Експерименти са животињама — благослов или проклетство

АКО сте једна од многих милиона особа које су први пут удахнуле дах живота почетком овог века, могли бисте знати да је ваша дуговечност далеко надмашила очекивања ваших родитеља, лекара или бабице која је асистирала код порођаја. Ако сте се родили у САД, Канади или Европи, 1900. године је ваш просечни животни век био 47 година. У другим земљама је животни потенцијал био чак и мањи. Данас је у многим земљама просечни животни век преко 70 година.

Без обзира на ваше године, живите у парадоксално време. Ваши дедови и прадедови били су сведоци неконтролисаних последица бројних болести које су десетковале њихов нараштај. Велике богиње, на пример, узеле су животе небројених хиљада људи годишње, а милионе других довеле у животну опасност. Грип је узео свој данак — само једна епидемија проузроковала је смрт 20 милиона људи у једној години (1918-1919). Након првог светског рата, епидемија тифуса побила је три милиона људи у Русији. Епидемије тифуса појављивале су се у многим земљама током другог светског рата. Процењује се да је од сваких 100 особа заражених тим епидемијама тифуса 25 умрло.

Страшна болест дечије парализе, касније позната као полиомиелитис, смањила је светско становништво за око 30 000 особа годишње и осакатила хиљаде других, нарочито деце. Било је особа осетљивих година које нису преживеле свој први напад трбушног тифуса или дифтерије, шарлаха или богиња, хрипавца или упале плућа. Списак изгледа да нема краја. Од сваких 100 000 беба рођених 1915, приближно 10 000 је умрло пре свог првог рођендана. Тумори на мозгу нису се могли оперисати. Могућност да се отворе зачепљене артерије била је непозната. Доктори су били немоћни да спасе жртве срчаних напада, а рак је имао за последицу сигурну смрт.

Упркос смртоносних епидемија које су пустошиле светом од почетка века и раније, данашњи просечни животни век човека повећао се за око 25 година. Дакле, у многим деловима света дете које се данас роди има просечни животни век од око 70 година.

Цена плаћена за спашавање живота

Срећом, већина младих који данас живе избегла је многе смртоносне болести које су биле одговорне за ране одласке многих њихових предака. Међутим, можда им није баш угодно сазнање да су многи човекови длакави пријатељи — пси, мачке, зечеви, мајмуни и други — били жртвовани због медицинске науке, ’да би људи данас могли живети дужим и здравијим животом‘, како то научници воле да кажу.

Практично све болести које су биле одстрањене или доведене под контролу у овом веку — дечија парализа, дифтерија, заушке, богиње, рубеола, велике богиње и остале — биле су побеђене уз помоћ експеримената са животињама. Анестетици и аналгетици, интравенозно храњење и примена лекова, терапија зрачењем и хемотерапија за рак, све је било испитано и показало се успешним најпре на животињама. А набројали смо само неколико.

”У савременој медицини практично не постоји ниједан већи третман или хируршка процедура која се могла развити без експеримената са животињама“, рекао је истакнути неуролог, др. Роберт Ј. Вајт. ”Рад са псима и другим животињама довео је до открића инсулина и контроле дијабетеса, до хируршког захвата на отвореном срцу, срчаног пејсмејкера и целог подручја трансплантације органа. Дечија парализа (...) скоро је потпуно искорењена у САД превентивним вакцинама које су усавршене на мајмунима. Радећи са животињама, истраживачи су подигли ниво излечења деце оболеле од акутне лимфоцитне леукемије од четири посто 1965. године на 70 посто данас“, рекао је исти лекар.

Улогу експеримената са животињама потврдио је бивши лабораторијски асистент Харолд Пирсон, који је радио са др. Ф. Ц. Робинсоном са Универзитета Western Reserve у Кливленду, Охајо. Он је изјавио за часопис Пробудите се! да је њихов програм за откривање оралне вакцине за дечију парализу укључивао употребљавање бубрега мајмуна. Ткиво са једног бубрега могло се користити за хиљаде тестова. Објаснио је: ”Мајмуни су држани у хуманим условима и увек су били под анестезијом кад их се оперисало. Наравно да није било намерне грубости. Међутим, из разлога што су на њима вршене операције, они су били нехотичне жртве научне грубости.“

Срчана хирургија и Алцхајмерова болест

Као директна последица експеримента са животињама, развиле су се нове хируршке вештине за отварање артерија које су зачепљене наслагама холестерола, предусрећујући тиме многе срчане нападе — водећи узрок смрти у западним земљама. Доктори су, експериментишући прво на животињама, научили како да успешно уклоне велике туморе са људског мозга и поново причврсте откинуте удове — руке, ноге, шаке и прсте. Др. Мајкл Дебејки, који је извршио први успешан бајпас коронарне артерије, рекао је: ”На мом подручју клиничког истраживања, практично сваки пионирски развој у кардиоваскуларној хирургији темељио се на експериментима са животињама.“

Др. Завен Хачатурјан са U.S. National Institute of Aging је у вези Алцхајмерове болести рекао: ”Пре осам година били смо на нули. Постојао је невероватан напредак у истраживању Алцхајмерове болести због нашег улагања у основно истраживање функционисања мозга које је почело 1930-их.“ Великим делом тај рад је укључивао животиње, а доктор је приметио да су оне биле кључ континуираног напретка.

АИДС и Паркинсонова болест

Најважније истраживање сада, због ког научници и имунолози раде прековремено, је потрага за вакцином за сузбијање смртоносне болести АИДС, за коју неки стручњаци процењују да ће до 1991. године убити око 200 000 људи само у САД. Научници из New England Regional Primate Center-а су 1985. успели изоловати вирус СТЛВ-3 (САИДС, мајмунски облик АИДС-а) на макаки мајмунима и пренети га у друге. Др. Норман Летвин, имунолог у New England Regional Primate Center-у, рекао је: ”Сада кад је вирус изолован, имамо животињски модел у ком треба развити вакцину за мајмуне и људе. Много више се може научити од врло малог броја животиња у контролисаној студији него што би се то могло посматрајући стотине људских пацијената заражених АИДС-ом.“

Лекари из Yerkes Regional Primate Research Center-а на Универзитета Emory у Атланти били су први који су, кроз своја истраживања са резус мајмунима, демонстрирали изводљивост усађивања ткива која производе маст у мозак као третман за Паркинсонову болест. Од 1985. на Emory University Hospital неурохирурзи проводе хируршке захвате на људима. Лекари сматрају да би то могло довести до знатног напретка у проналажењу лека за ту болест.

Човек се окренуо животињама у свом трагању за одговорима на компликована питања о томе како да побољша и одржи, макар привремено, свој несавршени живот. Међутим, употреба животиња у медицинским истраживањима повлачи за собом значајна морална и етичка питања која није лако решити.

[Оквир на 5. страни]

Експерименти са животињама — Древни обичај

ШИРОКО распрострањена употреба животиња од стране лекара и научника како би разумели физиологију људи није јединствена за 20. век. Животиње се употребљавају у медицинским истраживањима већ најмање 2 000 година. У трећем веку пре н. е., у Александрији, Египат, записи указују да је филозоф и научник Еразистрат употребљавао животиње за проучавање телесних функција и утврдио је да се могу применити на људе. Познати грчки научник Аристотел је у четвртом веку сакупио кроз своје истраживање животиња вредне информације у вези структуре и функционисања људског тела. Пет векова касније, грчки лекар Гален је употребљавао човеколике мајмуне и свиње да би доказао своју теорију да вене преносе крв а не ваздух.