Неисправан начин исхране

СТАНОВНИШТВО крајева у којима су многи људи стари 100 година имају више заједничког. Један од заједничких фактора је исхрана. Др Дејвис пише: „Њихова исхрана је скромна, сиромашна калоријама и природна“.

Пошто људи једу храну богату витаминима, али сасвим мало слатко, међу њима има мало гојазних особа. Месо троше само мало; они покривају своје потребе за беланчевинама (протеинима) углавном са млечним производима, пасуљем и сочивом. „Вредно је пажње да једва 1% 100—годишњака болује од неке данас тако раширене болести која води у смрт“, примећује Др Дејвис.

Многе породице нападају болести, јер се оне не хране правилно. То има за последицу да сваке године милиони људи пре времена умиру. Једна застрашујућа ситуација је такође настала кроз немудру праксу, кроз грамзљивост трговачког света, кроз губитак времена да се просвети јавност и кроз равнодушност. На пример многе намирнице се прерађују тако да садрже у себи мало хранљивости. Тиме треба да се постигне њихова дуготрајност и способност за транспорт.

Услед данашњег брзог живота многи су већ навикли „само на брзину да поједу нешто мало“ уместо да нађу себи времена и да припреме оброк који се састоји од намирница—свежег поврћа и воћа, које њихово тело треба да би добро функционисало. Често се умирује стомак који крчи слаткишима или залогајима који имају малу хранљиву вредност. Лимунада и пиво, пића, која садрже мало витамина или беланчевина конзумирају се далеко више него млеко и супа.

Многи су гојазни јер сувише једу или се једнолично хране. Претерана употреба масти потпомаже пре свега болести срца, такође се прихватило да рак дебелог црева и друге врсте рака настају на тај начин.

Наравно да храна пуна вредности није гаранција за то да се остане здрав. Такође и људи који је троше правилно обољевају. Ипак је корисно ако се неко интересује како се правилно храни. Једном великом делу људске породице није међутим могуће да се правилно храни јер им недостаје потребна храна. А за овај проблем човек нема решење.