Цигарете — да ли их одбацујете?
Нација која је помогла да се дуван уведе у свет преузима вођство у упозоравању на опасности од њега.
„ДУВАН“, писао је један историчар, „нема писану историју пре открића Америке.“ Домороци на Карибима понудили су га Колумбу. Извоз дувана осигурао је опстанак Џејмстауна, прве трајне британске насеобине у Северној Америци. Његова продаја помогла је у финансирању Америчке револуције. А први председници САД Џорџ Вашингтон и Томас Џеферсон били су узгајивачи дувана.
У скорије време, Холивуд је користио цигарете као симбол романсе, шарма и мушкости. Амерички војници давали су их људима које су сретали у земљама у којима су се борили. И каже се да су после Другог светског рата цигарете биле валута „од Париза до Пекинга“.
Али ствари су се промениле. Једанаестог јануара 1964, Начелник санитетске службе САД издао је један извештај на 387 страна који је повезивао пушење са емфиземом, раком плућа и другим озбиљним обољењима. Ускоро је федерални закон захтевао опомену „Упозорење: пушење цигарета може бити опасно по ваше здравље“ на свакој амбалажи за цигарете које се продају у Сједињеним Државама. Сада се за пушење каже да је одговорно за, како се процењује, 434 000 смртних случајева годишње у Сједињеним Државама. То је више од броја свих Американаца убијених у биткама током прошлог века!
Наметнуте су рестрикције
Пре више од десет година, Аспен, једно популарно зимско одмаралиште у Колораду, забранио је пушење у својим ресторанима. Од тада, одељења за непушаче постала су уобичајенија у ресторанима, на радном месту и на другим јавним местима. Пре неколико година, један човек из Калифорније питао је своју кћерку где је одељење за непушаче у једном ресторану у Вирџинији. „Тата“, одговорила је она, „ово је земља дувана!“ До времена његове следеће посете, половина тог ресторана била је резервисана за непушаче. Недавно, тамо није видео никог да пуши.
Али поседовање одвојених одељења за пушаче није решило проблем. Велике рекламне табле које спонзорише држава, дуж главних калифорнијских путева питале су: „Мислите ли да дим зна да остане у одељењу за пушаче?“
Када је Њујорк забранио пушење у својим већим ресторанима, власници су протестовали да ће то одвратити туристе из Европе где, говорили су, мало прописа регулише пушење. Па ипак, једна ранија анкета установила је да би 56 посто Американаца радије отишло у непушачки ресторан, док би само 26 посто било мање склоно да то учини.
Један знак у метроу Њујорка каже: „На било ком језику, порука је иста: забрањено пушење у било које време, било где на нашим станицама и у нашим возовима. Хвала.“ Тај знак износи ову поруку не само на енглеском, него такође и на 15 других језика.
Да ли је ствар стварно тако озбиљна? Да. Кад би 300 људи изгубило живот у некој великој катастрофи, било би то у вестима данима, можда чак недељама. А један чланак у The Journal of the American Medical Association рекао је да се процењује да 53 000 Американаца умре сваке године од дугорочних последица удисања дима цигарета других људи. То би, рекао је он, удисање таквог дуванског дима из друге руке, или из околине, учинило „трећим водећим спречивим узроком смрти, после активног пушења и алкохола“.
Деца — беспомоћне жртве
Шта је с пушењем у кући? Healthy People 2000, једна публикација владе САД која излаже циљеве за смањење „превремене смрти и непотребних болести и инвалидности“, рекла је: „Употреба дувана одговорна је за више од једног случаја на сваких шест смртних случајева у Сједињеним Државама и најважнији је појединачни спречиви узрок смрти и болести у нашем друштву.“
Та публикација је додала: „Пушење цигарета током трудноће одговорно је за 20 до 30 посто беба рођених са смањеном тежином, 14 посто превремених рођења, порођаја и око 10 посто свих смртних случајева одојчади.“ Мајке које пуше, рекла је она, могу пренети састојке дуванског дима, не само путем дојења детета или путем пушења близу детета него такође и путем „стављања детета у просторију где се недавно пушило“.
И очеви су укључени. Иста публикација је саветовала: „Ако људи који су у контакту с децом морају да пуше, они треба да пуше напољу или у подручјима из којих ваздух не улази на места где се може налазити дете.“ Ризик расте с бројем одраслих који пуше у истој просторији и с бројем попушених цигарета. Тако је Џојслин Елдерс, бивша начелница санитетске службе САД, рекла: „Ваша деца су недужне жртве ваших зависности.“
Други људи су такође у опасности. Један државни телевизијски комерцијалан канал у Калифорнији приказао је једног старца како седи сам. Он је рекао да се његова жена увек ’мешала‘ у његово пушење. „Чак ми је претила да ће престати да ме љуби ако не прекинем. Говорио сам да су то моја плућа, и мој живот. Али нисам био у праву. Нисам прекинуо. Нисам схватао да нисам губио свој живот... већ њен.“ Гледајући тужно у њену слику, тај старац је додао: „Моја жена је била мој живот.“
Промењено гледиште
Таква упозорења допринела су великом смањењу пушења у Сједињеним Државама. Задивљујуће, процењених 46 милиона Американаца — 49,6 посто свих оних који су икада пушили — прекинуло је!
Међутим, дуванске компаније имају огромне рекламне буџете и узвраћају ударац. Опадање пушења се успорава. Џозеф А. Калифано, мл., из Центра за зависност и злоупотребу супстанција при њујоршком Универзитету Колумбија, рекао је: „Највећа претња здрављу јавности од дуванске индустрије [јесте] њена употреба рекламирања и маркетинга усмереног на децу и тинејџере који представљају свежу групу зависника од њених смртоносних производа.“
The Journal of the American Medical Association рекао је: „Процењује се да сваког дана 3 000 младих, углавном деце и адолесцената, постају редовни пушачи. То представља око 1 милион нових пушача сваке године, који делимично замењују приближно 2 милиона пушача који или прекину или умру сваке године.“
Више од половине свих пушача у САД почињу до своје 14. године. Дејвид Кеслер, члан комисије Управе за храну и лекове САД, рекао је да од 3 000 деце која почињу да пуше сваког дана, скоро 1 000 ће на крају умрети од болести повезаних с пушењем.
Ако вас такви бројеви узнемиравају, било би добро сетити се да наша деца следе наш пример. Ако не желимо да она пуше, не смемо ни ми да пушимо.
Прекоморска продаја
Иако је потрошња цигарета у Сједињеним Државама опала, страно тржиште расте. Los Angeles Times је известио да се „извоз више него утростручио а продаја из фабрика дувана из САД у иностранству нагло је скочила“. The New England Journal of Medicine рекао је да се у земљама у развоју „на опасности од пушења ставља мали нагласак“, што дуванским компанијама омогућује „да брзо продиру на страна тржишта“.
Ипак, Патрик Рејнолдс, син Р. Џ. Рејнолдса, мл., и потомак оснивача компаније која производи цигарете Camel и Winston, рекао је да је сваки пети смртни случај у Сједињеним Државама због пушења. Рејнолдс је такође наводно рекао да пушење проузрокује више смртних случајева годишње него кокаин, алкохол, хероин, ватра, самоубиство, убиство, сида и аутомобилске несреће заједно и да је то најспречивији појединачни узрок смрти, болести и зависности у нашој ери.
Изгледа ли чудно што нација која је помогла свету да научи да пуши развија растуће национално противљење према дувану? Ако изгледа, могло би бити добро да се питамо, ’ко то најбоље треба да зна‘?
Часопис Modern Maturity је говорио о једној жени која је пушила више од 50 година. Она је рекла: „Када вас то ухвати, онда сте заиста ухваћени.“ Али она се ослободила мистике која је покренула њено пушење у почетку, анализирала је своје изговоре због којих је настављала, и прекинула је.
„Покушајте“, писала је. „То је диван осећај.“
[Истакнути текст на 21. страни]
„Сматра се да ће током 1990-их у развијеним земљама дуван проузроковати око 30 посто свих смртних случајева међу особама између 35 и 69 година старости, што представља највећи појединачни узрок превремене смрти у развијеном свету“ (NEW ENGLAND JOURNAL OF MEDICINE)
[Оквир⁄Слика на 22. страни]
УПОЗОРЕЊА НА РАК
Следећа упозорења су из брошура Америчког друштва за рак Facts on Lung Cancer и Cancer Facts & Figures—1995:
• „Жене непушачи имају 35% већи ризик од рака плућа ако њихови мужеви пуше.“
• „Процењује се да је 90% случајева рака плућа код мушкараца и 79% код жена проузроковано пушењем цигарета.“
• „За пушача који пуши две паклице дневно преко 40 година, стопа смртности од рака плућа око 22 пута је виша него код непушача.“
• „Најбоља заштита од рака плућа јесте никад не почети с пушењем или сместа прекинути.“
• „Не постоји тако нешто као што је безопасна цигарета.“
• „Коришћење дувана који се жваће или бурмута повећава ризик од рака уста, гркљана, грла и једњака и представља навику која ствара велику зависност.“
• „Додатан ризик од рака образа и десни може нарасти скоро педесетоструко међу дугогодишњим корисницима бурмута.“
• „Људи који прекину с пушењем, без обзира на старост, живе дуже од људи који настављају да пуше. Пушачи који прекину пре старости од 50 година имају упола мањи ризик да ће умрети у следећих 15 година када се упореде с онима који настављају да пуше.“
[Оквир⁄Слика на 24. страни]
ДИЛЕМА УЗГАЈИВАЧА
Генерацијама је дуван издржавао породице чија су пољопривредна добра била сувише мала да би пружила средства за живот од било којих других усева. Та чињеница очигледно представља проблем савести за многе људе. Стенли Хаурвас, професор теолошке етике на Универзитету Дјук, школи коју је основао један дувански барон, рекао је: „Мислим да је велика агонија људи који узгајају дуван... то што када су започели да га узгајају, нису знали да ће он икога убити.“
[Слика на 23. страни]
Дим не остаје у одељењима за пушаче
[Слика на 23. страни]
Пушење током трудноће одговорно је за око 10 посто свих смртних случајева код одојчади