Извори материјала за Радну свеску
1—7. ОКТОБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈОВАН 9—10
„Исус брине о својим овцама“
(Јован 10:1-3) Заиста, заиста, кажем вам, ко у овчији тор не улази на врата, него прескаче на неком другом месту, тај је лопов и пљачкаш. А онај ко улази на врата пастир је овцама. Њему вратар отвара и овце слушају његов глас. Он своје овце зове по имену и изводи их.
(Јован 10:11) Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце.
(Јован 10:14) Ја сам добри пастир и познајем своје овце и моје овце познају мене.
nwtsty-Е мултимедија
Тор
Тор је био ограђен простор који је служио за чување оваца од лопова и дивљих животиња. Пастири су у њему чували овце током ноћи. У библијска времена, торови су били ограђени, ненаткривени простори различитих облика и величина, често с каменим зидовима и једним улазом (Бр 32:16; 1Са 24:3; Со 2:6). Јован пише о уласку у тор „на врата“ која је чувао „вратар“ (Јв 10:1, 3). У заједничком тору је могло да преноћи више од једног стада, а вратар би будно пазио на њих. Он би ујутру отворио врата пастирима. Сваки пастир би сакупио своје овце тако што би их дозвао, а његове овце би препознале глас свог пастира и кренуле за њим (Јв 10:3-5). Исус је овим примером објаснио на који начин он брине за своје ученике (Јв 10:7-14).
(Јован 10:16) Имам и друге овце, које нису из овог тора. Морам и њих довести и оне ће слушати мој глас, и све ће бити једно стадо с једним пастиром.
nwtsty-Е белешка за Јв 10:16
Довести: Или: „водити“. Грчки глагол аго који се налази на овом месту у зависности од контекста може значити „довести у“ или „водити“. Један грчки рукопис који је настао око 200. н. е. користи сродну грчку реч (синаго) која се често преводи као „сакупити“. Као Добри Пастир, Исус сакупља, усмерава, штити и храни овце из овог тора (на које се у Лу 12:32 указује као на „мало стадо“) и друге овце. Оне постају једно стадо под једним пастиром. Ово сликовито поређење истиче јединство које ће постојати међу Исусовим ученицима.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јован 9:38) Тада је он рекао: „Верујем у њега, Господе.“ И поклонио му се.
nwtsty-Е белешка за Јв 9:38
Поклонио му се: Или: „наклонио му се; пао је ничице; одао му је поштовање“. Када се грчка реч проскинео користи да би се описало обожавање бога или неког божанства, преводи се као „обожавати“ (Мт 4:10; Лу 4:8). Међутим, у овом контексту, излечени човек који је био слеп од рођења признао је Исуса као Божјег заступника и поклонио му се. Он на Исуса није гледао као на Бога или неко божанство, већ као на прореченог „Сина човечјег“, Месију који је добио ауторитет од Бога (Јв 9:35). Када се поклонио Исусу, изгледа да је урадио нешто слично што су радили и људи који се спомињу у хебрејском делу Светог писма. Када би сретали пророке, краљеве или друге Божје заступнике, људи би им се поклонили (1Са 25:23, 24; 2Са 14:4-7; 1Кр 1:16; 2Кр 4:36, 37). У многим ситуацијама, људи су се у знак захвалности клањали Исусу када су разумели и поверовали да је он Божји Син.
(Јован 10:22) У то време је у Јерусалиму био Празник посвећења. Била је зима.
nwtsty-Е белешка за Јв 10:22
Празник посвећења: Хебрејски назив овог празника је Ханука (ханука), што значи „инаугурација; посвећење“. Празник је трајао осам дана, а почињао је 25. дана месеца кислева, мало пре зимске краткодневице (видети брошурицу Истражујмо Божју Реч, 19. део), у знак сећања на поновно посвећење храма у Јерусалиму 165. пре н. е. Сиријски краљ Антиох IV Епифан је из презира према Јехови, јеврејском Богу, оскрнавио његов храм. На пример, направио је олтар на великом олтару на ком су се раније сваког дана приносиле жртве паљенице. Да би у потпуности оскрнавио Јеховин храм, 25. кислева 168. пре н. е. на олтару је жртвовао свињу и с течношћу од њеног меса попрскао храм. Спалио је храмске капије, срушио одаје за свештенике и однео златни олтар, сто са хлебовима и златни свећњак. Затим је храм посветио обожавању грчког бога Зевса. Две године касније, Јуда Макабејац је повратио власт над градом и храмом. Након што је храм очишћен, поново је посвећен 25. кислева 165. пре н. е, тачно три године након што је Антиох на олтару принео одвратну жртву Зевсу. Од тада се наставило са свакодневним приношењем жртава паљеница Јехови. Ни на једном месту у надахнутим списима не указује се на то да је Јехова дао победу Јуди и да му је заповедио да обнови храм. Међутим, Јехова је користио припаднике других народа, као што је био персијски краљ Кир, да би обновио право обожавање (Ис 45:1). Зато је логично закључити да је Јехова могао користити човека из свог изабраног народа да изврши његову вољу. Из Светог писма сазнајемо да је храм морао постојати и функционисати како би се испунила пророчанства о Месији, његовој служби и жртви. Поред тога, требало је да Левити приносе жртве све док Месија не принесе већу жртву, свој живот у корист човечанства (Да 9:27; Јв 2:17; Јев 9:11-14). Христовим ученицима није било заповеђено да славе Празник посвећења (Ко 2:16, 17). Међутим, не постоји запис о томе да су Исус или његови ученици осудили прослављање овог празника.
8—14. ОКТОБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈОВАН 11—12
„Будимо саосећајни попут Исуса“
(Јован 11:23-26) На то јој Исус рече: „Твој брат ће устати.“ Марта му рече: „Знам да ће устати о ускрсењу у последњи дан.“ Тада јој Исус рече: „Ја сам ускрсење и живот. Ко исказује веру у мене, ако и умре, оживеће. И свако ко живи и исказује веру у мене, никада неће умрети. Верујеш ли у то?“
nwtsty-Е белешке за Јв 11:24, 25
Знам да ће устати: Марта је мислила да Исус говори о будућем ускрсењу, у последњи дан. Њена вера у ускрсење била је изузетна. Неке верске вође у њено доба, који су се звали садукеји, тврдили су да неће бити ускрсења иако се на то јасно указује у надахнутим списима (Да 12:13; Мр 12:18). С друге стране, фарисеји су веровали у бесмртност душе. Међутим, Марта је знала да је Исус говорио о нади у ускрсење и да је чак неке ускрснуо, премда нико није био толико дуго мртав као што је то био Лазар.
Ја сам ускрсење и живот: Исусовом смрћу и ускрсењем омогућено је да се мртви врате у живот. Након што је ускрснуо, Јехова је Исусу дао моћ не само да ускрсава мртве, већ и да даје вечни живот. У От 1:18, Исус за себе каже: „Жив сам [...] и имам кључеве од смрти и гроба“. Дакле, Исус је извор наде и за живе и за мртве. Он је обећао да ће вратити у живот оне који су у гробовима, једне да живе на небу као његови сувладари, а друге да живе на новој земљи под његовом небеском влашћу (Јв 5:28, 29; 2Пе 3:13).
(Јован 11:33-35) Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, био је дубоко дирнут и потресен. И упитао је: „Где сте га положили?“ Одговорили су му: „Господе, дођи и види.“ И Исус је заплакао.
nwtsty-Е белешке за Јв 11:33-35
Плаче: Или: „оплакује“. Грчка реч на овом месту преведена са „плакати“ често се односи на гласно оплакивање. Исти глагол се користи када се говори о Исусовом пророчанству о уништењу Јерусалима (Лу 19:41).
Дубоко дирнут и потресен: Ова два израза на изворном језику описују Исусове снажне емоције у овој ситуацији. Грчка реч преведена као „дубоко дирнут“ (ембримаоме) углавном означава снажно осећање, али у овом контексту указује на то да је Исус био толико дирнут да је зајецао. Грчка реч преведена као „потресен“ (тарасо) дословно указује на неспокојство. Један библиста је навео да та реч у овом контексту значи „покренути унутрашња осећања; бити погођен јаким болом или тугом“. Исти глагол се користи у Јв 13:21, где се описује Исусова реакција када је сазнао да ће га Јуда издати.
Заплакао: Реч која се користи на овом месту (дакрио) облик је глагола који потиче од грчке речи за „сузе“ која се користи у стиховима као што су Лу 7:38; Дел 20:19, 31; Јев 5:7 и От 7:17; 21:4. Изгледа да се овом речју више наглашава то да је Исус лио сузе него да је гласно плакао. У грчком делу Светог писма, ова реч се појављује само на овом месту и разликује се од речи употребљене у Јв 11:33 (види белешку) којом се описује начин на који су Марија и Јудејци оплакивали Лазара. Исус је знао да ће ускрснути Лазара, али га је ражалостило то што је видео своје пријатеље у тузи. Покренут дубоком љубављу и саосећањем према својим пријатељима, заплакао је пред свима. Ове речи показују да Исус саосећа са онима који су изгубили вољену особу.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јован 11:49) Али један од њих, Кајафа, који је те године био првосвештеник, рекао им је: „Ништа ви не знате.“
nwtsty-Е белешка за Јв 11:49
Првосвештеник: Док је Израел био независна нација, првосвештеник је доживотно служио у том својству (Бр 35:25). Међутим, током римске окупације Израела, владари које је постављао Рим имали су власт да постављају и разрешују првосвештенике. Кајафа, ког су поставили Римљани, био је вешт дипломата који је задржао свој положај дуже од свих првосвештеника који су непосредно пре њега служили у том својству. По свему судећи, на месту првосвештеника био је од 18. до 36. н. е. Тиме што је навео да је Кајафа био првосвештеник те године, то јест 33. године, Јован је највероватније хтео да каже да је Кајафа био на том положају и те значајне године у којој је Исус био убијен (видети брошурицу Истражујмо Божју Реч, 16. део за могућу локацију Кајафине куће).
(Јован 12:42) Ипак су и многи од поглавара поверовали у њега, али због фарисеја то нису признавали, да не би били избачени из синагоге.
nwtsty-Е белешке за Јв 12:42
Поглавари: Грчка реч која је овде преведена са „поглавари“ по свему судећи се односи на чланове јеврејског врховног суда, Синедриона. Иста реч се налази у Јв 3:1 и односи се на Никодима, члана тог суда.
Избачени из синагоге: Или: „екскомуницирани; изопштени из синагоге“. Грчки придев апосинагогос, налази се само у Јв 9:22, 12:42 и 16:2. Људи су избегавали особе избачене из синагоге и гледали их с презиром. Такво изопштење из јеврејског друштва наносило је породици озбиљну материјалну штету. Иако су синагоге имале првенствено образовну намену, користиле су се и за заседања локалних судова који су имали власт да некога казне бичевањем или екскомуникацијом.
15—21. ОКТОБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈОВАН 13—14
„Дао сам вам пример“
(Јован 13:5) Затим је насуо воду у посуду и почео да пере ноге ученицима и да их брише пешкиром којим је био опасан.
nwtsty-Е белешка за Јв 13:5
Пере ноге ученицима: Сандале су биле најуобичајенија обућа у старом Израелу. Пошто су имале само ђон са узицама које су се везивале за стопало и око чланка, путник би сигурно испрљао ноге по прашњавим и блатњавим путевима и пољима. Зато је био обичај да особа изује сандале када улази у нечији дом, а добар домаћин би се побринуо да се његовим гостима оперу ноге. У Светом писму се често описује овај обичај (Пст 18:4, 5; 24:32; 1Са 25:41; Лу 7:37, 38, 44). Када је Исус опрао ноге својим ученицима, искористио је тај обичај да би их поучио понизности и спремности да служе другима.
(Јован 13:12-14) Кад им је опрао ноге, обукао је своје хаљине, вратио се за сто и рекао им: „Да ли схватате шта сам вам учинио? Ви ми се обраћате са ’Учитељу‘ и ’Господе‘, и с правом то говорите, јер то и јесам. Дакле, ако сам ја, Господ и Учитељ, вама опрао ноге, и ви треба један другом да перете ноге.
nwtsty-Е белешка за Јв 13:12-14
Треба: Или: „у обавези сте да“. Грчки глагол на овом месту често се користио у финансијском смислу и његово основно значење је „бити нечији дужник; дуговати нешто некоме“ (Мт 18:28, 30, 34; Лу 16:5, 7). У овом и у другим контекстима, користи се у ширем значењу и указује на то да је неко дужан или у обавези да нешто уради (1Јв 3:16; 4:11; 3Јв 8).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јован 14:6) Исус му одговори: „Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази к Оцу осим преко мене.“
nwtsty-Е белешка за Јв 14:6
Ја сам пут и истина и живот: Исус је пут јер је само преко њега могуће приступити Богу у молитви. Он је и „пут“ преко ког се људи могу помирити с Богом (Јв 16:23; Ри 5:8). Исус је истина јер је говорио истину и живео у складу с њом. Он је такође испунио многа пророчанства која откривају његову кључну улогу у испуњењу Божје намере (Јв 1:14; От 19:10). Сва та пророчанства „посредством њега постала су ‘да’ [то јест, испунила су се]“ (2Ко 1:20). Исус је живот јер је откупном жртвом омогућио људима да добију „прави живот“, а то је „вечни живот“ (1Ти 6:12, 19; Еф 1:7; 1Јв 1:7). Он ће бити „живот“ и за милионе оних који ће бити ускрснути како би заувек живели у рају (Јв 5:28, 29).
(Јован 14:12) Заиста, заиста, кажем вам, ко исказује веру у мене, чиниће дела каква и ја чиним. Чиниће и већа дела од ових, јер ја одлазим к Оцу.
nwtsty-Е белешка за Јв 14:12
Већа дела од ових: Исус није рекао да ће његови ученици чини дела моћнија од његових. Уместо тога, он је понизно признао да ће они проповедати и поучавати у већем обиму него што је он чинио. Његови ученици ће проповедати на већем подручју, допреће до више људи и то ће радити дуже од њега. Ове Исусове речи јасно показују да је он очекивао од својих ученика да наставе његово дело.
22—28. ОКТОБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈОВАН 15—17
„Нисте део света“
(Јован 15:19) Кад бисте били део света, свет би вас волео јер бисте били његови. Али пошто нисте део света, него сам вас ја изабрао из света, зато вас свет мрзи.
nwtsty-Е белешка за Јв 15:19
Свет: У овом контексту, грчка реч космос односи се на људе који не служе Богу, на неправедно људско друштво отуђено од Бога. Јован је једини писац јеванђеља који је забележио да је Исус рекао својим ученицима да нису део света нити да припадају свету. Иста мисао је изнета још два пута у Исусовој последњој молитви са својим верним апостолима (Јв 17:14, 16).
(Јован 15:21) Али све ће вам то чинити због мог имена, јер не познају онога који ме је послао.
nwtsty-Е белешка за Јв 15:21
Због мог имена: У Светом писму, израз „име“ понекад означава особу која га носи, њену репутацију или све што она представља. Што се тиче Исусовог имена, оно може указивати и на власт и положај који му је дао његов Отац (Мт 28:18; Фп 2:9, 10; Јев 1:3, 4). Исус овде објашњава зашто ће људи из света чинити дела против његових ученика: јер не познају онога који га је послао. Да су познавали Бога, могли би да разумеју и признају шта Исусово име значи (Дел 4:12). Оно обухвата Исусов положај владара који му ја дао Бог, положај Краља над краљевима, онога коме ће се поклонити сви који желе да стекну вечни живот (Јв 17:3; От 19:11-16; упоредити с Пс 2:7-12).
(Јован 16:33) То сам вам рекао да посредством мене имате мир. У свету имате невољу, али будите храбри, ја сам победио свет.
it-1-E 516
Храброст
Хришћанима је потребна храброст како би се заштитили од ставова и поступака света који је у непријатељству с Јеховом и како би му остали верни упркос мржњи коју свет показује према њима. Исус Христ је рекао својим ученицима: „У свету имате невољу, али будите храбри, ја сам победио свет“ (Јов. 16:33). Божји Син ни на који начин није подлегао утицају света, већ је победио свет тако што није попримио ниједну његову одлику. То што је Исус Христ победио свет и остао беспрекоран до краја живота помаже нам да стекнемо преко потребну храброст да бисмо попут њега остали одвојени и неупрљани од света (Јв 17:16).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јован 17:21-23) Да сви буду једно, као што си ти, Оче, у јединству са мном и ја у јединству с тобом, да и они буду у јединству с нама, како би свет веровао да си ме ти послао. И дао сам им славу коју си ти дао мени, да буду једно као што смо ми једно, ја у јединству с њима и ти у јединству са мном, да буду савршено уједињени, како би свет спознао да си ме ти послао и да волиш њих као што волиш мене.
nwtsty-Е белешке за Јв 17:21-23
Једно: Или: „у јединству“. Исус се молио да његови прави ученици буду „у јединству“, да уједињено раде на испуњењу исте намере, баш као што су он и његов Отац „једно“, што указује да блиско сарађују и да исто мисле (Јв 17:22). У 1Ко 3:6-9, апостол Павле је описао јединство које постоји међу хришћанима док сарађују једни с другима и с Богом (видети 1Ко 3:8).
Савршено уједињени: Или: „потпуно уједињени“. У овом стиху, Исус доводи у везу савршено јединство и љубав коју показује Отац. То је у складу с Ко 3:14 где пише: „Љубав [...] савршено повезује“. Ово савршено јединство је релативно. То не значи да као појединци губимо различите одлике личности, као што су личне способности, навике и савест. Оно значи да Исусови ученици обављају исто дело, верују и научавају исто (Ри 15:5, 6; 1Ко 1:10; Еф 4:3; Фп 1:27).
(Јован 17:24) Оче, желим да и они које си ми дао буду са мном, тамо где сам ја, како би гледали моју славу коју си ми дао, јер си ме волео пре постанка света.
nwtsty-Е белешка за Јв 17:24
Постанак света: Грчка реч преведена као „постанак“, у Јев 11:11 преноси се речју „зачети“ и односи се на „потомка“. Иста реч се у изразу „постанак света“ највероватније односи на рођење Адамове и Евине деце. Исус повезује „постанак света“ с Авељем, који је вероватно био први човек на ког се може применити откупна жртва и први чије је име записано „у свитку живота од постанка света“ (Лу 11:50, 51; От 17:8). Ове речи из Исусове молитве коју је упутио свом Оцу такође потврђују да је одавно, још пре него што су Адам и Ева добили потомство, Бог волео свог јединорођеног Сина.
29. ОКТОБРА — 4. НОВЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈОВАН 18—19
„Исус је сведочио за истину“
(Јован 18:37) Тада га Пилат упита: „Дакле, ти си краљ?“ Исус му одговори: „Ти сам кажеш да сам ја краљ. Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину. Свако ко је на страни истине слуша мој глас.“
nwtsty-Е белешке за Јв 18:37
Сведочим за: У грчком делу Светог писма, речи које се преводе са „сведочити“ (мартирео) и „сведок“ (мартириа; мартис) имају широк спектар значења. Основно значење оба израза је изношење чињеница на основу њиховог опажања или на основу личног искуства, али носе мисао и о „објављивању, потврђивању; хваљењу“. Исус није само сведочио и објављивао истину у коју је био уверен, већ је својим начином живота потврдио истинитост пророчанстава и обећања која је дао његов Отац (2Ко 1:20). Божја намера с Краљевством и његовим Месијанским владарем била је детаљно проречена. Исус је својим целокупним животом на земљи, који се завршио његовом жртвеном смрћу, испунио сва пророчанства о себи, као и сенке, то јест предслике из савеза на темељу Закона (Ко 2:16, 17; Јев 10:1). Зато се може рећи да је Исус и речју и делом сведочио за истину.
Истина: Исус није говорио о истини уопште, већ о истини о Божјој намери. Кључни део Божје намере јесте да Исус, Давидов син, служи као Првосвештеник и Краљ Божјег Краљевства (Мт 1:1). Исус је објаснио да је првенствено дошао међу људе, живео на земљи и проповедао да би објавио истину о том Краљевству. Анђели су објавили сличну поруку непосредно пре и у тренутку Исусовог рођења у Давидовом родном граду, Витлејему, у Јуди (Лу 1:32, 33; 2:10-14).
(Јован 18:38а) На то му Пилат рече: „Шта је истина?“
nwtsty-Е белешка за Јв 18:38а
Шта је истина?: Пилатово питање се по свему судећи односи на истину уопште, а не на „истину“ о којој је Исус говорио (Јв 18:37). Да је ово било искрено питање, Исус би без сумње одговорио. Али Пилатово питање је вероватно било реторичко, испуњено неверицом и цинизмом, као да је рекао нешто попут: „Истина? Шта је то? Она не постоји!“ У ствари, Пилат није ни сачекао одговор, већ је отишао код Јудејаца који су били напољу.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јован 19:30) А кад је окусио ускисло вино, Исус је рекао: „Свршено је!“ И спустивши главу, издахнуо је.
nwtsty-Е белешка за Јв 19:30
Издахнуо је: Или: „предао је дух; престао је да дише“. Израз „дух“ (грчки: пнеума) на овом месту може значити и „дах“ или „животна сила“. Ово је у складу с чињеницом да се грчки глагол екпнео (дословно: „издахнути“) користи у паралелним стиховима у Мр 15:37 и Лу 23:46 (где је преведен са „издахнуо“). Неки сматрају да превод овог израза речима „предао је“ указује на то да је Исус свесно престао да се труди да остане у животу јер је све било свршено. У сваком случају, он је добровољно „своју душу предао смрти“ (Ис 53:12; Јв 10:11).
(Јован 19:31) Био је дан припреме. Да тела не би остала на стубу на сабат — јер је то био велики сабат — Јудејци су замолили Пилата да се онима који су на стубу поломе ноге и да се њихова тела скину.
nwtsty-Е белешка за Јв 19:31
Јер је то био велики сабат: Дан после Пасхе, 15. нисан, увек је био сабатни дан, без обзира који би то био дан у недељи (Ле 23:5-7). Када се овај посебан сабат поклапао с редовним сабатом (седмим даном јеврејске седмице, који је трајао од заласка сунца у петак до заласка сунца у суботу), то би био „велики сабат“. Тај сабат је био на дан после Исусове смрти, а он је умро у петак. Између 31. и 33. н. е., једина година током које је 14. нисан био у петак, била је 33. година. Ова чињеница подупире закључак да је Исус умро 14. нисана 33. године.