Продавци смрти — да ли си купац?

”Ономе ко пуши изречена су сва могућа упозорења да то убија, а то је и моје мишљење. Мислим да то убија. Мислим да ће свака будала која увлачи дим у трбух да пати. У животу никад нисам попушио ни једну цигарету, а на њима сам стекао богатство. . . Једини начин на који смо изградили ову земљу је што смо осталим будалама у свету продавали дуван“ — Џејмс Шарп, дугогодишњи узгајивач дувана из Кентакија, у делу Ларија Ц. Вајта ”Трговци смрти — америчка индустрија дувана“ (Merchants of Death — The American Tobacco Industry).

ОВА искрена примедба говори много, али на неколико питања ипак не даје одговор. Зашто више од милијарду људи широм света пуши? Шта их тера да подржавају навику за коју се зна да је смртоносна? Коначно, прича о дувану је у основи иста као и прича о дроги — понуда и потражња. Ако нема уносног тржишта, понуда опада. Зашто, дакле, људи пуше?

Кључна реч је зависност. Кад никотин једном нађе упориште у телу, долази до редовне, свакодневне потребе за дозама никотина. У спрези са зависношћу је навика. Одређене ситуације, успостављене навиком, подстичу жељу за цигаретом. То би могло да буде одмах после јутарњег устајања или уз прву шољицу кафе, уз пиће после ручка, код притиска на послу или приликом разних разговора, или пак приликом опуштања. Десетине наизглед безначајних навика могле би да буду прекидач којим се ”укључује“ потреба за пушењем.

Зашто су пушили?

Пробудите се! је интервјуисао неколико бивших пушача да би утврдио који су били њихови разлози за пушење. На пример, Реј, човек педесетих година, бивши официр америчке морнарице, објашњава: ”Имао сам 9 година кад сам први пут запалио, али озбиљно сам почео да пушим у 12. години. Сећам се да сам због пушења избачен из извиђача.“

Пробудите се!: ”Шта вас је навело на пушење?“

Реј: ”Хтео сам да будем прави мушкарац. Знате, мужевно је пушити. Сећам се да су у то време на рекламама приказивани ватрогасци и полицајци како пуше. Касније, у морнарици, имао сам напет посао око навигације, и мислио сам да ми пушење помаже јер ублажава стрес.

Пушио сам око кутију и по дневно (30 цигарета) и ниједан дан не бих започео без своје цигарете. Наравно, увлачио сам дим. Пушење нема сврхе ако не увлачите дим.“

Бил, професионални уметник из Њујорка, такође педесетих година, испричао је сличну причу:

”Почео сам као дечко од 13 година. Желео сам да будем као одрасли. Кад ме то једном ухватило у свој загрљај, нисам могао да престанем. Цигарета је била као пријатељ и то у тој мери, да сам кад бих одлазио на спавање и схватио да у кући немам ниједне цигарете, устајао, поново се облачио и, без обзира какво је било време, излазио да купим кутију цигарета за наредни дан. Пушио сам од једне до две кутије дневно. Признајем да сам био зависан. А у исто време пуно сам и пио. Те две ствари као да су ишле заједно, нарочито у разним баровима, где сам провео много времена.“

Млада и друштвена Еми почела је да пуши кад је имала 12 година. ”У почетку је то било по наговору вршњака. Кад сам имала 15 година умро ми је отац, па ме тај стрес нагнао да наставим. Али, у каснијим годинама на мене су утицале рекламе, посебно она: ’Далеко си догурала, мала‘. Била сам девојка од каријере, школовала сам се за медицинску сестру. Убрзо сам већ пушила три кутије дневно. Моје омиљено време за пушење било је после вечере и кад год бих телефонирала, а то је било често.“ Да ли је запазила било какве лоше последице? ”Ујутру сам кашљала и имала сам главобоље, а нисам више ни физички била у форми. Остајала бих без даха пењући се степеницама до свог стана. А имала сам само 19 година!“

Бивши авијатичар Харли, који сада има око 60 година, почео је да пуши од 5 година! Зашто? ”У Абердену, у Јужној Дакоти, одакле сам родом, пушила су сва деца. Пушење је било знак чврстог карактера.“

Харли не крије зашто је пушио: ”То је за мене било чисто задовољство. Увлачио бих дим дубоко у своја плућа и тамо га задржавао. Волео сам да правим и колутове од дима. Свуда сам ишао с цигаретом. Дан је започињао и завршавао с цигаретом. У војсци сам пушио три кутије дневно и цео бокс месечно.“

Бил, Реј, Еми и Харли престали су да пуше. Исто су учинили и милиони других — само у САД преко 43 милиона. Али, продавци дувана не одустају. Они стално циљају на нова тржишта.

Да ли си ТИ мета?

Пошто се у индустријализованим нацијама многи мушкарци одричу пушења, а муштерије се губе и путем природне и пушењем изазване смрти, дуванске компаније су морале да потраже нова тржишта. У неким случајевима промениле су своју рекламну стратегију у настојању да повећају продају. Покровитељство на спортским приредбама, као што су турнири тениса и голфа, су делотворан начин да се створи чиста слика о пушењу. Други начин промене стратегије су тржишта на која се циља. Да ли си и ти једна од њихових потенцијалних муштерија?

Циљ број један: жене. Деценијама је мањина жена пушила, а њима су за то подстрек својим примером, давале филмске глумице, као на пример Глориа Свенсон, која је 1917. године пушила као 18-годишња девојка. Она је заправо једну од својих првих улога добила, како је објаснио режисер: ”Ваша коса, ваше лице, начин на који седите, начин на који пушите цигарету. . . Ви сте баш оно што ја желим.“

У 1940-им годинама Лори Бекол, која је глумила у филмовима заједно са својим супругом, тешким пушачем, Хемфријем Богартом, такође је предводила својим филмским пушењем. Али женска страна тржишта цигаретама, увек је заостајала за мушком страном. А тако и статистика о раку међу женама. Сада оне хватају корак — и у пушењу и у раку плућа.

Последњих година развијен је нови тренд у пропаганди, делимично због супарничке улоге жене у друштву, као и због префињеног утицаја реклама за цигарете. Каква се порука упућује женама? Компанија Филип Морис, која производи цигарете разних врста, између осталог производи и цигарете ”Вирџинија Слимс“ намењене савременој жени. Њихов слоган је привукао Еми: ”Далеко си догурала, мала.“ Реклама приказује продуховљену, савремену жену са цигаретом међу прстима. Али неке жене сада морају да се запитају, колико су далеко догурале. У последње две године је рак плућа по стопи смртности надмашио рак дојке.

Друга врста цигарета се цењка са женама: ”5 бесплатно по кутији!“ “50 бесплатно по боксу!“ У неким женским часописима чак се налазе и купони за бесплатне кутије цигарета!

Секс је још један лак начин да се цигарете учине наизглед привлачнијима. Код једне врсте цигарета позива се: ”Пронађите већи ужитак.“ У поруци је садржан и оглас који каже: ”ТРАЖИ СЕ — висока, тамнопута странкиња за дуготрајну везу. Захтев је добар изглед и добар укус. Шифра: Жудно тражим пушачко задовољство.“ Цигарета која се нуди је ”висока“ и у тамном папиру. Заиста рафинирано!

Веза са модом је још једна удица која се употребљава за жене. Једна врста цигарета пропагира се као ”Славље стила и укуса Ив Сен Лорана“. Још један мамац употребљава се за жене оптерећене тежином. Реклама садржи фотографију мршавог модела, а цигарете се називају ”крајње лаганима — најлакша могућа врста“.

Зашто произвођачи цигарета циљају на жене? Светска здравствена организација пружа очигледан разлог кад процењује да ”у земљама у развоју пуши 50 посто мушкараца, само пет посто жена, у поређењу са 30 посто оба пола у индустријализованом свету.“ То је дакле огромно нетакнуто тржиште за продају дувана, без обзира на крајњу цену, која мора да се плати здрављем. А трговци дуваном имају успеха. Према писању Њујорк Тајмса, у извештају начелника здравствене службе САД од јануара 1989. године стоји да ”деца, нарочито девојчице, пуше у све ранијем узрасту“, а то укључује и децу из основне школе. У једном другом извору се каже да је последњих година у САД број девојчица које пуше порастао за 40 посто. Али жене нису једина мета продавача смрти и болести.

Расна мета

У својој књизи Трговци смрти — америчка индустрија дувана (Merchants of Death — The American Tobacco Industry), Лари Ц. Вајт каже: ”Црнци претстављају добро тржиште за произвођаче цигарета. Национални центар за здравствену статистику показује да је још 1986. године (у САД) био већи проценат црних него белих пушача ... Не изненађује да црнци пуше више него белци, јер су они посебна мета за понуду цигарета.“ Зашто су они посебна мета? Према часопису Волстрит Џурнал (The Wall Street Journal) они представљају ”скупину која се теже одриче те навике.“ Зато је црни клијент често ”лојални“ клијент, ”док нас смрт не раздвоји“.

Како се дуванске компаније усредсређују на црну популацију? Аутор Вајт каже: ”Цигарете се обилно пропагирају у часописима за црнце као што су Ебони, Џет и Есенс. Произвођачи цигарета су 1985. године потрошили 3,3 милиона долара само на рекламе у листу Ебони.“ Једна дуванска компанија приређује и годишњу модну ревију усмерену ка тржишту за црнкиње. Ту се деле бесплатне цигарете. Једна друга компанија својевремено је била редовни покровитељ џез фестивала, а сада наставља да подупире музичке фестивале који су популарни код црнаца. У коликој мери је црно становништво посебна мета? Заступник Филип Мориса каже: ”Црно тржиште је јако значајно. То је врло снажно тржиште.“

Али, постоји још важније тржиште за дуванске гиганте — не само расе или групе него целе нације!

[Истакнути текст на 7. страни]

”Цигарета је била као пријатељ“

[Оквир на 9. страни]

ПУШЕЊЕ и Буергерова болест

Недавни случај из Канаде, о ком извештава Maclean’s, показује да још једна болест може да се припише пушењу. Роџер Перон је почео да пуши са 13 година. У 27. години оболео је од Буергерове болести и морали су да му ампутирају ногу до колена. Упозорили су га да ће се болест поново појавити уколико настави с пушењем. Maclean’s извештава: ”Али Перон се није обазирао на упозорење, и 1983. године лекари су морали да му ампутирају и другу ногу. Након тога је Перон . . . коначно престао да пуши.“

Шта је Буергерова болест? ”Најчешће се јавља код мушкараца који пуше: Болест карактерише упална реакција артерија, вена и нерава, што доводи до задебљања зидова крвних судова због инфилтрације белих крвних зрнаца. Први симптоми су обично модрице на колену или прсту и осећај хладноће у оболелом уду. Будући да су и нерви у запаљењу, може се појавити оштар бол и стезање капилара које контролишу ти нерви. Прекомерно активни симпатички нерви такође могу да изазову прекомерно знојење ногу, иако су стопала хладна . . . Исхемијски чиреви и гангрена уобичајене су компликације поодмакле Буергерове болести.

Узрок Буергерове болести је непознат, али пошто се углавном појављује код младих мушкараца који пуше, мисли се да је то реакција на нешто што садрже цигарете: Главни начин лечења састоји се у престанку пушења.” (Наглашено од нас.) Медицински водич за комплетну кућну негу при колеџу за лекаре и хирурге на Колумбија универзитету (The Columbia University College of Physicians and Surgeons Complete Home Medical Guide).

[Оквир на 9. страни]

ПУШЕЊЕ и срчани удар

”Иако је већина људи сасвим свесна повезаности између пушења и рака плућа, као и других плућних болести, многи још увек не схватају да је пушење и главни фактор ризика код срчаног удара. Извештај начелника здравствене службе САД у вези пушења и здравља процењује заправо да је 225 000 смртних случајева Американаца проузрокованих кардиоваскуларним обољењима (сваке године) директно повезано са пушењем — што је много већи број од смртних случајева због рака или плућних обољења која се приписују пушењу.

Пушачи често питају да ли цигарете које садрже ниске дозе катрана и никотина смањују ризик кардиоваскуларних болести. Изгледа да одговор гласи ’не‘. Неке филтер цигарете уствари повећавају количину угљен моноксида који се удише и тако их чине опаснијима за срце него што су то цигарете без филтера“ (наглашено од нас). Медицински водич за комплетну кућну негу при колеџу за лекаре и хирурге на Колумбија универзитету (The Columbia University College of Physicians and Surgeons Complete Home Medical Guide).

[Слика на 8. страни]

Рекламе за цигарете циљају на жене и успех