Како је религија деловала на братимљење људи?

УОПШТЕ људи данас све више губе поверење у религију. Ипак, многи верују да она учи људе братству и љубави. Наравно, увек је у свим религијама било појединаца који су поступали племенито. Али, шта откривају чињенице о религијама света? У којој мери су религије одговорне на пример за ратове—који су супротни љубави и братству?

То неке много шокира. Историјски извештаји сведоче о страшним патњама, неделима и пролевању крви, за које су одговорне криве религије, или су у најмању руку дале свој благослов. О крвавим крсташким ратовима у средњем веку, које је водило хришћанство, читамо у књизи „Доба вере“: „Крсташи су били необуздани и окрутни. Отимали су и пљачкали друге хришћане и вршили су невероватно срамотна дела над својим мухамеданским противницима.“

Године 1208. организовао је папа Иноћентије III посебни крсташки рат против припадника религиозне групе која се звала Валдензи, следбеници Петра Валдеса, француског трговца. Петар Валдес је напао богатство и раскош свештенства. Према писању историчара Х. Г. Велса папа Иноћентије III прогласио је крсташки рат против Валденза, „дозволио је сваком незапосленом одрпанцу, који уђе у редове крсташке војске, да употребом мача, ватре и ножа изврши све замисливе страхоте над најмирољубивијим поданицима француског краља. Приче о грозотама тог крсташког рата страшније су од било које историје мучеништва“.

Резултат тог крсташког рата био је стварање нове црквене институције, папинске инквизиције, организоване под вођством доминиканског реда. Коментар историчара Х. Г. Велса у вези тога гласи: „Сада су на стотинама европских тргова седели црквени достојанственици, гледајући спаљена тела њихових противника. А са тим жртвама тонула је у прах и пепео велика улога цркве у историји човечанства“.

Сва та недела као и различите злоупотребе довеле су почетком 16. века до појаве Реформације. Али, као католичка црква вековима раније тако су се и протестанти ускоро умешали у политику. Године 1618. избио је између протестаната и католика у Немачкој тридесетогодишњи рат, који се ускоро проширио у религиозни сукоб европских размера. „Тај рат се водио са беспримерном окрутношћу . . . изопаченост је имала за последицу појаву незаустављивог разврата“ (Историја Европе од Х. Фишера).

Споменули смо само неколико од многих ратова, које су религије скривиле или су их подупирале. А како је данас?

Религија и ратови данашњице

Већ вековима влада у Ирској огорчено непријатељство између католика и протестаната. Разрачунавања у Северној Ирској проузроковала су протеклих година много зла на обе стране, и много жртава. За те патње су великим делом одговорне цркве, ради свог националистичког схватања и мешања у политику.

Блиски Исток је све до данас остао средиште разрачунавања у којима игра улогу и религија. У Либанону се већ годинама боре међусобно „хришћани“ и „нехришћани“, и још увек се не назире крај том проливању крви. Слично је било у Индији када су 1947. године Енглези дали земљи независност, а различите нехришћанске групе су се међусобно масакрирале.

Нама је добро познато шта се догађало у тим и другим разрачунавањима, при чему је религија одиграла важну улогу. Али, за та недела нису криве само велике светске религије, него и мање групе. Једна од њих побудила је посебну пажњу и изазвала огорчење у целом свету. Било је то 1978. године. У Гвајани је на подстрекавање „велечасног“. Џон са око 900 његових присталица одузело себи живот.

Али, размера те трагедије незнатна је у сразмеравању с Првим и Другим светским ратом. У оба та рата доживели су милиони припадника хришћанства, затим Јевреји, будисти, хиндуси и други страшне губитке у људским животима, бацивши једни друге у велику беду. А на обе стране зараћених народа, свештенство је молило Бога за благослов.

Религијама света није успело да побратими људе, јер су све оне учиниле темељну грешку; навеле су народ да следи људске воће и њихове науке, уместо да раде оно што нам је Бог у својој Речи Библији заповедио да радимо (Јов. 12:43).

Дакле, те светске религије не могу да буду права религија. Један надахнути писац Библије јасно је рекао: „Чиста, непокварена религија у очима Бога, нашег Оца је ово: Помагати сиротима и удовицама кад им је потребно, и држати себе неокаљаним од света“ (Јерусалимска Библија) (Јаков 1:27). Ове речи одишу духом љубави и братства. Супротно овоме, сетимо се милиона који су у насиљима и прогонствима—проузроковани од нечисте и криве религије—постали удовицама и сиротама! А разлог лежи у томе што се та религија ’опоганила са светом’.

Све то даје јасно на знање да никада не смемо очекивати да ће системи криве религије, на чијем челу стоје цркве хришћанства, да буду у стању побратимити све људе. Вековима су поседовали моћ и били у прилици да то учине. Али, оно што ми данас видимо је свет оптерећен криминалом, тероризмом и ратовима, свет подељен политиком, национализмом, расизмом и хиљадама религиозних секти.

Значи ли то да је ствар безнадежна? Да ли је ситуација толико тешка да се никада неће остварити сан о братимљењу људи? Многи људи су можда сагласни с текстом шлагера, који носи наслов „Зашто?“. „Постојао је план за братимљење човечанства, али се на жалост изгубио, а сада нема више никога ко би га нашао.“

Али, будите храбри. „План за братимљење човечанства“, сигурно није изгубљен. Уствари већ је формирано, језгро светског братства.

[Слика на 6. страни]

„Свети ратови“ су довели Бога на лош глас