Да ли је наша будућност унапред записана?

ХРИШЋАНИН, муслиман, Јеврејин, хиндус или верник неке друге религије — људи свих вера доживљавају трагедије и жале због њих.

На пример, 6. децембра 1997, дошло је до страховите трагедије у сибирском граду Иркутску. Огромни транспортни авион АН-124 само што је узлетео кад су му отказала два мотора. Авион, пун горива, стропоштао се на један стамбени комплекс. Ватра је прогутала велики број стамбених кућа, усмртивши и повредивши многе беспомоћне станаре, укључујући и невину децу.

У тој области Сибира где је дошло до несреће, врло вероватно живе људи с различитим религиозним погледима. Неки су можда веровали у хришћанство, а ипак су још увек могли мислити да је трагедија резултат судбине. Они и други можда су мислили: ’То је била Божја воља, и да они који су погинули нису умрли на тај начин, умрли би на неки други — таква им је судбина.‘

Такво размишљање, било да се износи усмено или не, одражава концепт који налази место у многим религијама широм света — судбину. Многи људи верују да је наша будућност, од дана рођења па све до дана смрти, на неки начин унапред записана.

Веровање у судбину има различите видове, што отежава давање једне свеобухватне дефиниције. Судбина у основи преноси замисао да је све што се дешава, свака радња, сваки догађај — било то добро или лоше — неизбежно; то је зацртано да се догоди зато што је тако унапред одредила нека виша сила, ван људске контроле. Такав концепт може да се нађе у астрологији, у хиндуистичкој и будистичкој карми, као и у доктрини хришћанског света о предодређености. Људи су још у древној Вавилонији веровали да богови контролишу судбину и будућност помоћу неког писаног документа. Претпостављало се да је било који бог који контролише те „плоче судбине“ могао да одлучи о судбини људи, краљевстава, па чак и самих богова.

Многи верници сматрају да по божанској одредби пре него што се људи роде, Бог одређује све што ће се људима десити, укључујући и дужину њиховог живота, да ли ће бити мушко или женско, богати или сиромашни, несрећни или срећни. Каже се да све то постоји у Божјем уму или да је записано у некој књизи пре него што се деси. Тако није ништа необично ако, кад удари нека невоља, неки верник каже: „мектаб“ — тако је писано! Неки резонују да пошто Бог све унапред зна, мора да је он тај који и одређује ко ће га слушати а ко неће. Тако многе присташе верују да чак и пре него што се човек роди, Бог је већ утврдио да ли је он одређен за вечно блаженство у Рају или ће примити вечну казну.

Можда мислиш како ово увелико личи на доктрину о предодређености која се научава у неким црквама хришћанског света. Најистакнутији протестантски поборник предодређености био је француски реформатор из 16. века, Жан Калвин. Он је предодређеност дефинисао као „вечну одредбу од Бога, којом је он одредио шта жели да уради са сваким човеком. Нису сви створени у истим условима, већ је за једне унапред одређен вечни живот а за друге вечно проклетство“. Калвин је тврдио још и ово: „Бог не само што је предвидео пад првог човека, и у њему пропаст његовог потомства; него је то по својој вољи и уредио.“

Међутим, у то не верују сви чланови религија које научавају предодређеност или фатализам. Неки исправно указују на то да религиозни списи спомињу човекову слободну вољу. У ствари, постоји велика полемика кад је реч о људским поступцима, да ли су они последица слободног људског избора или их је предодредио Бог. Неки рецимо тврде да човек мора имати слободу избора и поступања, пошто Бог, који је праведан, сматра човека одговорним за његова дела. Други кажу како Бог ствара човекове поступке али да их човек некако „поприма“ и постаје одговоран за њих. Међутим, уопштено говорећи, многи сматрају да је сваки догађај, било велики или мали, у нашем свакодневном животу одређен од Бога.

Шта ти верујеш? Да ли је Бог већ одредио каква ће бити твоја будућност? Да ли људи заиста имају слободну вољу, способност да стварно бирају у вези са својом будућношћу? До које мере наша судбина зависи баш од наших поступака? Следећи чланак пробаће да ти да одговор на ова питања.

[Извор слике на 3. страни]

SEL/Sipa Press