Како здрава храна може побољшати ваше здравље

КАКВА је радост видети добро храњено дете! Ипак, дете није случајно здраво. „Једноставна али хранљива храна увек је била висок приоритет у нашој породици не само у смислу нашег финансијског буџета већ такође и по времену које је уложено у њену припрему и заједничко уживање у њој“, присећа се Кејт, Канађанка која живи у Бразилу. „Због тога што моја мајка није радила ван куће, сваког дана кад бисмо долазили из школе поздрављале су нас пријатне ароме оброка у припреми и можда пите или колача који би она испекла.“

Међутим, према Економисту, уместо да живе на здравој храни, „у грубим цртама од 780 [милиона] људи у сиромашним земљама, сваки пети становник нема довољно да једе“. „Чак за 2 милијарде људи који имају довољно да би напунили своје стомаке ипак нема довољно витамина и минерала који су им потребни.“ То није једноставно да је недовољно исхрањена особа ослабљена већ и да је мање у стању да другима буде од користи. Стога, у вези с недовољно исхрањеном децом, економиста Едуардо Жианети да Фонсека (Eduardo Giannetti da Fonseca) са Универзитета Сао Пауло у Бразилу, цитиран је како каже: „Ово [расипање богатства у људима] горе је од било чега другог... Верујем да међу овом децом има талената и способности који због сиромаштва окончавају неоткривени. Међу њима, у различитим околностима, могао би постати Алберт Ајнштајн.“ Часопис Вежа наводи: „Земља губи мишиће који се траће због слабе исхране и баца потенцијалну резерву интелигенције, креативности и енергије.“ Стога, упркос високим животним трошковима, мудри родитељи својој деци пружају солидан темељ тиме што инвестирају у хранљиву храну.

Мудра инвестиција

„Инвестирати“ значи „употребити ради будућих користи или предности.“ Како можете инвестирати у исхрану? Ако је потребно, да ли бисте се одрекли луксуза или ствари које доносе престиж и употребили свој ограничени буџет за куповину здраве хране?

„Чула не леже успавана све док се изненада не укључе приликом рођења; докази сугеришу да сензорни систем функционише доста пре рођења“, каже Нова енциклопедија Британика. Тако, идеалан начин да се започне с исхраном детета јесте имати добро исхрањену мајку. Следећи корак — после рођења — јесте дојити дете, јер људско млеко обезбеђује потпуну исхрану и чак имунизује против уобичајених болести. Публикација Уједињених нација, Facts for Life, наводи: „За првих неколико месеци бебиног живота, најбоља могућа храна и пиће је само мајчино млеко. Кад су стара четири до шест месеци, одојчад треба и другу храну као додатак мајчином млеку.“

Иако је изузетно захвалне природе, људско тело не треба узети здраво за готово. Битно је изградити га здравом храном рано у животу. The World Book Encyclopedia каже: „До времена кад особа има 6 година, мозак достиже своју пуну тежину од око 1,4 килограма. Већина можданих ћелија присутна је код рођења, и тако пораст у тежини потиче углавном од раста ћелија. Током тог шестогодишњег периода, особа учи и стиче нове обрасце понашања највећом брзином у животу.“ Према томе, чак и ако дете има добру исхрану након своје шесте године, развиће се релативно мало нових можданих ћелија. Кејт примећује: „Здрава, хранљива храна један је од највећих поклона који родитељи могу дати својој деци. Чак и ако не могу обезбедити такозване неопходне ствари у животу, које су често само луксуз, родитељи који инвестирају у ментално и физичко здравље своје деце пружају им почетак у животу од раног детињства који се ничим не може заменити.“

Зашто имати разноврсну исхрану?

Детету треба храна богата протеинима како би физички и ментално расло. Слаба исхрана успорава дететов ментални развој у школи, и оно може постати апатично и исцрпљено, неспособно да посвећује пуно пажње или да запамти оно што је изношено. Најмање 25 различитих обољења недостатака резултује из недостатка једног од основних хранљивих састојака — протеина, витамина, основних масти или хранљивих елемената.

Осмотрите случај Жоакима. „Наша породица је била сиромашна“, каже он. „Али имали смо земљу и узгајали скоро све што смо јели. Сваки оброк садржао је кукуруз и ражани хлеб направљен од целих зрна, и то је доприносило доброј исхрани. Скоро сваки дан мајка је правила супу која је укључивала разнолико поврће, укључујући и пасуљ, а то је задовољавало многе наше нутриционе потребе. Нисмо имали пуно меса, али смо имали рибу, углавном сардине, бакаларе и харинге.“ Он додаје: „Моја мајка је имала петоро деце, и не сећам се да се било ко од нас разболео осим од прехладе и грипа. Мислим да су наши добро уравнотежени оброци допринели томе.“ Једна мајка седморо деце објашњава: „Требало је да обезбедимо хранљиву храну по ниским ценама. Тако смо садили поврће у башти, која је, иако мала, давала довољно за наше потребе.“ Она додаје: „Наша деца никада нису имала неку озбиљну болест и увек су била врло успешна у школи.“

Ваше тело захтева 22 хранљива састојка од 103 званично призната хемијска елемента. Иако је немогуће прецизно утврдити тачну количину витамина, минерала и протеина који су вам лично потребни, добро уравнотежена исхрана задовољиће ваше потребе. Један ауторитет је изјавио: „Кључ добре исхране јесте разноврсна храна која обухвата сваку врсту хранљивих састојака.“

Шта ако ваше дете не воли одређену храну, као што је поврће с горким укусом? Према једном искусном кувару, родитељи треба да сервирају „све разнолико поврће које је доступно у њиховој регији. Многи одрасли не једу поврће јер му нису били изложени кад су били деца. Пошто поврће обезбеђује чврстину и задовољава многе од наших потреба за витаминима, и јефтино је, родитељи треба увек да га имају на располагању за своју децу.“ Зашто онда не научити нове рецепте који на добар начин користе свеже поврће и воће, послужено можда као укусни суфле или гулаш? У вези с такозваним празним калоријама, он предлаже: „Родитељи не треба да имају слаткише у кући осим у специјалним приликама. Уколико [их деца] немају, неће их ни јести.“

Иако једење одговарајућих количина исправне хране минимизира опасност од неисхрањености, неки људи стварају себи проблеме тиме што се преједају. Претерано конзумирање калорија које надмашује потребе тела може водити до гојазности, која је повезана с дијабетесом и срчаним обољењима.a Пошто ниједан лек нити физичка активност не може заузети место исправних навика једења, добар је предлог смањити узимање масти, слаткиша, соли и алкохола. Такође, каже једна енциклопедија, „треба предузети кораке да би се минимизирала глад, усамљеност, депресија, досада, гнев и умор, јер свака та ствар може изазвати напад преједања“.

Уравнотежено гледиште према храни и здрављу

Библија није приручник о исхрани; међутим, она нам помаже да у стварима здравља будемо уравнотежени. Апостол Павле је упозорио на оне који забрањују другима да ’узимају јела која Бог створи да их са захвалношћу једу верни и они који истину познаше‘ (1. Тимотеју 4:3). Бог жели да будемо задовољни и да добро употребимо оно што стоји на располагању. „Боље мало са страхом од Господа, но велико благо [„обилна залиха“, NW] са немиром“ (Пословице 15:16).

Нико данас не ужива савршено здравље. Зашто онда не бити разуман — ни немаран ни претерано забринут? Неумерен или фанатичан интерес за исхрану или здравствене ствари може учинити да изгубимо нашу равнотежу.

Упркос настојањима да се старамо за наше здравље, како ствари сада стоје, ми на крају остаримо и умремо. Ипак, на срећу, Библија нас уверава да ће Божје Краљевство окончати неисхрањеност и болест. Иако људски планови за елиминацију глади подбацују, ми можемо радосно ишчекивати нови свет с обиљем хранљиве хране за све (Псалам 72:16; 85:12).

[Фуснота]

[Оквир на 7. страни]

ПРЕДЛОЗИ ЗА ПОМАГАЊЕ ВАШЕМ ДЕТЕТУ ДА ИМА ДОБРЕ НАВИКЕ ЈЕДЕЊА

◻ Дајте добар пример.

◻ Не дозволите деци да једу само оно што она желе.

◻ Избегавајте да у кући имате безвредну храну или слаткише.

◻ Научите децу да цене различите врсте хране.

◻ Имајте утврђене сате за оброке, укључујући и доручак.

◻ Не дозволите да ТВ рекламирање утиче на оно што једете.

◻ Не дозвољавајте деци да се сама послужују из фрижидера.

◻ Научите децу да помажу у припремању хране.

◻ Негујте захвалност за дневне намирнице.