Стварање у природи — шта оно доказује?

СВИ се ми дивимо лепо обликованим или добро конструисаним стварима. Можда је реч о лепо обликованом простору, о цвету или компјутеру. Добра конструкција делује привлачно.

У вези с тим често се постојање Бога доказује тиме да свака конструкција мора да има конструктора. Многи људи верују да данашња научна открића подупиру тај доказ. Зашто? Зато јер нам помажу да разумемо колико је свемир комплексан и генијалан.

Сети се шта је откривено само у свету једне једине живе ћелије! Још пре стотину година сматрало се да је ћелија само грудвица протоплазме, окружена једноставном мембраном. Данас знамо да је чак и та спољна мембрана једно дивно дело, јер регулише размену материје. У унутрашњости ћелије налази се задивљујуће мноштво интерактивнихa материја. То су: протеини, ензими, главни шематски план—ДНК и много, много других компликованих материја.

Заједничка обележја

Без обзира да ли посматрамо сићушни свет атома и ћелију или свемир с милијардама звезда и галаксија, који улива страхопоштовање, свуда откривамо нешто заједничко. Видимо ред и интелигенцију—да планирање!

Када у свакодневном животу угледамо конструкцију ми не оклевамо да је припишемо интелигентним људима. Тако признајемо да свака кућа има интелигентног градитеља. Ручни сат, који можда управо носимо сматрамо делом часовничара. Кад угледамо шематски план на столу ми знамо да га је израдио пројектант. Кад погледамо слике у некој галерији, знамо да их је неко насликао. Да, чак сто, столица, четкица за зубе или оловака имају људског конструктора и произвођача. Али, шта би помислио када би ти неко на питање „Ко је створио те ствари“? одговорио: „Нико, оне су настале једноставно саме од себе“.

Све су те ствари по конструкцији и функцији релативно једноставне у поређењу с атомима, живим ћелијама, биљкама, животињама, људима и свемиром. Ако већ нешто релативно једноставно мора имати конструктора и творца, није ли тада разумно закључити, да се то односи и на нешто далеко компликованије?

Без обзира колико су интензивна осматрања конструкторских обележја, многи су сагласни с речима апостола Павла, који је рекао за Бога: „Јер што се на њему не може видјети, од постања свијета могло се познати и видјети на створењима, и његова вјечна сила и божанство, да немају изговора“ (Рим, 1:20).

Па ипак, неки питају: Ако је то размишљање тако логично, зашто још увек толико особа не верује да постоји један конструктор—Бог?

[Фуснота]

[Слика на 3. страни]

Од малог света атома па све до задивљујућег свемира видимо слично пројектовање.