Изучавање зла од Августина до Калвина

У СВОЈОЈ књизи под насловом Град Божји, Августин, теолог из 5. века тврди да је човек, а не Бог, одговоран за постојање зла. Августин је писао: „Бог творац природе, а не порока, створио је човека исправног, али човек, од своје воље искварен и оправдано осуђен, зачео је искварену и осуђену децу. . . И тако је, услед лошег коришћења слободне воље, настао читав ланац зла“.

Лоше коришћење слободне воље објашњава разлог многих, или већине зала која погађају људе. Међутим, може ли се за катастрофу каква је нпр. она у Сан Рамону окривити човекова слободна воља? Зар нису многе катастрофалне догађаје проузроковале околности које стоје изван човекове моћи? И чак ако је човек својевољно одабрао зло, зашто би Бог љубави допуштао да то зло траје?

Француски протестантски теолог из 16. века Жан Калвин је веровао попут Августина да постоје они који су „предодређени (од Бога) да буду деца и наследници небеског Царства“. Међутим, Калвин је ишао корак даље и тврдио да је Бог предодредио неке као „примаоце његове срџбе”—осуђене на вечно проклетство!

Калвиново учење повукло је за собом много тога застрашујућег. Ако човек доживи било какву врсту недаћа, зар то значи да је он међу проклетима? Надаље, зар онда Бог није одговоран за поступке оних који су предодређени? На тај начин је Калвин несвесно учинио Бога створитељем греха! Калвин је рекао да „човек греши уз пристанак врло приправне у томе склоне воље“ (Поука вере од Жана Калвина).

Међутим, концепти слободне воље и предодређености показали су се безнадежно неспојивим. Калвин је у вези ове збуњујуће контрадикције могао да примети само то да „суровост нашег ума не може уствари да поднесе тако велику јасноћу, и наша ништавност не може да схвати тако велику мудрост“ као што је предодређеност.