Извори материјала за „Радну свеску“ — ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower

Извори материјала за Радну свеску

6–12. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПСАЛМИ 36–37

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-2-E 445

Гора, планина

Стабилност, дуготрајност или узвишеност. Стабилност и дуготрајност су неке од одлика планина, то јест гора (Ис 54:10; Авк 3:6; упоредити са Пс 46:2). Када је псалмиста рекао да је Јеховина праведност „попут величанствених гора“ (Пс 36:6), можда је тиме указивао на то да је она непроменљива. А можда је, имајући у виду то да су планине високе, хтео да истакне чињеницу да Јеховина праведност далеко надмашује људску. (Упоредити са Ис 55:8, 9.) У Откривењу 16:20 се каже шта се десило након изливања седме посуде Божјег гнева. Ту стоји: „Горе су ишчезле“. Ово нас наводи на закључак да чак ни нешто тако узвишено као што су планине не може избећи Божји гнев. (Упоредити са Јер 4:23-26.)

20–26. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПСАЛМИ 40–41

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-2-E 16

Јехова

Јехови Богу је најважније да се његово име посвети и то се јасно види по томе што је главна тема која се провлачи кроз целу Библију оправдање његовог права да влада. Да би се Божје име посветило, неопходно је да се са њега скине сва љага. Осим тога, неопходно је и да сва створења обдарена разумом на небу и на земљи на Јеховино име гледају као на нешто свето и да га славе. То подразумева да признају и поштују да Јехова има право да влада, да се спремно подлажу његовој власти и да му служе зато што га воле. У Давидовој молитви Јехови забележеној у Псалму 40:5-10 огледа се такав став, као и искрена жеља да се Јеховино име посвети. (Запазите како је апостол Павле применио делове овог псалма на Христа Исуса у Јев 10:5-10.)

27. МАЈА – 2. ЈУНА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПСАЛМИ 42–44

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-1-E 1242

Шакал

У Светом писму се шакали више пута спомињу у симболичном значењу. На пример, описујући јадно стање у ком се нашао, Јов је рекао да је постао „брат шакалима“ (Јов 30:29). Говорећи о понижавајућем поразу Божјег народа, псалмиста је рекао: „Ти си нас сломио и предао шакалима“ (Пс 44:19). Можда је тада имао у мислима бојно поље на коме су се после битке скупљали шакали да би јели лешеве побијених. (Упоредити са Пс 68:23.) Док је Јерусалим 607. пре н. е. био под опсадом Вавилонаца, завладала је велика глад због које су мајке биле окрутне према сопственој деци. Зато је Јеремија рекао да је мајчинска брига шакала у оштрој супротности са окрутношћу његовог народа (Ту 4:3, 10).

3–9. ЈУНА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПСАЛМИ 45–47

Песма о Краљевом венчању

it-2-E 1169

Рат

Након што се овај рат заврши, на земљи ће хиљаду година владати мир. Псалмистине речи: „[Јехова] прекида ратове по целој земљи. Ломи лук и копље, спаљује бојна кола“, првобитно су се испуниле када је Јехова донео мир Израелцима уништивши оружје њихових непријатеља. Кад Христ у Армагедону буде поразио оне који подстичу људе да ратују, на целој земљи ће владати прави мир (Пс 46:8-10). Вечни живот ће добити они који су прековали „своје мачеве у раонике и своја копља у српове“ и који се више не уче ратовању. „То [је] рекао Јехова над војскама“ (Ис 2:4; Ми 4:3, 4).

10–16. ЈУНА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПСАЛМИ 48–50

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-2-E 805

Богатство

Израелци су као богат народ имали могућност да уживају у храни и пићу (1Кр 4:20; Про 5:18, 19) и то богатство их је штитило од проблема које сиромаштво носи са собом (Псл 10:15; Про 7:12). Међутим, иако је Јехова желео да Израелци уживају у плодовима свог рада (упоредити са Псл 6:6-11; 20:13; 24:33, 34), рекао им је да пазе да не забораве да су све што имају добили од њега и да се не уздају у богатство (Пз 8:7-17; Пс 49:6-9; Псл 11:4; 18:10, 11; Јер 9:23, 24). Подсетио их је да је богатство пролазно (Псл 23:4, 5), да се не њиме не може Богу платити откупнина за људски живот (Пс 49:6, 7) и да мртви немају никакве користи од њега (Пс 49:16, 17; Про 5:15). Могли су да виде да они који придају превелику важност богатству постају непоштени и на крају губе Јеховину наклоност (Псл 28:20; упоредити с Јер 5:26-28; 17:9-11). Били су подстакнути да исказују „част Јехови својим иметком“ (Псл 3:9).

17–23. ЈУНА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПСАЛМИ 51–53

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-1-E 644

Доик

Едомац, главни пастир краља Саула, који је био постављен над другим слугама (1Са 21:7; 22:9). По свему судећи је био прозелит. Пошто је био „пред Јеховом“ у Нову, можда због неког завета или због тога што је био нечист или је имао губу, Доик је видео када је првосвештеник Ахимелех дао Давиду хлебове који су се стављали пред Јехову и Голијатов мач. Када је касније Саул рекао својим слугама да сумња да кују заверу против њега, Доик је испричао шта је видео у Нову. Саул је позвао Ахимелеха и остале свештенике из Нова, затим је испитивао Ахимелеха, а онда наредио стражарима да их побију. Када су они то одбили, Доик је без имало оклевања извршио Саулову заповест и погубио 85 свештеника. После таквог злодела је побио и све становнике Нова, младе и старе, као и сву стоку (1Са 22:6-20).

Давид је у уводу 52. псалма написао о Доику: „Твој језик је оштар као бритва, смишља зло и говори подмукло. Више волиш зло него добро, дража ти је лаж него истина. Ти волиш речи које наносе бол, ти чији језик подло говори!“ (Пс 52:2-4).

24–30. ЈУНА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПСАЛМИ 54–56

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-1-E 857-858

Предвиђање, предодређеност

Када је Јуда Искариотски издао Исуса, испунило се оно што је раније било проречено и тако се показало да Јехова и његов Син могу предвидети будућност (Пс 41:9; 55:12, 13; 109:8; Дел 1:16-20). Па ипак, не може се рећи да је Бог предодредио да Јуда то уради. У пророчанствима је стајало да ће Исуса издати близак пријатељ, али није прецизирано ко ће то бити. Било би у супротности са библијским начелима да Бог предодреди Јуду за тако нешто. Божје мерило гласи: „Ни на кога немој пребрзо положити руке и немој учествовати у гресима других. Остани честит“ (1Ти 5:22; упоредити са 3:6). Пре него што је изабрао 12 апостола, Исус се целу ноћ молио свом Оцу, чиме је показао да му је стало до тога да направи најбољи могући избор (Лу 6:12-16). Да је Јехова предодредио да Јуда буде издајник, био би недоследан када је реч о пружању вођства и према горе поменутом мерилу постао би саучесник у Јудиним гресима.

Дакле, изгледа да у време када је Јуда изабран за апостола, у његовом срцу није било назнака да ће издати Исуса. Касније се покварио, дозволивши да у њему изникне „отровни корен“. Тако је одбацио Божје вођство и дозволио Ђаволу да га наведе да постане лопов и издајник (Јев 12:14, 15; Јв 13:2; Дел 1:24, 25; Ја 1:14, 15). Када су погрешне склоности узеле маха у Јудином срцу, Исус је видео шта му је у срцу и стога је могао да предвиди да ће га Јуда издати (Јв 13:10, 11).