Возачки бес — како да изађете на крај с тим?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

ГУБИТАК живаца и насиље које из њега произлази све су истакнутији у светским новинским извештајима. Међу указивањима на бес с колицима (где муштерије које користе ручна колица за намирнице, изливају свој бес један на другог у супермаркету) и телефонски бес (изазван технологијом која омогућава особи коју зовете да вас прекине како би преузела други позив), возачки бес јесте онај који привлачи пажњу људи у Британији.

Возачки бес је тако раширен да је један извештај из 1996. о возачким навикама тврдио да је у Британији он „достигао епидемијске размере, са скоро половином возача који су доживели неки облик напада или злостављања током прошле године“! Анкета једног ауто-мото друштва ишла је чак и даље и известила да „од десеторо возача деветоро тврде да су били жртве возачког беса“. Занимљиво је да је иста анкета запазила да „само шесторо од десеторо возача признају да губе живце за воланом“.

Шта изазива возачки бес? Ако сте жртва, шта можете учинити да се заштитите? Ако вас вожња неког другог разбешњује, шта треба да урадите? Стварно, док возачки бес цвета широм света, како се можете суочити с тим?

Узрок и последица

Бесни возачи нису ништа ново. Један рани преступник био је енглески песник Лорд Бајрон. Године 1817. он је написао једно писмо у коме је испричао једну препирку коју је имао на путу. Наводно је један други корисник пута био „безобразан“ према Бајроновом коњу. Песник је зато ишамарао тог човека.

У већини земаља, како расте обим саобраћаја тако расте и фрустрација возача. Година 1980-их, новине САД описале су узрок саобраћајних несрећа повезаних с насиљем као „возачки бес“. Иако није правни концепт, возачки бес подесно описује емоције које су у корену многих чинова насиља које извршавају возачи изазвани начином вожње неког другог возача.

Став „прво ја“ сада преплављује наше путеве. Истраживачи возачких навика закључују да „починиоци насиља или агресије скоро увек мисле да су они лично праве жртве антисоцијалног понашања неког другог“, запажа лондонски The Times. Без обзира колико дивљачки неки возач управљао својим возилом, он сматра да је у праву. Али кад неки други возач направи неки ситан прекршај возачке куртоазије, распламти се возачки бес.

Све већа злоупотреба дроге, тако раширена међу младима, такође доприноси возачком бесу. Злоупотреба кокаина је, према једном болничком саветнику, „упоредива са вожњом у пијаном стању“. Возачи који узимају дроге често имају превисоко гледиште о својим сопственим способностима. Последица тога је да неки возе кола опасним брзинама. Други возе кривудајући, с поремећеном способношћу просуђивања.

Осмотримо такође ефекте које на возача има стрес. Професор Кари Купер с Манчестерског универзитета за велики део возачког беса окривљује стресове и несигурности свакодневног живота у 1990-им. „Возачи постају све стреснији, а број насилних напада расте“, каже портпарол Краљевског аутомобилског клуба. Једна запослена управница у служби за јавне односе која сада проводи дуге сате за воланом возећи се на посао и с посла, признаје да сада није тако толерантна као што је била. „Сада брзо планем и разбесним се због малих ствари које ме раније никад не би узнемиравале“, преноси њене речи The Sunday Times. Можда и ви исто осећате. Ако је тако, шта можете учинити?

Избегавајте да изазивате возачки бес

Схватите да други возачи нису савршени. Они ће с времена на време кршити правила. Направите у вашој вожњи места за то. Размишљајте унапред. На пример, можда возите левом страном, или спором траком неког аутопута с више трака. А онда се приближавате неком укључењу где неки споредни пут или улазна рампа пропушта саобраћај ка аутопуту. Гледајући напред, видите аутомобил који се приближава са уласка на аутопут. Да ли резонујете да сте ви тамо били први, да имате право да возите својом траком? Зашто бисте пропустили возила која се укључују? Зашто бисте прешли на неку другу траку, ако је празна, да бисте пропустили другог возача да уђе на аутопут? Али размислите, шта ће се догодити ако инсистирате на томе да се држите своје траке и да задржите своју брзину? Можда ће и возач који се укључује на аутопут размишљати слично. Неизбежно, неко мора да уступи пролаз; иначе, доћи ће до несреће.

Возач који жели да избегне изазивање возачког беса мудро гледа унапред и вози обзирно. Он пропушта кад може, и не разгневи се кад се други возач не захвали на учтивости која му је показана. Један представник Британског института за напредне возаче сматра да сваки трећи возач има опасан проблем са ставом. Премда ти возачи умеју вешто да управљају својим возилом, њима фали учтивост. Назива их „добри возачи, али лоших манира“.

Већина возача понекад игнорише друге кориснике путева. Али то не пружа оправдање да и ви поступате на тај начин. Осмотрите могуће последице. Сигурно не желите да било каква тврдоглавост с ваше стране проузрокује застој. Не дозволите да вас емоције савладају. Један возачки стручњак саветује: „Никада не смете реаговати или одговарати на агресију на путу.“ Одбијте да се прикључите клубу бесних возача!

Да ли сте жртва?

Практично сваки возач је понекад жртва возачког беса. Подигнута песница, погрдан узвик, агресивно маневрисање, све то може да заплаши и стварно заплашује. Свакако, најбоља заштита је избегавати сукоб. Једна жртва се осећала заплашено када је један други возач желео да је претекне. Коначно, гневан возач ју је обишао, пресекао и толико успорио да се жртва бојала да ће им се аутомобили слупати. То је трајало известан део пута и завршило се тек пошто је жртва скренула на неки други пут.

Ако видите да други возачи желе да вас претекну, учините све што можете да бисте их пропустили. Избегавајте инсистирање на вашем праву да на путу останете ту где јесте. Ако сте свесни да сте некога изиритирали, извините се. Гестовима покажите да вам је жао чак и за увреду коју сте изазвали несвесно. Сетите се да блага реч може одвратити бес.

Али ако сте, из било ког разлога, ви жртва напада возачког беса, немојте се освећивати. „Не узвраћајте истом мером“, саветује часопис Focus. „Не носите у својим колима ствари које се могу употребити као опасно оружје.“ Други савети: држите врата на колима закључана и прозоре затворене. Избегавајте са агресором контакт очи у очи.

Горњи предлози о томе како се суочити с возачким бесом нису нови. Они се поклапају са саветом који је пре много времена дао израелски краљ Давид: „Не жести се због злобника“, саветовао је он. „Не завиди онима који зло чине. Збаци гнев и остави јарост“ (Псалам 37:1, 8).

Иако возачки бес расте, нека он не расте у теби!

[Оквир⁄Слика на 23. страни]

Контролисање возачког беса

Аутомобилско друштво запажа да када се ради о елиминисању возачког беса, „мењање ставова је исто тако важно као и осмишљавање противмера“. Реално гледање и на ваше сопствене возачке способности и на способности других корисника путева битно је у излажењу на крај с возачким бесом. Иако су вам грешке других испред носа, немојте превиђати своје сопствене мане у вожњи. Прихватите чињеницу да постоје возачи који крше правила на путу. Када возите, уверите се да сте потпуно будни. Премореност доприноси стресу. Тренутан недостатак концентрације може имати фаталне последице.

Осмотрите такође следеће савете, и запазите у каквој су вези с пословицама мудрог краља Соломона.

• Да ли ваши сапутници примећују ваш бес? Можда вам сугеришу да се смирите. Немојте једноставно одбацивати њихов савет и узвраћати да они нису возачи. Сетите се, миран став је здравији и може вам буквално помоћи да живите дуже! „Мирно срце живот јесте телу“ (Пословице 14:30).

• Мислите на друге возаче и избегавајте проблеме. „Мудар се пази и уклања од зла, безуман је насртљив и бесан“ (Пословице 14:16).

• Утолите бес гестом или речју извињења. „Благ одговор утишава јарост“ (Пословице 15:1).

• Други су можда склони возачком бесу, али ви не треба да их опонашате. „Не дружи се с човеком гневљивим“ (Пословице 22:24).

• Избегавајте да се упуштате у препирке других. „Уклони се пре но распра се распали“ (Пословице 17:14).