Конструктор ипак постоји!

ДА ЛИ борба у животињском и људском подручју заиста искључује владавину Конструктора, Ствараоца? Поближе осматрање те ствари показује да одговор гласи НЕ. Тврђење да је за планирање неопходан Планер, није у ствари никада било побијено.

Заиста наводити борбу у природи као доказ против постојања конструктора, није погодак у суштину ствари. Доказ против постојања конструктора захтева више од само изрицања моралне осуде код употребе конструисаних ствари.

Конструкција посредством конструктора

На пример: Док посматраш авионе на млазни погон, можда ти је непријатно да помислиш да они могу бити употребљени како за превоз атомских бомби, тако и за превоз путника. Без обзира на њихову примену, модерни млазни авиони веома су сложени. Изванредно су опремљени, на пример, компјутерима, инструментима за навигацију и моћним машинама.

Да ли би неко тврдио да ти млазни авиони нису производ интелигентног људског конструктора само за то што могу да буду употребљени за убијање и разарање? Да ли би неко, ко размишља, тврдио да су настали сами од себе, из гомиле метала?

Творевина је творевина, без обзира којој сврси тренутно служи. Што је сложенија и што више делова мора да ради истовремено, то је јачи доказ постојања интелигентног конструктора. Ништа у целокупном подручју људског искуства не оповргава овај закључак.

Нема разлога да овај принцип не применимо на животиње, које се данас међусобно прождиру. Њихови зуби и панџе су очигледно створене. Исто важи за људске руке и мозак, који могу да буду употребљени за ужасне циљеве.

Размисли како су настали ти органи после оплодње, јајна ћелија почиње да се размножава, затим ћелије почињу да се међусобно разликују и производе само одређене ћелије и ткива. Могу да буду меке попут крзна неке животиње или тврде и оштре као њени зуби и панџе.

У свим тим појединостима долази до изражаја стварање. Чак и они који нису склони да та дивна дела сматрају стваралаштвом једног Конструктора употребљавају суперлативе када их описују. На пример у часопису Тајм писало је о појављивању разлике међу ћелијама: „У једном одлучујућем тренутку у раном животу заметка, почињу као неким чудом (другачије је то немогуће објаснити) идентичне ћелије да преузимају различите специјализоване задатке—неке формирају на пример ткиво срца, друге ткиво јетре или коже.“ Не сведоче ли таква чуда о постојању чудесног Радника или Конструктора?

Када угледамо камеру, радио, руку неког робота, пумпу за воду или компјутер, ми без оклевања помислимо на конструктора. Те су ствари, очигледно дело интелигентних људи. А с којом логиком можемо онда да тврдимо да слично, али бескрајно сложеније ствари—око, уво, рука, срце и мозак, није конструисао неко ко поседује далеко већу интелигенцију?

Проблем

Проблем који спомиње Бертранд Расел у вези с Кју Клукс Кланом или фашистима, нема везе с питањем постоји ли конструктор; напротив проблем лежи у употреби конструисаних ствари. Људи поседују слободну вољу. а та слободна воља је сама по себи један дивни продукт конструкције. Али, зашто људи тако често користе слободну вољу да би чинили зло? Како је са животињама? Да ли су оне конструисане за убијање и рањавање? И зашто је Конструктор све то допустио?

Људи признају већ хиљадама година да у природи долази до изражаја савршено планирање

У ствари проблем не лежи у питању постоји ли Конструктор; већ у моралном питању. Човеку својствен осећај за правду и неправду толико је јак да каткад не може бити задовољен никаквим објашњењем ако оно не узима у обзир питања окрутност и убијање и Божје допуштање зла. Следећи чланак објашњава уколико данашња збивања у природи стоје у супротности с Божјом добротом. У сваком случају остаје непобитно тврђење да план захтева Планера. У књизи „Свемир: план или случај?“ читамо:

„Признавање конструкције у природи није пролазно научно закључивање које се темељи на истраживањима једне или две деценије у историји—закључивање које може да буде побијено неком новом чињеницом, која дође на видело. Напротив, то је закључивање које је издржало тестирање током хиљада година. Оно је толико поуздано, да би у случају да буде проглашено гигантском заблудом, човек имао разлога да сумња, може ли се уопште размишљањем доћи до непобитног закључивања било које врсте.“

Не, не сумњај да можеш имати поверење у свој разум, ако те наведе на закључак једнак ономе до кога је дошао апостол Павле: „Збиља, свака кућа има градитеља, а градитељ свега јест Бог“ (Јеврејима 3:4, СТ).

Али, како је са убијањем и окрутностима у природи? Може ли то да буде део плана љубазног Бога?

[Слика на 5. страни]

Иако се млазни авиони могу изградити за превоз путника или атомских бомби оба типа авиона су производ интелигентног Конструктора

[Слика на 6. страни]

Ми признајемо да су ови предмети производ интелигентних људских конструктора

Ове много савршеније ствари сигурно је конструисала једна виша интелигенција

[Истакнути текст на 6. страни]

Људи признају већ хиљадама година да у природи долази до изражаја савршено планирање