао о библијским истинама било је за њега као „јело“ (Јован 4:34). Зато се његова мотивација за помагање другима најбоље може сажети у његовој речи: „Хоћу“ (Матеј 8:3). Исус је имао саосећање према људима, нарочито према онима који су били ’клонули и сметени‘ Сотониним системом (Матеј 9:35, 36). Да ли и ти ’хоћеш‘ да помогнеш онима који су у духовној тами и којима треба просветљење из Божје Речи? То ће те онда натерати да се одазовеш на Исусову заповест: „Идите дакле и научите све народе“ (Матеј 28:19). Заиста, бићеш подстакнут да учествујеш у том делу колико год ти то дозвољавају здравље и околности.
Још један кључ за напредак је редовно учествовање у служби — ако је могуће сваке седмице. То може помоћи да се умање зебња и страх који можда ометају онога ко проповеда само повремено. Редовно учествовање у служби на терену користиће ти и на друге начине. Повећаће твоје цењење за истину, потхрањиваће твоју љубав према Јехови и ближњем, и помоћи ће ти да се усредсредиш на наду Краљевства.
Међутим, шта ако твоја садашња ситуација у великој мери ограничава твоје учешће у делу проповедања? Ако измене једноставно нису могуће, онда се утеши сазнањем да је Бог сасвим задовољан оним што можеш да урадиш, све док си целом душом у служби (Матеј 13:23). Можда можеш напредовати и на друге начине, као што је изоштравање твојих проповедничких вештина. Теократска школа службе и Састанак службе у скупштини обезбеђују доста изврсне обуке у овом погледу. Наравно, што смо способнији у служби, то ћемо више уживати у њој и видети резултате.
Дакле, јасно је да духовни напредак не сме престати на дан крштења. Апостол Павле је писао у вези са својом надом постизања бесмртног живота на небесима: „Браћо, ја не мислим да сам га достигао! Али ипак чиним једно: заборављајући што је остраг и сежући се за оним што је напред, трчим к белези, да бих добио награду небеског позива Божјега у Исусу Христу. Сви ми дакле који смо савршени, имајмо ту исту мисао; а ако о нечему имате другу мисао, Бог ће вас и у томе посветлити“ (Филипљанима 3:13-15).
Да, сви хришћани, било да се надају бесмртности на небесима или вечном животу на рајској земљи, морају ’посегнути‘ — истегнути се, да тако кажемо, да би постигли циљ живота! Твоје крштење је био добар старт, али то је тек почетак. Труди се и даље да духовно напредујеш. Кроз састанке и лични студиј, буди ’зрео човек у просуђивању‘ (1. Коринћанима 14:20). Буди способан да ’разумеш ширину и дужину, дубину и висину‘ истине (Ефесцима 3:18). Напредак који постигнеш помоћи ће ти не само да сачуваш радост и срећу сада већ ће ти такође помоћи да добијеш сигурно место у Божјем новом свету, у коме ћеш под владавином његовог небеског Краљевства моћи вечно да напредујеш!
[Слика на 29. страни]
Потребна је дисциплина да би се нашло време за лични студиј
[Слика на 31. страни]
Позитиван став може нам помоћи да нађемо радост у служби