Да ли си опасан возач?

Од дописника Пробудите се! из Јапана

”ПОЗНАТО је који типови возача чешће узрокују несреће“, објаснио је Hiroyasu Ohtsuka, руководилац одељења саобраћајне безбедности на јапанском Националном институту јавне безбедности. ”Ипак им не желимо ускратити возачку дозволу, него шта више постићи да људи увиде недостатке своје личности те да на њима раде“.

Већином се опасни возачи не виде такви. Али, стручњаци су утврдили шест врста недостатака личности које се брзо уоче кад неко седне за волан. Покушај код разматрања сваке ознаке установити колико се то односи на тебе и колико си сигуран возач.

Друштвено неприлагођени

Опасним возачима припадају особе које се тешко прилагођавају друштву, који имају проблеме с међуљудским односима. К томе припадају:

Егоцентрични То је неко ко тврдоглаво настоји учинити све на свој начин. Док седи за воланом, мисли да је ’краљ пута‘. Осећа се слободним да сам одређује брзину вожње, игнорисати сва правила и прописе који му се чине сувишним и разметати се кад год жели. заборавља да пут мора делити с другим возачима. Својим произвољним и преслободним поступањем проузрокује несреће јер не реагује на ситуацију на путу која се стално мења и не прилагођава јој се.

Необазриви Необазриви возач мало мисли на друге људе и не разуме шта они мисле и осећају. Зато што му је тешко прилагодити се људима, склон је избегавати их. То се одражава у лошем понашању на путу и у неуљудном понашању према другим возачима — и једно и друго су рискантни чиниоци. Код неких прођу године док се науче прилагођавати се другима. То је један од разлога великог броја несрећа међу младима.

Агресивни Према књизи Unten Tekisei Kara Mita Anzen Shido (Поучавање у вожњи према способностима), карактеристика агресивног возача је ”апсолутно одбијање да да̂ првенство кад сматра да сам има првенство пролаза. Он не превиђа ситне грешке других возача или пешака, него виче, омета друге (...) и труби (...) само да би до краја заштитио своја права.“ Чак умишљене грешке могу га изазвати. У случају да је још и нагао, његов начин вожње може прелазити границу здравог разума.

Емоционално неприлагођени

Затим, ту су они који имају емоционалне проблеме. Њима припадају:

Лабилни За лабилну особу су екстремни осећаји карактеристични. Дотични се осећа понекад расположеним, затим узрујаним, те депресивним. Ако вози у депресивном стању, превиђа опасности и његове реакције су можда преспоре да би сигурно возио. С друге стране, одушевљење га чини можда лакомисленим. Опомене у том расположењу могу проузроковати пркосну реакцију. Можда сматра само своју депресију као нешто ненормално.

Пренервозни То је често миран тип, потпуно заокупљен својим мислима и забринут због свачега. Док вози, мисли су му ”пуне ствари које немају везе с вожњом“ тако да ”превиђа важне информације или их можда криво тумачи“, утврдили су научници Е. Мајер и Џон Р. Трит у студији о опасним возачима. Нервозан возач може изгубити контролу над аутомобилом у ситуацијама које по себи нису опасне, на пример кад се поред њега појави камион. Увек се боји најгорег.

Импулзивни Тај тип поступа брзо. Уместо да узме времена да се увери у чињенице и тада исправно одлучи, нагиње да се ослања на инстинкт. Време чекања код семафора или на пешаке чини му се дуже него осталим људима. Тако постаје мрзовољан и брзо губи стрпљење. Недостатак способности за доношење разумне одлуке пре него што нешто уради чини га опасним возачем.

Да ли препознајеш себе у једној од ових категорија? Како реагујеш кад неки необазриви возач стави на кушњу твоју стрпљивост? Ако ти ципела одговара, како каже једна пословица, носи је. Уважи ради своје властите сигурности опомену и ради на својим слабостима. Ако желиш бити добар возач, мораш своје осећаје и свој став држати под контролом.

Уравнотежен возач

Али, шта некога чини добрим возачем? У разговору с Пробудите се! угледни научни сарадник јапанске полиције нарочито је нагласио следеће: бити обазрив према другима; најпре размислити, а онда поступати; развити способност сагледавања читаве ситуације; добра способност просуђивања, способност разлучивања, благост, самосавладање, као и настојање да се не угрожава друге у саобраћају.

Слично један извештај Префекатског униварзитета Осаке описује доброг возача као онога ко поседује ”велик степен емоционалне постојаности; код кога је способност размишљања којом просуђује ствари бржа него реакције тела; који исправно просуђује и зна обуздати своје осећаје“. Да ли тај опис одговара теби?

Већ хиљаде година Библија учи људе да развијају мудрост, разумевање и способност разлучивања (Приче Соломонове 2:1-6). Показује како се могу ’срџба, наглост, злоћа, псовке и срамотне речи’ заменити с ’љубављу, радошћу, миром, стрпљењем, пријазношћу, добротом, вером, благошћу, самосавладавањем‘. Да, Библија ти може чак помоћи да постанеш бољи возач (Колошанима 3:8-10, Ст; Галатима 5:22, 23, НС).