5 „Тартар“

Израз „тартар“ налази се само у 2Пе 2:4. Појављује се у склопу грчког глагола тартаро, тако да је тај глагол преведен изразом ’бацити у тартар‘.

Антички песник Хомер у Илијади речју тартарос назива подземну тамницу која се налази толико дубоко испод Хада колико је земља далеко испод неба. У њему нису биле затворене људске душе, него нижи богови, духови, наиме Крон и други титани (дивови) који су се побунили против Зевса (Јупитера). Ту су тамницу митолошки богови наменили духовима које су прогнали с неба. Налазила се испод Хада у којем су након смрти наводно биле затворене људске душе. У митологији је тартарос био најмрачнији и најдубљи део подземног света. Окруживао је сав подземни свет као што небо окружује све што се налази изнад земље. Стога је у паганској грчкој митологији тартарос представљао тамницу у којој су затворени и понижени титани, то јест духови, а не људске душе.

У Јову 40:20 у преводу Септуагинта о нилском коњу (бехемоту) пише: „Кад се на стрму гору попне, развесели створења четвороножна у дубини [ἐν τῷ ταρτάρῳ („у тартару“)].“ А у Јову 41:23, 24 (у преводу Нови свет то је 41:31, 32) о крокодилу (левијатану) пише: „Дубина од њега ври као лонац бакарни; море је њему као уље мирисно у лонцу, а дубина најдубља [τὸν δὲ τάρταρον τῆς ἀβύσσου („тартар бездана“)] као заточеник: дубину својом сматра.“ Начин на који се у Септуагинти у овим стиховима користи израз тартарос јасно показује да је та реч означавала дубину, то јест најдубљи део бездана.

Према надахнутом библијском тексту, у тартаросу нису затворене људске душе, него само духовна створења, наиме ’анђели који су сагрешили‘. Бацање у тартарос означава стање њиховог најдубљег понижења, у којем се налазе док су још живи. То је казна за њихову побуну против Свевишњег Бога. Апостол Петар повезује таму с њиховим понижењем кад каже да их је Бог „предао у мрачне јаме да их сачува за суд“ (2Пе 2:4).

Пагани су у својим митолошким предањима о Крону и бунтовним титанским боговима заправо изнели искривљен опис понижења бунтовних духова. Насупрот томе, употребом глагола тартаро (’бацити у тартар‘) Петар није желео да каже да су ’анђели који су сагрешили‘ бачени у тартар какав је приказан у паганској митологији, него да их је Свемоћни Бог збацио с неба и да им је одузео узвишену службу коју су вршили, а затим их бацио у симболични бездан потпуне душевне таме где до њиховог ума не допире духовно светло нити разумеју Божје намере. Њих чека суморан крај, јер Свето писмо показује да ће бити заувек уништени заједно са својим вођом Сатаном Ђаволом. Према томе, тартар представља стање најдубљег понижења тих бунтовних анђела.

У надахнутом библијском тексту тартар се не доводи у везу са хадом, то јест симболичним заједничким местом (гробом) на које одлазе умрли људи. Свето писмо не каже да се грешни анђели и душе умрлих људи налазе заједно у тартару, као месту где створења пате у вечним мукама. Тартар ће нестати кад Врховни Судија уништи бунтовне анђеле који се сада налазе у том стању понижења.