Алергична сам на отровне хемикалије

„Реагујем увек на пестициде, козметику и то проузрокује код мене оспе по кожи и главобољу. Нема разлога за забринутост — мислила сам. Нисам уопште била свесна, куда то може да одведе“. Тако је почела Милија своју причу.

Она наставља:

„АХ, ТЕ муве!“ Окачила сам лепљиви папир за муве. Потом се нису могле више видети муве, а ја сам мислила: „Како су ипак дивна наша савремена достигнућа!“ Али у стварности то је била једна прекретница за моје здравље.

Ускоро сам патила од лупања срца, екстремног раста мишића, повраћања. Шта ми је сметало? Била сам срећно удата и увек сам се радовала животу. Онда смо се преселили. Наш нови стан био је преплављен бубашвабама и због тога смо прскали средство против инсеката.

Изненада изгубила сам ваздух. Ђери, мој муж, одвезао ме је брзо у болницу. Али када сам опет била код куће, пала сам у депресију. Ускоро сам се опет нашла у болници. Лекар је рекао Ђерију: „Ваша, жена је душевни болесник — шизофреничар.“ Али када смо се ми ипак уселили у једну старију кућу, нестали су симптоми болести.

Онда су дошли мрави. Борци против штеточина попрскали су средство против инсеката. Депресија, мука и грчевит плач су се вратили. Од осамнаест часова морала сам ја 30 минута да повраћам. (Имала сам пролив). Све кости су ме болеле. У нашем очајању одвезли смо се у нервну клинику.

Преглед крви је показао, да имам јако мало белих крвних зрнаца, што је указивало на слабу одбрану организма. Али ја то никада не бих довела у везу са мојим потешкоћама.

После прегледа рекао је психијатар: „Ви нисте уопште шизофреничар. Ваше душевно стање је боље него код многих грађана.“ У болници се поправило моје здравље. Али тек што сам се вратила кући, могла сам само још неразговетно да видим. Поново су се вратили сви симптоми болести: „Сваки пут, када је одведем у болницу, њој је боље, али чим дође кући поново јој се погорша“, рекао је Ђери са сузама у очима лекару. „То траје тако, од када смо ми у кући прскали отров против мрава.“

„То је оно, тачно, то је оно!“ узвикнуо је лекар. „Немојте је пустити неко време у кућу, и ми ћемо онда тачно знати.“

Три ноћи сам спавала у камп кућици и симптоми болести су нестали. Пошто сам још увек сумњала, да проблем има неку везу са кућом, вратила сам се назад у кућу.

Одмах ми се грло стегло, а језик је натекао. Сада сам и ја знала то. Била сам алергична на отровне хемикалије у кући. Током времена показале су се реакције и на парфем, хемикалије за домаћинство, средства за фарбање косе, паре бензина, издувне гасове аутомобила и чак на одећу од синтетике.

Милијина слика болести је типична за 20. век. Треба додати, њен случај је био екстреман. Реакција већине људи на загађену околину је кијање, свраб или печење у очима. Али зар није широм света растући број случајева, милијарде случајева, који су слични сигнал за опомену за пораст загађивања човекове околине? „Упропашћује“ ли човек земљу, као што је већ у Библији вековима унапред било проречено? (Откривење 11:18)