Зашто спасити тропске кишне шуме?

ГОМИЛА света жестоко бодрећи посматра ногометну утакмицу. Желе да игра вечно траје. Али, стално пуцају у играче. Један за другим, мртви су изнесени с игралишта. Како се игра скраћује, маса постаје разјарена.

Готово исто је и с крчењем шуме. Људи се радују шумама, уствари, зависе од њих. Али, настављају с убијањем једнако вредних играча: појединих врста биљака и животиња чије је сложено међусобно деловање оно што одржава шуму на животу. Ипак, ово је више од игре. Пустошење шума утиче на тебе. Дотиче квалитет твог живота, чак и ако ниси никад видео тропску кишну шуму.

То је огромна разноликост живих облика, коју научници зову биодиверса, тако да неки тврде да је то највећа предност тропских кишних шума. На једној петини квадратне миље малезијске тропске шуме расте можда око 835 врста дрвећа, више него у САД и Канади заједно.

Ипак, ова богата животна заједница је крхка. Један научник је поједине врсте упоредио са заковицама на авиону. Што се више заковица расклима треском, то више других почиње слабити услед јачег притиска. Ако је ово поређење основано, наша планета је оштећени ”авион“. Пошто се шуме смањују, неки процењују да се сваке године изгуби десет хиљада биљних и животињских врста, те да је садашњи темпо изумирања око 400 пута бржи него што је икад био у историји планете.

Научници жале за потпуним губитком спознаје који произилази из нестанка различитих живих облика. Кажу да је то као кад би запалили библиотеку пре него би прочитали књиге које се у њој налазе. Али, има такође очевиднијих губитака. Например, у САД око 25 посто прописаних лекова на бази је биљака из тропских шума. Један такав лек изазвао је код акутне леукемије, од које се оболева у детињству, обим попуштања неких симптома са 20 посто у 1960-им годинама на 80 посто у 1985. години. Тако, према Верлд Вајлдлајф Фанду, тропске кишне шуме ”представљају огромну апотеку“. Безбројне биљке још нису ни откривене а камоли испитане за могућу медицинску употребу.

Осим тога, мало нас зна да се многи плодови које користимо у исхрани добивају од биљака које потичу из тропских кишних шума. (Види оквир на страници 17.) До данашњег дана научници издвајају гене из разних отпорних врста тих биљака и користе их у сврху побољшавања отпорности према болести на њиховим нежнијим потомцима, домаћим усевима. На тај начин су, што се тиче губитака усева, уштедели стотине милиона долара.

Осим тога, ми не знамо која још храна из тих шума може постати омиљена по целом свету. Већина становника Северне Америке не зна да су, пре само сто година, њихови преци гледали на банану као на чудно егзотично воће, и да су за сваку појединачно умотану плаћали два долара.

Светски призор

Крајња жртва пустошења шума је сам човек. Како? Последице на околину целе Земље шире се попут таласа док круже светом. Осврнимо се још једном на праву тропску кишну шуму. Као што и само име говори, њено главно обележје је киша. Дневно може пасти и преко 200 мм, годишње преко 9000 мм кише! Тропска кишна шума је савршено конструисана да савлада ту провалу облака.

Шумски балдахин од крошњи разбија снагу капљица тако да оне не могу испрати земљу. Многи листови су шиљастог облика или имају вршкове о које се разбијају велике капљице. На тај начин ослабљени пљусак пада равномерно и лагано удара доле о земљу. Вршкови омогућавају такође да листови брзо одстране воду тако да она може испарити и вратити влагу у атмосферу. Мреже корења упијају 95 посто воде која допре до шумског тла. Као целина, шума упија падавине попут гигантског сунђера, а затим је полако отпушта.

Али, кад нема шуме, киша директно и снажно пада на незаштићено тло, и односи га на тоне. Например, у Обали Слоноваче, у западној Африци, на једном хектару тропске кишне шуме која се налази на благој падини годишње се изгуби тристоти део једне тоне земље. На истој површини од једног хектара, уколико је шума искрчена, губи се годишње 90 тона земље обрађеног подручја, односно 138 тона земље необрађеног подручја.

Такав начин губитка земље штети више него уништавање тла обрађивањем или испашом. Иронично је да су бране, које проузрокују огромно крчење шуме, саме њиме разорене. Затрпане блатом које су реке нанеле из искрчених подручја, оне се брзо зачепе и постају бескорисне. Обална подручја и мрестилишта такође су упрљана прекомерним блатом.

Утицаји на кишу и временске прилике чак су страшнији. Реке које теку из тропских кишних шума кроз целу годину углавном су пуне. Али, без шуме која регулише притицање воде у реке, оне се код неочекиваних киша прелију а затим пресуше. Настаје циклус бујица и суша. Тај утицај на кишна раздобља могао би се проширити на хиљаде километара површине, будући да тропска кишна шума испаравањем придоноси готово половини влаге у локалној атмосфери. На тај начин, крчење шума је можда допринело и поплавама у Бангладешу и сушама у Етиопији, које су у прошлој деценији однеле много жртава.

Али, крчење шума може такође штетно деловати на климу читаве планете. Тропске кишне шуме назване су зеленим плућима Земље, јер удишу угљен диоксид из ваздуха и користе угљен код стварања дебла, главних грана и коре. Кад се шума спали, сав тај угљен прелази у атмосферу. Проблем је у томе што човек ускладиштава тако много угљен диоксида у атмосфери (и спаљивањем фосилних горива и уништавањем шума) да је можда већ започео тренд грејања целог света, назван ефектом стакленика, који прети да растопи поларне покриваче од вечног леда и подигне ниво мора, поплављујући обална подручја.a

Зато није чудно што су људи широм света укључени у ту кризу. Има ли помоћи? Нуди ли се неко решење? Каква нада постоји у тој суморној ситуацији?

[Фуснота]

[Оквир на 20. страни]

Дар тропских кишних шума

Налази ли се неки део тропске кишне шуме управо сада у твојој близини? Размотримо неке врсте хране која потиче из тих шума широм света: пиринач, кукуруз, слатки кромпир, маниока (касава или тапиока), шећерна трска, банане, наранџе, кафа, парадајз, чоколада, ананас, авокадо, ванилија, грејпфрут, разноврсно зрневље, зачини и чај. Половина светских храњивих усева потиче од биљака које су стигле из тропских кишних шума! А то је само нека храна.

Размотримо лекове: Алкалоиди из повијуша употребљавају се за опуштање мишића пре хируршког захвата; активни састојци хидрокортизона против упала; кинин против маларије, дигиталис за лечење прекида рада срца, диосгенин у пилулама за контролу рађања, а ипекак за изазивање повраћања, који сви потичу од биљака из тропских кишних шума. Друге биљке пружају обећања у борби против сиде и рака, као и против пролива, грознице, уједа змије, коњунктивитиса и осталих очних поремећаја. Непознато је колико још других лекова можда лежи сакривено. Научници су истражили мање од 1 посто биљних врста које расту у тропској кишној шуми. Један ботаничар се жалио: ”Уништавамо оно за што чак не знамо да ли постоји.“

Из шума које изчезавају долазе још и други производи: латекс, смоле, воскови, киселине, алкохоли, ароме, сахарозе, боје, влакна попут оних што се употребљавају за појасеве за спасавање, гума за прављење гуме за жвакање, бамбус и трска — што је све само по себи база за огромну светску индустрију.

[Слика⁄Дијаграм на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Улога шуме

[Слика на 19. страни]

Последице пустошења шума