Много лица ускрса

Мало грчко село урања у таму кад се црквена светла изненада угасе. Тако је све до поноћи, кад се појављује брадати свештеник с упаљеном свећом у руци. ,,Дођите!“, зове он, ,,узмите светло од овог неугасивог светла и прославите Христа, који је устао из мртвих“. Верници се одмах окупљају око њега да би запалили своје свеће на пламену и однели их кући. Велика је радост у селу. Ускрс је почео.

ОД СВИХ светих дана који постоје у хришћанству, ни један се не сматра важнијим од пролећног празника званог Ускрс. На другим се језицима тај празник назива пак (француски), паска (талијански), паске (дански), паск (холандски) и пасг (велшки). Без обзира којим га ти именом зовеш, тај је празник многима драг. Аустралијски англикански надбискуп Џон Гриндрод назива Ускрс ,,средиштем хришћанске вере и најбитнијом тачком читаве цивилизације која расте око нас“.

У старом граду Јерусалиму почела је серија процесија. На Велики петак хиљаде обожавалаца следе последњим Исусовим стопама. Једна жена пузи пола миље на коленима. Касније ходочасници посећују Свети гроб — место где је према традицији сахрањен Исус. У црно одевене жене уљем помазују гробну плочу, наричу над њом и љубе је. Али, није све мирно у том граду, чије име значи ,,посед двоструког мира“. Присутне су хиљаде полицајаца који одржавају ред.

У различитим деловима свега Ускрс има различита лица. За многе је Ускрс јако свечана прилика, време за молитву, масовна окупљања и ходочашћа на света места.

За неке Филипинце је Света недеља (звана Махал на Арав) време за наношење повреда самом себи. Премда црква мрко гледа на такву праксу, бичевање је још увек пракса неких који желе извршити јавно покајање за своје грехе. Неке жене врше ходочашћа на различита светилишта и марамицом бришу кипове који представљају Христа. Касније им те марамице служе за лечење.

У Гватемали, један Киће Индијанац клечи у молитви над неколико класова кукуруза. Кукуруз је основна храна његовог народа, па се традиционални обреди плодности поклапају с ускршњом Светом недељом. Он се нада да ће му Ускрс донети обилну летину.

У Ватикану се скоро четврт милиона људи гура на Тргу св. Петра да би видело папу који држи мису на отвореном. Кад се огласи подневно звоно, папа се појављује на балкону базилике да би одржао свој годишњи ускршњи говор — осуду повреде људских права и трке у наоружању.

У Јужноафричкој Републици, на мирном брду званом Мориа, одржава се збор који је далеко већи од оног у Ватикану. Преко милион чланова Ционистичке хришћанске цркве (једна независна црначка црква) долази на то место. То се назива ,,вероватно највећим скупом верника хришћанства“. У многим земљама, међутим, Ускрс значи славље, радовање и весеље.

У САД и Немачкој деца узбуђено одлазе у кревет надајући се да ће видети ускршњег зеца. Ујутро ће они потражити дивно обојена јаја која је наводно оставио тајанствени зеко. У Сједињеним Државама је популарно тзв. котрљање јаја код Беле куће на ускршњи понедељак. На хиљаде деце котрљају јаја по дивном травњаку око председниковог дома. То котрљање би требало представљати котрљање камена до Христовог гроба. Али, деца заборављају на то. Све што она знају је то да је такво котрљање врло забавно.

У другим земљама Ускрс има још једно лице — то је време за празноверне обичаје.

Ускршње вече у Финској је ноћ у којој фармери траже вилењаке — вештици слична створења која наносе свакакве штете њиховој стоци и имовини. Заправо се верује да су вилењаци старе жене које се злобно радују томе да наносе штету боље стојећим суседима. Ускршња недеља је савршено погодно време за њихов вандализам. Празноверни Финци верују да на Велики петак и Ускршњу ноћ има много злих духова.

Аустријским паровима је речено да је текућа вода нарочито благословљена на Ускрс. Зато они чувају ту воду за свој дан венчања. Пре него што оду у цркву, они попрскају један другог том водом. Надају се да ће то унети срећу у њихов брак.

На звук црквених звона ујутро на Ускрс родитељи на Филипинима ухвате своју малу децу за главу и подигну их у ваздух. Они верују да ће тако њихова деца бити висока кад одрасту.

Да, различитим људима, Ускрс представља различите ствари. Директор једне фабрике чоколаде у Јужноафричкој Републици каже: ,,Ускрс представља могућност да се више заради“. (У време Ускрса 1985. године његова је фабрика произвела преко пет милиона чоколадних јаја!). Чак се јеврејски, муслимански и хиндуски трговци прикључују ускршњој поворци. Један индијски трговац који живи у Јужноафричкој Републици објашњава: ,,Муслимани и Хиндуси не верују у Исуса, но ипак неки од њих подупиру Ускрс и продају врућа пецива у облику крста и ускршњих јаја“.

Недавно је Ускрс придобио чак и политички аспект, као могућност за политички протест.

Бразилци су пронашли једну нову ускршњу жртву по којој ће ударати. Док су у прошлости ударали по једној лутки која је представљала Јуду Искариота који је издао Исуса, млади сада ударају по лутки која носи етикету ,,Инфлација“.

Међутим, невероватно је то што сви ови различити обичаји, традиције и поступци, како се верује, служе једној заједничкој сврси — прослављању ускрснулог Исуса Христа. Но, да ли они заиста служе тој сврси? И одакле потичу ти обичаји?