Шта наже Библија?

Ускрс — да ли је за хришћане?

КАКО ти гледаш на Ускрс? За шестогодишњу Александру из Канаде Ускрс представља забаву. „Пријатељи те зову на колаче“, каже она. „Пишеш ускрсном зецу да ти донесе чоколадно јаје“.За друге та пригода не значи много више од неколико слободних дана у којима се не мора ићи на посао или у школу, односно продужени викенд. А за многе је опет Ускрс најважније религиозно славље у години, оно у којем се слави васкрсење Исуса Христа три дана након што је био убијен. Али, како Бог гледа на Ускрс? Да ли се ту само обележава Христово васкрсење? Ако желимо Божје одобрење, неопходно је да то знамо.

Нема сумње да је Христово васкрсење од животне важности, и оно је средиште хришћанског веровања. Апостол Павле је то нагласио следећим речима: „Ако Христ није устао, узалуд дакле наше проповедање, а узалуд и вера наша. Надаље, ако Христ није устао, вера вам је узалудна; још сте у својим гресима“ (1. Коринћанима 15:14, 17, НС). Дакле, да би се наш начин обожавања, односно служења Богу њему допадао, ми морамо веровати у васкрсење Исуса Христа.

Међутим, код Ускрса је присутно више него само слављење Христовог васкрсења. Преузето је библијско значење те пригоде, али су му придодати симболи и обичаји који потичу од старих народа који су служили лажним боговима. На пример, размотримо један од симбола Ускрса који је јако добро познат у неким земљама — зеца: „Стари погани су користили симбол зеца као симбол обиља новог живота у пролеће . . . Први запис о зецу као ускрсном симболу пронађен је у Немачкој око 1572“, каже Католичка енциклопедија за школу и дом. Исто тако, врућа пецива у облику крста, шарено обојена јаја или чоколадна звона која су у употреби у време Ускрса имају своје корене у паганским религијама. А највероватније је и то да је сам назив за тај празник какав се користи у неким језицима (нпр. Истер на енглеском), повезан са паганским божанством. Вестминстерски библијски речник каже да је ’Ускрс у почетку био пролећна свечаност у част теутонске божице светла и пролећа, у англо—саксонском језику познате као Еастре. У 8. веку су Англо—Саксонци то име пренели на хришћански празник којим се слави васкрсење Христа“. То паганско порекло је добро познато и поткрепљено чињеницама. Питање је само, од какве је то важности? Будући да Ускрс одаје част Христу, да ли Бог затвара очи пред чињеницом да је његов помп, као и само име, повезано с другим боговима?

Како Бог гледа на Ускрс?

У прве две од Десет заповести које је дао преко Мојсија, Бог је рекао: „Ја сам Јехова, твој Бог . . . Никад немај других богова уз мене . . . Јер ја, Јехова, Бог твој, Бог сам који захтевам искључиво предање“ (5. Мојсијева 5:6—9, НС). Чак ни наговештај кривог обожавања Бог не толерише, као што је то увек изнова видљиво из његовог поступања са нацијом Израел.

На пример, док је Мојсије био на гори Синај где је примио те заповести на две камене плоче, Израелци су почели мешати симболе египатске религије са својим обожавањем Јехове. Након што су сакупљене и претопљене златне наушнице, начињен је кип телета. Затим је дошла објава: „Ово је твој Бог, о Израелу, који те извео из египатске земље“. Библијски извештај нам говори: „Коначно је Арон (Мојсијев брат) повикао и рекао: ’Сутра је свечаност у част Јехови’. Други дан су зато рано устали и стали приносити жртве паљенице и жртве за народ. Након тога народ је сео да једе и пије. Затим су устали да се забављају“ (2. Мојсијева 32:1—6, НС).

Слично онима који данас славе Ускрс, и Израелци су тврдили да обожавају правог Бога. Сетимо се, то је била „свечаност у част Јехови“. Њихова је намера била да Јехову повежу с тим кипом. Ипак, њихова свечаност је наликовала оној у част египатских божанства, вероватно Аписа, који је представљен младим биком. Да ли је то Богу било мило? Ни у ком случају. Због тога је скоро уништио читав народ (2. Мојсијева 32:7—10)!

Слично томе, Бог очекује да хришћани своје обожавање, односно своју службу њему држе чистом и неокаљаном, да немају ништа са обичајима, симболима или свечаностима повезаним са лажним боговима. На пример: Претпоставимо да знаш да је неки нож коришћен у нечасне сврхе. Како би се осећао да тај исти нож користиш за резање хране коју једеш? Бог је видео све одвратне паганске религиозне обичаје из којих Ускрс вуче порекло. Зар да смо равнодушни због тога како он гледа на то?

Апостол Павле је писао: „Шта има праведност с безакоњем? Или, шта је заједничко светлости и тами? Надаље, какав склад постоји између Христа и Белијала? Какав део има верник с неверником? И како се слаже Божји храм с идолима? Одговор: Никако. Он наставља: „Зато, изиђите између њих и одвојите се, вели Јехова, ’и не дотичите више нечисто’, ’и ја ћу вас примити’“ (2. Коринћанима 6:14—17, НС).

Од најранијег времена је Бог наглашавао да његов народ обожава и служи само њему, те да нема ништа заједничко са привесцима криве религије. Прави хришћанин не показује цењење према Христовом васкрсењу тиме што славе празник који је преузет из паганства, него тиме што у складу са Исусовом заповести обележавају успомену на његову смрт, и као Исус, непрестано се труде да угоде Богу тако што га обожавају у духу и истини (Лука 22:19; Јован 4:24).