Пушење — хришћанско гледиште

ОЧИГЛЕДНО је да Библија не спомиње ни дуван ни пушење, јер су ти појмови у старо време на Блиском истоку били непознати. Разлог је једноставан: биљка дуван потиче из Јужне Америке, Мексика и острва у Карипском мору, а у преостали део света пренесена је средином 16. века.

Да ли то значи да Библија не говори ништа у вези пушења? Ни у ком случају. Она јасно пружа начела која имају општу примену и представљају смернице за наше понашање. Која су нека од тих темељних начела?

Љубав према Богу и ближњем

Основна покретачка снага за хришћанина треба бити оно што је Исус рекао: ”’Мораш љубити Јехову свог Бога свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом и свим умом својим‘ и ’ближњега као самога себе‘“ (Лука 10:27, НС).

Како неко може љубити Бога свим срцем, душом, умом и снагом кад намерно уништава своје способности тиме што се препушта навици, пороку, који доводи до болести и превремене смрти? Како се може показати цењење Божјег дара живота док се узима дрога која изазива зависност, као што је никотин? Бог је ’свим људима дао живот и дах‘ (Дела апостолска 17:24, 25, НС). Да ли требамо ми тровати тај од Бога нам дани дах? Са Божјег гледишта то је заиста порок, ”зла, понижавајућа или неморална пракса или навика“ (The American Heritage Dictionary of the English Language).

Како се пушењем показује љубав према ближњем, кад пушачев неугодан дах и дим прљају одећу и околни ваздух? А шта је с онима који су пушачу најближи, с његовим брачним другом и децом? Да ли је то љубав кад се иде правцем који би могао да доведе до превремене полагане и болне смрти, а што све они морају посматрати? Да ли се показује хришћанска обзирност према другим људима тиме да их се присиљава да буду пасивни пушачи, да удишу пушачев отровни задах? Није чудо што је у ботаничком врту у Бланесу, у Шпанији, биљка дуван смештена у врсту отровних биљки!

А шта је с љубављу према себи? Исправно је волети себе у тој мери да се бринеш за своје телесно, душевно и духовно здравље. Апостол Павле је рекао да ”ниједан човек никада није мрзео своје властито тело; него га храни и негује“. Да ли показује неко љубав према себи тиме што се предаје навици која полагано поткопава његово здравље? (Ефесцима 5:28, 29, НС).

Јехова Бог је обећао да ће успоставити ’нова небеса и нову земљу у којој треба праведност становати‘ (2. Петрова 3:13, НС). То ће бити чисти нови свет, без загађености било које врсте. Пушење тада неће бити дозвољено нити ће ико пожелети да пуши, па зашто то онда да чини сада? Овде се логично може применити Павлов савет: ”Према томе, будући да имамо ова обећања, љубљени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа тиме да усавршимо светост у страху Божјем“ (2. Коринћанима 7:1, НС). Никотин буквално прља тело. Пушење онемогућава хришћанину да принесе своје тело ”као жртву живу, свету, прихватљиву Богу, свету службу у снази (његовог) разума“ (Римљанима 12:1, НС). Снага разума налаже да је пушење штетно и противно хришћанским начелима. То је, дакле, примарна мотивација да престанемо с пушењем уколико се желимо допасти Богу.

Зашто су престали?

Милиони људи широм света су престали да пуше. То је сасвим могуће. Али како? Шта је потребно? Снажна мотивација. Код многих мотивација је здравље, самопоштовање, или љубав према породици. Али, други имају и религиозни мотив — жељу да угоде Богу.

Како је, дакле, било с Рејом, Билом, Ами и Харлејом, споменутим у претходном чланку. Зашто су они престали да пуше?

Бил је раније био дугокоси, брадати уметник. Почео је проучавати Библију с Јеховиним сведоцима. И шта је даље било? ”Определио сам се да угодим Богу и да му служим чиста тела и чистих мисли. Прекинуо сам одмах, нагло, без постепеног престајања. Последњи дим повукао сам 1. јануара 1975. а затим бацио кутију цигарета. Отада ми се побољшало здравствено стање. Још увек имам понекад отежано дисање. Али, након што сам престао да пушим чак се поправило и моје опажање боја.“

Ами, медицинска сестра, објашњава како је прекинула с пушењем: ”Асистирала сам код операција на отвореном срцу и видела сам свакаква плућа — румена и здрава, али и црна и затрована. Али иако сам видела та ужасно болесна плућа, која су изгледала као да су импрегнирана црним бибером, ипак нисам престала да пушим. Заваравала сам сама себе, говорећи: ’Још си млада. То се теби неће догодити.‘

А онда сам, 1982. године, осетила потребу да усмерим свој живот па сам почела проучавати Библију са Сведоцима. Иако сам боравила у дому једне Сведокиње, искрадала бих се на кров да бих попушила цигарету! Дакле, морала сам се ухватити у коштац сама са собом. Молила сам се усрдно и дуго. Али, кад сам једном донела одлуку, било је лако. Прва два дана представљала су искушење, али непрестана молитва била је за мене кључ.“

Бивши војни пилот Харлеј имао је великих проблема код прекидања с навиком пушења. ”Покушао сам да престанем с пушењем, али није ишло. Затим, кад сам одлучио да се крстим и постанем Јеховин сведок, нагло сам прекинуо. Два или три дана био сам у агонији, нервозан, напет, крајње раздражљив. Како сам само желео цигарету! Тада ми је један Сведок помогао дивним саветом. ’Онда кад желиш посегнути за цигаретом, у том тренутку мораш се молити Јехови да ти помогне.‘ То је деловало. Још је једна мисао јако оставила утисак на мене. ’Можеш ли замислити Исуса с цигаретом у устима?‘ Било је то немогуће. Али, схватио сам да пушач треба имати снажну мотивацију да би прекинуо с том навиком. Знао сам рећи својој мајци: ’Ја само себи наносим штету, мама.‘ У ствари, наносио сам и њој штету, и то на много начина.“

За Реја, бившег војног официра, такође није било лако престати да пуши. ”Покушавао сам неколико пута пре него што сам упознао Јеховине сведоке, али никад нисам успео. Увек сам се дружио с људима који пуше, и било је тешко одбити понуђену цигарету. Али, кад сам упознао истину из Библије, желео сам служити Јехови, као што је то Христ чинио. Тако сам престао у једном дану. Две седмице сам се осећао јадно. Тело ми је вапило за никотином. Али, каква је то само била промена! Изненада сам поново стекао неограничену енергију. Добро сам се осећао. Поново сам био у форми.“

Да ли се исплати?

Здрав разум налаже да сваку штетну навику треба одбацити. Али, о пушењу не говоримо као о нечем јако штетном. А оно је заправо смртоносно, отровно, управо као што је рекао Патрик Рејнолдс, наследник дуванског богатства, у свом сведочанству пред једним пододбором америчког конгреса: ”Верујем да рекламирање цигарета представља подупирање продаје отровног производа и да би прекид рекламирања цигарета био моралан, исправан и добар.“

За хришћане који желе угодити Богу у сваком случају је морално, исправно и добро не само прекинути са рекламирањем дувана, него и у свом животу прекинути са свим дуванским производима. Цигарете (било ”безопасне“ или штетне), цигаре, дуван за луле и бурмут — све то долази од исте отровне биљке пуне никотина — дувана. Не требаш доказивати да си ’далеко догурала, мала‘ или да у животу имаш изврстан ужитак и добар укус. Профињеност се не показује тиме да трујемо сами себе, без обзира на то шта би покушали да кажу продавачи болести и смрти!

[Оквир на 15. страни]

Дезертери из дуванске индустрије

Године 1875. Р.Ј. Рејнолдс је у Северној Каролини основао компанију за производњу дувана за жвакање. Године 1913. израдили су прву цигарету — Камел. Отада је посао напредовао и то је по продаји цигарета и зарадама постала друга фирма у САД одмах иза Филипа Мориса. Пра-праунук оснивача је Патрик Рејнолдс, који сада има 40-ак година. Иако је 15 година био пушач, бацио је бомбу на свет дувана.

Године 1986. појавио се пред једним конгресним пододбором да сведочи против пушења! Отада редовно води кампању против употребе дувана. Шта га је навело на такву одбојност према производу који је његовој породици донео богатство? Успомена на његовог оца, страственог пушача, којег је као дечак посматрао како умире од емфизема. Патрик је рекао: ”Оца памтим само као човека којем је увек недостајало даха и који је бројао дане који су му преостали до смрти.“

Патрик је одлучио да учини нешто позитивно са својим животом.“ ”Увидео сам да могу нешто променити и учинити нешто са својим животом.“ Рекао је да би даљње унапређивање ”доказаног убице“ било ”сасвим неморално“.

”Ако је рука која ме некад хранила била дуванска индустрија, онда је та иста рука побила милионе људи, а још ће милионе људи побити уколико се људи не освесте и увиде колико су цигарете опасне“ (The New York Times, 25. октобра 1986.)

Давид Гоерлитз је модел који је био познат као Винстон мен у рекламама за цигарете Винстон. Одрекао се рекламирања цигарета, а сада је говорник у име Америчког удружења за рак. Шта је код њега изазвало ту промену? У телевизијском интервјуу 29. децембра 1988. он је рекао: ”Посетио сам брата на одељењу за рак у једној болници у Бостону. Тако сам се лицем у лице суочио са последицама мог посла — с пацијентима оболелим од рака који су патили због пушења. Видео сам разорне последице које пушење оставља на својим жртвама, као и највеће жртве, њихове породице. Видео сам четрдесетогодишњаке без косе, са цевима у грлу и желуцу. Осетио сам се кривим и одлучио да престанем рекламирати дуван.“

[Слика на 14. страни]

”Асистирала сам код операција на отвореном срцу и видела сам свакаква плућа“