Крај визије

Савезна скупштина Друштва народа одржана је први пут 1920. године у Женеви. Здравље Вудроуа Вилсона било је нарушено. Иза њега су били дуготрајни, напорни преговори у Паризу. Ипак је,чини се, веровао да је сав његов труд крунисан успехом.

Посредством Друштва народа председник Вилсон је желео да шири своју „истину о правди, слободи и миру“. У једном од својих говора, рекао је: „Ми смо ту истину прихватили, желимо да нас води и водиће нас (амерички народ), а кроз нас цели свет на плодне равнице тишине и мира о којем свет није никад сањао.“ То је била његова визија.

Пред америчким Сенатом је рекао: „Позорница је подигнута, судбина је откривена. Није се то догодило на темељу од нас измишљеног плана, него посредством Божје руке, који нас је водио на тај пут. . .можемо ићи напред подигнутих очију и жива духа, следећи визију“(наглашено од нас). Визионар је поново говори. Још увек је веровао да је он оруђе којим се служи Бог како би осигурао човечанству мир.

Неприхваћени у својој властитој земљи

Европа је славила председника Вилсона као спаситеља. Но, пре него што је кренуо на мировну

конференцију, у САД су плануле варнице. Аутор Елмер Бендинер извештава: „Теодор Рузвелт је објавио осуду (Конгреса САД): „Наши савезници, наши непријатељи а и господин Вилсон треба да знају како Вилсон не поседује више ауторитет да у садашњем тренутку говори у име америчког народа. . . Четрнаест Вилсонових тачака не могу се више употребити за изражавање воље САД.’“

Вудроу Вилсон је учинио грешку што је препоручио своју визију у Европи, док је заборављао на скептике у властитој земљи. Марта 1920. Конгрес САД изјаснио се против приступања у Друштво народа.

Заслепљен својом ствари, Вилсон наставља борбу. У свом последњем јавном говору јасно је изразио своје уверење, додуше узалуд: „Већ сам раније виђао лудаке који су се противили провиђењу, а то је била њихова пропаст. Слом ће опет снаћи такве лудаке. Да ћемо победити сигурно је као и чињеница да Бог влада.“

Због мождане капи било му је тешко нарушено здравље, а отказивање његових земљака само је погоршало ствар. Његова визија о Друштву народа се расплинула, а остварење исте остало је непотпуно. 3. фебруара 1924. умире Вилсон, а његове последње речи су гласиле: „Ја сам сломљен човек. Кад је већ тако далеко — спреман сам.“ Здравље му је било упропашћено, а пропала је уједно и визија о светском Друштву народа.

„Версајски уговор не постоји више!“

Петнаест година није, додуше, било ни једног рата, ипак Друштво народа се од свог рођења борило са смрћу. Године 1933. показало се неспособним да спречи Боливију и Парагвај да зарате. Такође није онемогућило Мусолинијев напад на Етиопију године 1935. Својим разарањем и освајањем Етиопије Италија је проузроковала да та земља не буде више чланица Друштва народа, а децембра 1937. иступа такође Италија. Визија се почела расплињавати.

Године 1936. избија у Шпанији грађански рат. Чланице Друштва народа одлучиле су се за политику немешања. Ипак, како Немачка која је иступила из Друштва народа 1933. тако и Италија, пружају материјалну потпору генералу Франку, који се побунио против републиканске владе у Мадриду. Друштво народа није било способно да заустави крвопролиће на тлу Шпаније.

Грађански рат у Шпанији био је „генерална проба“ за оно што је требало да постане мртвачко звоно за Друштво народа — II светски рат.

У међувремену у Немачкој долази на власт Хитлер, који брзо ослобађа своју земљу од окова Версајског уговора склопљеног после И светског рата. Такорећи више животног простора за немачки народ, проширио је границе Немачке припајањем Сарског подручја, уласком војске у рајнску област и припајањем Аустрије. Године 1939. завршава заузимање Чехословачке. А Друштво народа показало се беспомоћним према свим тим захтевима.

Хитлера је већ дуго љутило постојање пољског коридора кроз Немачку према Гдањску, луци на Балтичком мору, па је августа 1939. учинио томе крај. Његов заступник је пренео високом комесару Друштва народа у Гдањску саопштење у којем је стајало: „Ви заступате Версајски уговор; Версајски уговор не постоји више. За два сата на овој згради ће висити кукасти крст.“

Првог септембра 1939. Хитлерове трупе су умарширале у Пољску. Енглеска и Француска најавиле су рат Немачкој и тако је започео II светски рат.

Визија бледи и расплињава се

Вудроу Вилсон је године 1919. изрекао пред становницима Омаха једно пророчанство, које је указивало на то да би се његово Друштво народа могло показати промашајем. Према писању биографије Ишбела Роса, он је рекао: ,,’Ја могу с апсолутном сигурношћу прорећи да ће унутар једног нараштаја доћи до новог светског рата, ако се народи не буду сложили с методом (Друштва народа) помоћу којег би то могли спречити’. А у Сан Диегу је објавио пророчанску вест речима: ’Оно што су употребили Немци само су играчке у поређењу с оним за чим ће се посегнути у следећем рату.’“ Упркос постојању Друштва народа избио је II Светски рат, а оружје за којим се посегнуло нису биле играчке.

Зашто је пропало Друштво народа? У својој књизи Време за анђеле објаснио је Елмер Бендинер: „Настанак Друштва народа треба свести на читав низ погрешних политичких претпоставки: да је примирје из 1919. године значило мир, а не само прекид ватре; да национални интереси могу бити подреени светским интересима; да једна владавина може наступати не само за властите, него и за туђе интересе.“ Библија указује на другу погрешну претпоставку: да човек кроз своје политичке органе може учинити оно што је у стању да учини само Божја обећана краљевска владавина — да осигура прави мир и срећу за цело човечанство (Откривење 21:1—4).

Кад је године 1939. избио II светски рат „умрло“ је Друштво народа, а потом је само чекало да буде „сахрањено“. Године 1946. „његов је посед и наслеђе, нада и лудост“, како се изразио Е. Бендинер, предан једној другој организацији — наследнику, Уједињеним народима. Хоће ли та организација бити успешнија од Друштва народа? Да ли ће се кроз њу остварити визија? Шта је с тим у вези прорекла Библија? У следећем издању Пробуди се!, биће одговорено на та и слична питања.