2. део
Ко нам може рећи?
1, 2. Који је најбољи начин да се установи сврха нечега што је дизајнирано?
1 Ко нам може рећи шта је у ствари сврха живота? Па, да си посетио неког дизајнера машина и видео га како ради на неком компликованом делу машине коју ниси препознао, како би могао установити чему она служи? Најбољи начин био би да питаш тог дизајнера.
2 Шта је онда с величанственим дизајном који видимо свуда око нас на Земљи, као што је у свим живим стварима, све до најмање живе ћелије? Чак и много мањи молекули и атоми унутар ћелије дивно су дизајнирани и сређени. Шта је такође с чудесно дизајнираним људским умом? И шта је с нашим Сунчевим системом, и нашом галаксијом Млечни пут, и свемиром? Зар сви ти облици који уливају страхопоштовање нису захтевали Дизајнера? Он нам сигурно може рећи зашто је дизајнирао такве ствари.
Да ли је живот настао случајно?
3, 4. Која вероватноћа постоји да је живот настао случајно?
3 The Encyclopedia Americana је запазила „изванредан степен сложености и организације у живим створењима“ и изјавила је: „Поближе испитивање цвећа, инсеката, или сисара показује скоро невероватно прецизан распоред делова.“ Британски астроном Сер Бернард Ловел (Bernard Lovell), указујући на хемијски састав живих организама, писао је: „Вероватноћа... случајног тока догађаја који води до формирања једног од најмањих молекула протеина незамисливо је мала... она је практично равна нули.“
4 Слично томе, астроном Фред Хојл (Fred Hoyle) је рекао: „Цела структура ортодоксне биологије још увек сматра да се живот појавио случајно. Ипак, како биохемичари откривају све више и више о сложености живота која улива страхопоштовање, очигледно је да су шансе да је настао случајно тако сићушне да се могу потпуно искључити. Живот није могао настати случајно.“
5-7. Како молекуларна биологија потврђује да жива бића не могу настати случајно?
5 Молекуларна биологија, једна од научних грана која се развила у задње време, јесте проучавање живих ствари на нивоу гена, молекула и атома. Молекуларни биолог Мајкл Дентон (Michael Denton) коментарише у вези с оним што је пронађено: „Сложеност најједноставнијег познатог типа ћелије тако је велика да је немогуће прихватити да је један такав објекат могао бити уобличен изненада неком врстом чудовишног, веома невероватног догађаја.“ „Али, није само сложеност живих система то што је тако дубоко изазовно, већ постоји и невероватна генијалност која се тако често манифестује у њиховом дизајну.“ „Управо на молекуларном нивоу... највише су изражени генијалност биолошког дизајна и савршенство постигнутих циљева.“
6 Дентон надаље наводи: „Где год да погледамо, у коју год дубину да погледамо, налазимо елеганцију и генијалност апсолутно ненадмашног квалитета, која тако ослабљује представу о случају. Зар је заиста могуће веровати да су случајни процеси могли конструисати стварност, чији је најмањи елеменат — функционалан протеин или ген — сложеност изнад наших властитих креативних способности, стварност која је сушта антитеза случаја, која у сваком погледу надмашује све што је произвела људска интелигенција?“ Он такође наводи: „Између живе ћелије и најсређенијег небиолошког система, као што је кристал или снежна пахуљица, постоји огроман и неограничен понор какав је уопште могуће замислити.“ А један професор физике, Чет Рејмо (Chet Raymo), наводи: „Ја сам дубоко импресиониран... Сваки молекул изгледа чудесно измишљен за свој задатак.“
7 Молекуларни биолог Дентон закључује да „они који још увек догматски заступају да је сва та нова стварност резултат чистог случаја“ верују у мит. У ствари, он дарвинско веровање с обзиром на случајни настанак живих бића назива „великим космогонским митом двадесетог века“.
Дизајн захтева дизајнера
8, 9. Наведи једно поређење које показује да све што је дизајнирано мора имати дизајнера.
8 Идеја да је нежива материја могла да оживи случајно, неким пуким случајним догађајем, тако је нејасна да је немогућа. Не, сва величанствено дизајнирана жива бића на Земљи нису могла настати случајно, пошто све што је дизајнирано мора имати дизајнера. Да ли знаш за икакве изузетке? Не постоји ниједан. И што је дизајн компликованији, дизајнер мора бити способнији.
9 Ту ствар можемо приказати и на следећи начин: Кад видимо неку слику, прихватамо је као доказ да постоји сликар. Кад читамо књигу, прихватамо да постоји аутор. Кад видимо кућу, прихватамо да постоји градитељ. Кад видимо семафор, знамо да постоји неко законодавно тело. Они који су направили све те ствари урадили су то с неком сврхом. И иако можда не разумемо све о људима који су их дизајнирали, ми не сумњамо да ти људи постоје.
10. Који се доказ о Врховном Дизајнеру може видети?
10 Слично томе, доказ постојања Врховног Дизајнера може се видети у дизајну, реду и сложености живих ствари на Земљи. Све оне носе ознаке Врховног Разума. То је случај и с дизајном, редом и сложеношћу свемира са својим милијардама галаксија, од којих свака садржи милијарде звезда. А сва небеска тела контролишу прецизни закони, као што су закони кретања, топлоте, светлости, звука, електромагнетизма и гравитације. Да ли могу постојати закони без законодавца? Ракетни научник др Вернер фон Браун (Wernher von Braun) је изјавио: „Природни закони свемира тако су прецизни да немамо тешкоћа да изградимо свемирски брод да лети на Месец и можемо утврдити време лета с прецизношћу делића секунде. Те законе је неко морао да постави.“
11. Зашто не треба да поричемо постојање Врховног Дизајнера само зато што га не можемо видети?
11 Истина, својим дословним очима не можемо видети тог Врховног Дизајнера и Законодавца. Али, да ли поричемо постојање ствари као што су гравитација, магнетизам, електрицитет или радио таласи само зато што их не можемо видети? Не, не поричемо, јер можемо приметити њихове последице. Зашто бисмо онда порицали постојање Врховног Дизајнера и Законодавца само зато што га не можемо видети, кад можемо приметити резултате његовог задивљујућег рада?
12, 13. Шта докази кажу о постојању Створитеља?
12 Пол Дејвис (Paul Davies), професор физике, закључује да човеково постојање није само неки хир судбине. Он наводи: „Ми смо заиста створени да будемо овде.“ А с обзиром на свемир он каже: „Кроз свој научни рад, све снажније верујем да је физички свемир састављен с генијалношћу која је тако задивљујућа да је не могу прихватити као само неку неразумну чињеницу. Мора постојати, чини ми се, неки дубљи ниво објашњења.“
13 Дакле, докази нам говоре да свемир, Земља, и живе ствари на Земљи нису могли настати једноставно случајно. Све то пружа тихо сведочанство за високо интелигентног, моћног Створитеља.
Шта каже Библија
14. Шта Библија закључује у вези са Створитељем?
14 Библија, најстарија књига човечанства, извлачи исти закључак. На пример, у библијској књизи Јеврејима, коју је написао апостол Павле, речено нам је: „Сваки дом неко сагради, а ко је све ствари градио то је Бог“ (Јеврејима 3:4). Последња књига Библије, коју је написао апостол Јован, такође каже: „Достојан си, [Јехова], да примиш славу част и моћ, јер си ти све ствари створио и по вољи твојој оне постоје и створене су“ (Откривење 4:11).
15. Како можемо приметити неке од Божјих особина?
15 Библија показује да иако се Бог не може видети, кроз оно што је створио може се приметити какав је он Бог. Она наводи: „[Створитељеве] невидљиве особине, то јест његова вечна моћ и божанство, видљиве су, још откако је свет почео, разумно гледајући, у стварима које је створио“ (Римљанима 1:20, The New English Bible).
16. Зашто треба да будемо срећни што људи не могу да виде Бога?
16 Тако нас Библија води од узрока до последице. Последица — створене ствари које уливају страхопоштовање — доказ је интелигентног, моћног Узрока: Бога. Исто тако, можемо бити захвални што је он невидљив, пошто као Створитељ целог свемира несумњиво има тако огромну моћ да људи од крви и меса не могу очекивати да га виде и да преживе. А Библија каже управо то: „Не може човек [Бога] видети и остати жив“ (Излазак 33:20).
17, 18. Зашто концепт о Створитељу треба за нас да буде важан?
17 Концепт о Великом Дизајнеру, Врховном Бићу — Богу — треба за нас да буде веома важан. Ако нас је начинио Створитељ, онда је он сигурно имао неки разлог, сврху, да нас створи. Ако смо створени да имамо сврху живота, онда постоји разлог да се надамо да ће ствари за нас у будућности бити боље. Иначе, ми једноставно живимо и умиремо без наде. Зато је веома важно да пронађемо Божју намеру за нас. Тада можемо изабрати да ли желимо да живимо у складу с њом или не желимо.
18 Исто тако, Библија наводи да је Створитељ Бог пун љубави који веома брине за нас. Апостол Петар је навео: „Он брине за вас“ (1. Петрова 5:7; види такође Јован 3:16 и 1. Јованова 4:8, 16). Један начин на који можемо видети колико Бог брине јесте кроз разматрање дивног начина на који нас је створио, ментално и физички.
„Дивно саздан“
19. На коју нам истину псалмиста Давид скреће пажњу?
19 У Библији је псалмиста Давид признао: „Тако [сам] дивно саздан“ (Псалам 139:14). То је сигурно истина, јер је Врховни Дизајнер чудесно дизајнирао људски мозак и тело.
20. Како једна енциклопедија описује људски мозак?
20 На пример, твој мозак је далеко сложенији од било ког компјутера. Нова британска енциклопедија наводи: „Пренос информација унутар нервног система много је сложенији од највећих телефонских централа; проблем који решава људски мозак далеко надмашује капацитет најснажнијих компјутера.“
21. Кад видимо шта мозак ради, шта треба да закључимо?
21 Стотине милиона чињеница и менталних слика складиште се у твој мозак, али он није само неко складиште чињеница. Помоћу мозга ти можеш учити да звиждиш, месиш хлеб, говориш стране језике, користиш компјутер, или летиш авионом. Можеш замислити какав ће бити одмор или какав ће укус имати неко укусно воће. Ти можеш анализирати и чинити ствари. Такође можеш планирати, ценити, волети и повезивати своје мисли с прошлошћу, садашњошћу и будућношћу. Пошто ми људи не можемо дизајнирати такву ствар као што је људски мозак који улива страхопоштовање, онда Онај ко га је дизајнирао очигледно има мудрост и способност далеко већу него било који човек.
22. Шта научници признају у вези с људским мозгом?
22 С обзиром на мозак, научници признају: „Како те функције извршава тај величанствено обликован, уредан и фантастично сложен комад машинерије прилично је нејасно... Људска бића никада не могу решити све одвојене појединачне загонетке које пружа мозак“ (Scientific American). А професор физике Рејмо каже: „Искрено речено, још увек не знамо много о томе како људски мозак складишти информације, или како је у стању да призове успомене по нечијој жељи... У људском мозгу има чак стотину милијарди нервних ћелија. Свака ћелија комуницира, преко дрвету сличног сплета синапси, с хиљадама других ћелија. Могућности међувеза су невероватно компликоване.“
23, 24. Наведи неке дивно дизајниране делове тела, и који је коментар изнео један инжењер?
23 Твоје очи су прецизније и прилагодљивије од било које камере; у ствари, очи су потпуно аутоматске, филмске камере у боји које саме подешавају свој фокус. Твоје уши могу да открију различите звукове и да ти пруже осећање правца и равнотеже. Твоје срце је пумпа са способностима које нису у стању да копирају најбољи инжењери. И други делови тела су величанствени: твој нос, језик, и руке, као и твој крвоток и систем за варење, да наведемо само неке.
24 Тако је један инжењер који је био изнајмљен да дизајнира и изгради велики компјутер закључио: „Ако је мој компјутер захтевао дизајнера, колико је то више био случај с том сложеном физио-хемијско-биолошком машином која је моје људско тело — што је само изузетно сићушан део скоро бескрајног свемира?“
25, 26. Шта Велики Дизајнер треба да буде у стању да нам каже?
25 Баш као што људи имају у мислима неку сврху кад праве авионе, компјутере, бицикле и друге изуме, тако је и Дизајнер мозга и тела људи сигурно имао неку сврху кад нас је дизајнирао. А тај Дизајнер мора имати мудрост супериорнију од мудрости људи, пошто нико од нас не може копирати његове дизајне. Зато је логично да је он Онај који нам може рећи зашто нас је дизајнирао, зашто нас је поставио на Земљу и куда идемо.
26 Кад учимо те ствари, тада диван мозак и тело које нам је дао Бог могу бити употребљени за испуњавање сврхе нашег живота. Али, где можемо учити о његовим намерама? Где нам он пружа те информације?
[Слика на 7. страни]
Најбољи начин да установимо зашто је нешто дизајнирано је да питамо дизајнера
[Слика на 8. страни]
Сложеност и дизајн живих ствари може се видети у молекулу ДНК
[Слика на 9. страни]
„Проблем који решава људски мозак далеко надмашује капацитет најснажнијих компјутера“