Када сида не представља претњу

Мали Кајл Борк рођен је увече 3. октобра 1984. и то седам седмица раније. Његова нежна плућа била су превише неразвијена, да би могла исправно функционисати, па је пребачен у дечју болницу у Оранџ Каунтију удаљену око 50 километара, где је постојала опрема за помоћ тако критично болесним бебама.

Лекар је објаснио да крв треба надопунити трансфузијом, иначе ће по свој прилици умрети. Иако је то за родитеље било тешко, они су се чврсто држали своје на Библији утемељене одлуке да не додпусте да њихово дете прими трансфузију (1. Мојсијева 9:4, 5; 3. Мојсијева 17:10—14; Дела апостолска 15:28, 29). Лекар је имао разумевања и сарађивао је с њима. Међутим, рекао је да ће, ако ситуација постане јако критична, прибавити судски налог и дати трансфузију.

Зачудо, Кајл се постојано опорављао и деветог дана уклоњен је респиратор. Два дана касније родитељи су га одвели кући и он се развио у сретно, здраво дете, као што се види на слици. Али то није крај приче.

Прошле године је у телевизијским вестима у Лос Анђелесу објављено да је одређени број деце, која су боравила у дечјој болници у Оранџ Каунтију у време отприлике кад и Кајл, заражен сидом путем трансфузије крви. Болница је покушала ступити у везу с родитељима око 3 000 деце да би их се могло тестирати на вирус сиде.

Кајлови родитељи одмах су назвали болницу да се увере да му није дана трансфузија без њиховог знања. Болница је убрзо одговорила да он није примио крв и тако није у опасности да буде заражен сидом. ”Дословно смо пали на колена и захвалили Јехови“, причају родитељи, ”што нам је дао своје праведне законе и снагу да сачувамо беспрекорност кад смо суочени с таквом кушњом.“