„Цензура 500 година сукоба“

ТОКОМ летњих и јесењих месеци прошле године организовала је Јавна библиотека у Њујорку изложбу на тему: „Цензура: 500 година сукоба“. У одређено време водичи на изложби дају интересантна објашњења. Прошлог јула посетио сам у целом свету познату библиотеку у Њујорку на углу Пете Авеније/42. улице и прикључио се једној групи с таквим водичем.

Разгледање је почело у једној великој прекрасној сали. Изложбена хала с храстовим кровом у ренесансном стилу, садржавала је ретке књиге и рукописе, настале између 15 века и данашњег времена. Свим тим издањима заједничко је једно — срамота што су у било које време биле цензурисане.

На почетку обиласка водич нас је позвао: „Замислите да седите удобно у тишини собе и читате своју омиљену књигу. Изненада упада у кућу милиција, узима вам књигу из руке и исцепа је у комадиће. Зашто? Једноставно зато јер они који су на власти сматрају да књига не користи добробити јавности. То је типичан пример страхоте цензуре“.

Али, цензура је постојала још давно пре него што су биле објављене те изложене књиге. Насловна страна једне од књига које смо видели потврђује ту чињеницу. Реч је о књизи Alle Propheten Teutsch, коју је Мартин Лутер године 1534. превео на немачки. Насловна страна је подељена у девет поља, а у сваком од њих приказана је нека библијска сцена. Једно од њих садржи приказ како израелски краљ Јоаким, који је живео пре више од 2.500 година пали књиге. Пошто се Јоаким разљутио на записано пророчанство Јеремије о пропасти, покушао је ту вест „да цензурише“ ватром (Јеремија 36:9—27).

Због те сцене спаљивања књига, католичка црква ставља књигу Alle Propheten Teutsch, на листу забрањених књига. Зашто? Протестантски реформатори су често илустровали библијске текстове у којима се описује пропаст поносних и богатих владара. „У тим библијским ставцима протестантски уметници су видели упозорење папству“, приметио је наш водич.

Освета цензуре

Крајем 15. и 16. века Реформација напада католичку цркву, а штампарска машина коју проналази Јохан Гутенберг године 1440. постаје јако оружје Реформације. Главни предмет изложбе била је борба за слободу штампане речи и слике од времена увођења штампања са покретним штампарским словима.

Водич нам је објаснио: „Мартин Лутер је постигао успех углавном због тога што се за брзо ширење своје вести на сјајан начин служио штампарском машином. За разлику од њега реформатори попут Џона Виклифа и Јан Хуса, који су живели пре проналаска штампарске машине, били су поражени од католичке цркве“.

Кроз неколико месеци након Лутеровог прекида с црквом, били су широм целе Европе распарчавани штампани арци или летци, управљени против религиозних црквених наука. Осматрање Лутеровог писма „Милост и мир у Христу“, из године 1523., омогућава да се лако сазна зашто је то изазвало гњев цркве. Лутер је потстицао људе да живе радије у складу са моралним темељним начелима хришћанства који су дати у Библији, него према правилима понашања која је поставила црква. „Цензорима је било тешко да зауставе ширење тих летака“, рекао је наш водич.

Као следеће, угледали смо „Нови завет“ на енглеском језику, кога је издао Лутеров ревни савременик Тиндејл. Године 1525. црква га је забранила. Зато је морало да буде штампан у Немачкој, а затим прокријумчарен у Енглеску. Зашто је био забрањен? Између осталог зато јер је Тиндејлов превод Колошана 1:24 одступао од католичке догме. У том ставку садржану грчку реч еклесиа он није превео са „црква“, него правилно са „скупштина“. На тај је начин Тиндејл избегао изједначавање свих хришћанских верника с католичком црквом. А шта је било последица тога? Цензура је одбацила превод!

Остали изложбени предмети показали су да није само католичка власт вршила цензуру. Кад су протестанти дошли на власт и они су се послужили силом (полицијом), да би могли забранити издања католика и осталих протестантских праваца.

Један савремени пример цензуре, који би био посебно значајан за истраживаче Библије, није узет у обзир — наиме, забрана религиозне књиге Завршена тајна у САД и Канади 1918. године, коју је издало Међународно удружење истраживача Библије. У књизи су биле разголићене криве науке великих религија. Вест је изазвала негодовање свештенства, које се осветило. Под плаштом национализма свештенство је средином Првог светског рата извршило притисак на власти да забране књигу. То им је, додуше, успело, али је тај успех био кратког века. Године 1920. била је укинута забрана.

И без обзира колико тврдоглаво човек покушавао да потисне представе других, остаје и даље чињеница да истина, а посебно библијска истина, не може никада бити успешно цензурисана. Када су религиозне вође покушале да затворе уста Исусовим ученицима, рекао је Исус: „Ако они ућуте, камење ће повикати“ (Лука 19:40).

[Слика на 17. страни]

Штампарска машина коју је пронашао Јохан Гутенберг показала се као јако оружје у рукама реформатора

[Слика на 18. страни]

Дављење и спаљивање Тиндејла, чије је списе црква цензурисала