Хришћанаство иде путем Ханана

РЕЛИГИЈА Хананаца састојала се од блудништва, браколомства, хомосексуалности и чедоморства. Зато их је земља избљувала. Израелци су опонашали ту религију и помешали њихове прљавштине с обожавањем Јехове, па је зато и њих земља избљувала. Данас многи тврде да су хришћани, али опонашају неморалне поступке старог времена. Блудништво и браколомство постало је свакодневна појава. Хомосексуалност и уништавање живота још у утроби узимају маха. У Ханану се жртвовало на стотине нежељене деце; данас абортусима на милионе — 55 милиона годишње. (Упореди 2. Мојсијева 21:22, 23).

Да не би биле етикетиране као конзервативне, многе цркве хришћанства усвојиле су гесло: „Све је дозвољено“. Неки од њених заступника чак заступају „сигуран“ сексуални грех. На пример, један је свештеник унитаријанаца прекинуо своју проповед да би својој заједници поделио кондоме.

Један уводничар, који сам припада епископалној цркви у САД, је рекао: „Епископална црква 80-тих година је теолошка трговина пуњеним птицама. Можемо се поуздати да ће напунити и изложити све што се год чини најактуалнијим према друштвеном тренду. У неким годинама то је политика. Ове године то је секс.“ Он се позива на најновију научну тезу према којој су „хришћани заостали ако не опраштају хомосексуалне односе ... и срећу без венчанице“. Један бискуп епископалне цркве мишљења је да ће „хомосексуални односи, ако се одржавају са осећајем одговорности, једног дана бити прихваћени као Божја воља“.

Roy Howard Beck, који ради за религиозни недељник United Methodist Reporter, писао је у својој књизи На танком леду: „На делу [у неморалним поступцима] били су ухваћени телевизијски јеванђелисти, популарни проповедници великих цркава, бискупи, познате вође харизматских покрета, веома угледне светске вође, поштовани сеоски чиновници, свештеници, духовничари, либерали, конзервативци — и тако даље. Каква слика о задатку цркве да поправи друштво!“ (страна 214).

Англиканска црква

Парламент англиканске цркве, генерални синод, састао се у новембру 1987. да би испитао предлог којим се од синода захтевало да да̂ изјаву да су „блуд, браколомство и хомосексуални поступци грешни“. Генерални секретар хришћанског покрета лезбејки и хомосексуалаца је изјавио: „Кад би се прихватио тај предлог, црква би била упропашћена, а то надбискуп Canterbury-а зна. Верујемо да су отприлике 30 до 40 посто свештеника англиканске цркве хомосексуалци.“

Новинарка Филипа Кенеди писала је у енглеском Daily Express-у од 29. октобра 1987: „Напад Маргарет Тачер на црквене вође ради промашаја пружања довољног моралног вођства нацији додатно ће распирити свађу која обећава да ће постати једна од највећих борби међу клерикалцима у овој деценији. Није само она мишљења да су бискупи у опште, а посебно надбискуп Canterbury-а, гомила досадних плитких брбљиваца.“

11. новембра 1987. расправљало се о том предлогу. Сматрало се да би то била сувише горка пилула, па је став нагло промењен у ослабљену верзију, која је спремно прихваћена. Тако није дошло до једне „од највећих борби међу клерикалцима“. Предлог је пропао. Бискупи су се гуркали, негодовали климањем главе, извијали се, привидно се ударали и измицали.

Одлука генералног синода: „Идеал је полни однос у трајној брачној вези; блуд и прељуба су грех против тог идеала; хомосексуални полни односи не одговарају том идеалу; и сви хришћани би требали да буду примерни на свим подручјима морала, укључујући и полни морал. Хомосексуални односи се у поређењу са блудом и прељубом процењују као мање озбиљни — ово последње је грех против идеала, док хомосексуалност само не одговара том идеалу. Не предузимају се кораци против блудника и прељубника. Хомосексуалност међу свештеницима и њиховим заменицима се прикрива.

Труба синода дала је нејасан глас, и првобитни предлог који је дао свештеник Toni Higton пао је у заборав (1. Коринћанима 14:8). Чудно је да је и он сам гласао за ослабљену верзију и да је са резултатом био „врло, врло задовољан“. Ту реакцију је тешко схватити с’обзиром на његове раније изјаве. „Ако црква не доведе своју кућу у ред“, претио је, „тада ће јој судити Бог“.

Током синода Higton је предочио сензационални сноп списа, доказа о хомосексуалности међу свештеницима. Један је био оптужен за сексуално узнемиравање деце, али само је премештен у другу парохију. Један други, који је оптужен за тешки разврат у јавном тоалету, отишао је у другу бискупију, где је био поново окривљен за сличан преступ — још увек је свештеник. Хомосексуални англикански свештеници у Лондону држали су, како извештава Higton, црквену књижару да би „продавали литературу која је наводно подстицала хомосексуални промискуитет, на однос са мушким проституткама и на разне хомосексуалне поступке“. Једна од тих књига је наводно приказивала „петогодишњу девојчицу у кревету са својим оцем и његовим љубавником“.

Како је Higton могао да буде „врло, врло задовољан“ кад је његов доказни материјал остао незапажен? Без сумње зато што англикански свештеници имају благу нарав која може брзо да се умири. У једном новинском извештају стајало је о томе: „Заиста, ни један од тих скандала није прошао уз грмљавину, него благом сипком кишицом, за шта су англиканци специјалисти.“

Разумљиво је да су се хомосексуални свештеници обрадовали. „Синод је хомосексуалцима и лезбејкама дозволио присуство у црквеном животу“. Коначно и надбискуп Canterbury-а, Рунцие, навео је да црква не би требала да „осуђује дисциплиноване и одговорне хомосексуалце“. Он је изјавио: „Желим да истакнем да бити хомосексуалац по природи значи бити у потпуности људско биће.“

„Хомосексуалац по природи“, рекао је надбискуп Canterbury-а. Јесу ли то беспомоћни хомосексуалци, који су генетски осуђени на хомосексуалност? Неки тако и тврде и кажу да је хомосексуалност „основна психолошка карактеристика која онемогућује сваки морални избор“. Према извештају лондонског Times-а, апостола Павла, који је под надахнућем осудио хомосексуалност, одбацују као „мало разборитог“.

Sir Immanuel Jakobovits, водећи рабин, сумња да је „таква природна настројеност хомосексуалности“ доказана и каже: „Тврдити да постоји природна настројеност опасан је пут, који би могао да води до слома целокупног моралног реда. ... Ни у једном друштву не можемо прихватити да је довољна само природна лична склоност да би неко био ослобођен кривице. Ми морамо бити господари природе, а не њене жртве.“

Надбискуп Canterbury-а је толико дуго дељао Исусове речи док нису попримиле облик који је хомосексуалцима омогућио припадност Христовој цркви. Рекао је: „У овом земаљском шатору Христове цркве има много станова и сви су од стакла.“ (Упореди Јован 14:2). Тиме је мислио: ’Не бацај ни на кога камен, чак ни на хомосексуалце, јер и за њих постоји стан у Христовој цркви’.

Michael Baughen, бискуп Честера, тврди да „грчки језик Новог завета оправдава ново формулисање англиканске науке, која се састоји у томе да се према хомосексуалцима изрази љубав, жалост, саосећање и разумевање“, и да се хомосексуалност у Светом писму кори само као „одступање с пута“. Но, у стварности Библија каже да хомосексуалци, уколико се не промене, неће наследити Царство Божје и да заслужују смрт“ (Римљанима 1:27, 32; 1. Коринћанима 6:9-11).

Према Times-у синод је потврдио „дуго познату оптужбу да англиканска црква ништа не верује и све дозвољава“, као и њену „разводњену савременост — тј. да прихвата сваку нову либералну новину као да се ради о јеванђељу“. Под насловом „Збрка у цркви“, писало је у Liverpool Daily Post: „Изгледа да су свештеници англиканске цркве све мање у стању да чисто и јасно објасне шта сматрају исправним а шта неисправним.“ Часопис Економист саркастично је напоменуо: „Англиканска црква је против хомосексуалних односа — али не баш много.“

Под насловом „Гњев ради одлуке синода о хомосексуалцима“, цитирао је Daily Post низ конзервативних чланова парламента. Један заступник означио је одлуку синода „срамотном и кукавном“. Други је рекао: „Бојим се да се сада хомосексуалност међу свештеницима англиканске цркве и у самој цркви чврсто укоренила.“ Трећи је сматрао: „Та одлука — радије бих је означио као срамотну бесмислицу — у стварности излаже децу опасности. Многи хомосексуалци који не могу да нађу партнера обраћају се деци и зато су толико угрожена деца која иду у цркву ... Јасно речено, црква је заказала јер не може да се ослободи зла које се шири у њеним редовима.”

Римокатоличка црква

Католичка црква јавно изражава своје негодовање према хомосексуалности, тако што је жигоше као тежак грех. Но, у пракси брани свештенике који су криви и омогућује им чак да и даље наставе са својим перверзним поступцима. Папа Јован Павле II срдачно је рекао за хомосексуалце: „Они су у срцу цркве.“

Како су писале независне католичке новине National Catholic Reporter од 27. фебруара 1987, хомосексуални свештеници процењују да су 50 посто католичких свештеника у САД хомосексуалци. Тај број је оспораван. Један психолог, ослањајући се на 1500 интервјуа сматра да су 20 посто од 57 000 католичких свештеника у САД хомосексуалци, док су, према новијим извештајима, „други терапеути мишљења да је стварни број данас вероватно ближи 40 посто“.

Само пре нешто више од једне године новине у целој земљи су биле пуне извештаја о сексуалном напастовању деце, од стране католичких свештеника. Типичан пример је следећи извештај из Mercury News-a (новине које излазе у Сан Хосеу, Калифорнија) од 30. децембра 1987:

„У времену појачане народне свести у односу на проблем злоупотребе деце, видљиво је према судским списима, интерним црквеним документима, исказу власти и изјави погођених, да Католичка црква у Сједињеним Државама и надаље игнорише и заташкава случајеве свештеника који су сексуално напастовали децу.

Црква тврди да је из једног случаја из 1985. године у Луизиани, где се радило о непоправљивом свештенику који је напастовао најмање 35 дечака, научила да доследно поступа кад се појави такав проблем. Али, тромесечно истраживање Mercury News-a је показало, да је црква у више од 25 бискупија у целој земљи пропустила да обавести власти, да је преместила свештеника у друге парохије, да је прешла преко жалбе родитеља и да се није обазирала на могућу штету по децу ... Плаћани су већ милиони долара као накнада штете жртвама и њиховим родитељима, а према црквеном извештају из 1986. процењује се да би се новчана обавеза цркве током следеће деценије могла попети на милијарду долара.“

Тај „непоправљиви свештеник“ који је био споменут у Mercury News-у био је Gilbert Gauthe. У његовом случају „жртвама је плаћено 12 милиона долара“. Његове хомосексуалне активности биле су годинама познате, али бискупија је решавала тај проблем тако што га је најмање три пута премештала из једне парохије у другу. У једном случају „родитељи су изјавили да је Gauthe злоупотребио њиховог седмогодишњег сина већ првог дана кад је постао министрант, а затим га је годину дана злоупотребљавао, све док свештеник није био премештен“.

Извештај се позабавио и са „штетом по децу“. Понекад је штета непоправљива. Један дванаестогодишњак је извршио самоубиство оставивши поруку да је за њега „безвредно да живи“ пошто је „брат фрањевац направио од њега практично сексуалног роба“. Један други омладинац ког је напастовао свештеник обесио се након што је рекао свом брату: „Иди оцу С. и кажи му да му опраштам.“

У већини случајева сексуалних преступа погођени су дечаци, али жртве постају и многе девојке. Како извештавају новине Plain Dealer из Кливленда од 19. децембра 1987, једна 16-годишња девојка и њени родитељи поднели су 1986. године тужбу против седам свештеника због сексуалног напастовања. Девојка је затруднела и свештеници су наваљивали да изврши побачај. Пошто се опирала, хтели су да је пошаљу на Филипине да би затајили трудноћу. Црква је против хомосексуалности и побачаја, али очигледно само док се не ради о њеним свештеницима.

Исте новине наводе мноштво појединачних случајева католичке деце и омладинаца које су злостављали свештеници; пишу о милионима долара плаћеним за трошкове парница, о многим поравнањима без судске расправе и о осигуравајућим друштвима која више „не осигуравају свештенике против оптужбе напастовања“.

Thomas Fox, уредник новина National Catholic Reporter, каже: „Бискупи су годинама затајивали тај проблем у целој земљи.“ Eugene Kennedy, некадашњи свештеник, а данас професор психологије на Лојола универзитету, рекао је: „Оно што се одиграва на суду само је врх леденог брега.“ Thomas Doyle, доминикански свештеник и црквени правник, изјавио је: „Сексуално напастовање малих дечака од стране свештеника је једини најозбиљнији проблем који смо морали да решавамо вековима.“

Шта каже Библија?

Она каже: „Због тога их је Бог предао срамотним страстима: жене њихове заменише наравно опћење протунаравним; једнако мушкарци, оставивши природно опћење са женом, успламтјеше похотом један за другим, вршећи — мушкарци с мушкарцима — срамотне ствари и на себи примајући праведну плаћу за своје заблуде. Они, иако познају одредбу Божју према којој вршиоци тога заслужују смрт, не само да то чине већ и одобравају онима који то чине“ (Римљанима 1:26, 27, 32, Ст).

Осим тога каже: „Зар не знате да неправедници неће баштинити краљевства Божјега? Немојте се варати! Ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни мекопутници, ни оскврнитељи дјечака, ни лопови, ни лакомци, ни пијанице, ни клеветници, ни разбојници неће баштинити краљевства Божјега“ (1. Коринћанима 6:9, 10, Ст). Редак 11 наставља: „Ви сте неки такви били. Али се опрасте.“ Грешници који су постали хришћани, очистили су се; у противном били су искључени. „Извадите злога између себе“ (1. Коринћанима 5:11-13). И у хришћанској скупштини се догађа телесни грех, али грешник се или покаје или бива искључен.

Али, то духовно чишћење — одстрањење блудника, прељубника и хомосексуалаца — не спроводи се у већини цркава тзв. хришћанства. Израел је тврдио да служи Јехови кад се предао обожавању секса (2. Дневника 33:17). Припадници тзв. хришћанства говоре: „Господине, Господине“, иако се у њиховим редовима шире неморални поступци. „Зар да крадете, убијате, чините прељубу, криво се заклињете, палите тамјан Балу и трчите за туђим боговима којих не познајете, а онда да долазите и стојите преда мном у Дому овоме који носи моје име и говорите: „Спашени смо!“ и да након тога опет чините недјела и опачине?“ (Јеврејима 7:4, 8-10, Ст).

Јехова се не да исмејавати; сви ће жети оно што су сејали (Галатима 6:7). Речи које је казао преко Јеремије данас су исто тако на месту као и онда кад их је пророк говорио Израелу: „Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид“ (Јеремија 6:15).

Јехова није пристрасан. Пред њим су сви једнаки. Као Ханан и Израел, тако ће завршити и тзв. хришћанство (Дела апостолска 10:34; упореди Откривење 21:8).

[Истакнути текст на 26. страни]

Епископална црква: „Хришћани су конзервативни ако не опраштају хомосексуалне односе“

[Истакнути текст на 26. страни]

„Верујемо да су отприлике 30 до 40 посто свештеника англиканске цркве хомосексуалци“

[Истакнути текст на 27. страни]

Заташкавају се случајеви „свештеника који су сексуално напастовали децу“

[Истакнути текст на 28. страни]

„Новчана обавеза цркве током следеће деценије могла би се попети на милијарду долара“

[Истакнути текст на 28. страни]

Један други омладинац кога је напастовао свештеник обесио се

[Истакнути текст на 29. страни]

Девојка је затруднела а свештеници су наваљивали да изврши побачај

[Истакнути текст на 29. страни]

„Нити се постидеше нити знају за стид“