Експерименти са животињама — уравнотежено гледиште
ИАКО цена која се плаћа може бити спорна, већина људи верује да истраживање са животињама може имати за последицу велику добробит за човечанство. Чак и они који заступају насиље против употребе тестова са животињама извлаче корист из новог медицинског знања и оперативних процедура као и лекова против болести.
Мартин Стефенс из Хуманог друштва САД рекао: је ”Морамо бити поштени и признати да постоје неке користи од експеримената са животињама. Међутим, наш крајњи циљ је потпуна замена животиња“ (Parade Magazine, 9. 10. 1988). ”Признајем“, рекла је Вики Милер, председница Хуманог друштва из Торонта, ”да је било користи од животиња на прелазу века. Контрола дијабетеса је законски произашла из експеримената са животињама. Међутим, сада за то нема потребе јер имамо све врсте алтернативних технологија“ (The Sunday Star, Торонто, Канада).
Ту исту критичарку су упитали како би одговорила онима који износе аргумент: ”Ако пацов треба да умре да би се спасио живот бебе, то је вредно тога. Ако се не врше експерименти са животињама, бебе умиру да би се спасили пацови.“ Њен одговор часопису Globe and Mail из Торонта био је: ”То је тако емоционално питање, и са ове тачке гледишта скоро га је немогуће решити (...) То је питање ’пацов или беба‘ и сваки пут губите.“
У претходном чланку било је постављено питање: ”Ако би истраживање на некој животињи могло спасити тебе или твоје вољене од исцрпљујуће болести или смрти, да ли би то одбио?“ Џон Каплан, професор права на Универзитету Станфорд, Калифорнија, написао је одговор у часопису Science од новембра 1988: ”Они који се противе истраживањима са животињама ретко се држе принципа и ретко налажу својим лекарима да не употребљавају резултате биомедицинских истраживања са животињама када би то користило њиховим вољенима или њима самима. Нити би се желели под заклетвом одрећи предности неких будућих напредака од експеримената са животињама. Можемо се дивити принципима који подстичу Јеховине сведоке да одбијају трансфузије крви (...) и онима који се не слажу са ловљењем крзнаша да не носе крзно. Међутим, морамо се одлучно супротставити идеологији која води оне који се противе експериментима са животињама да следе своју идеју, не примером, него борећи се непоштеним аргументима да свакоме одузму користи од тога.“
”Јавност треба да буде информисана“, писао је уредник часописа Science од 10. марта 1989, ”да експерименти са животињама користе и другим животињама. Уствари, вакцина против говеђе куге, вируса који је милионе грла стоке убијао полако и болно, развијена је помоћу експеримената са животињама; ту вакцину сада примењује Светска здравствена организација на милионима грла стоке у Африци“.
Библијско гледиште
Након општег потопа у Нојево време, Јехова Бог је дао налог Ноју и његовим потомцима, што укључује наш нараштај: ”Свака животиња која се креће и која је жива може вам служити као храна. Све вам то дајем као што је било са зеленим биљем. Само месо са његовом душом — крвљу његовом — не смете јести“ (1. Мојсијева 9:1, 3, 4, НС). Животињске коже су се такође могле употребљавати за одевање. Тиме се не би прекршила човекова власт над животињским царством коју је добио од Бога (1. Мојсијева 3:21).
”Ако се животиње могу употребљавати као храна да подржавају живот људи“, писао је часопис Пробудите се! од 22. 6. 1980 (енгл.), ”изгледа разумним употребљавати их у медицинским експериментима да би се сачували животи. То, међутим, није дозвола за неограничено, често безвредно, понављање експеримената који укључују интензивне патње.“ Наравно да се, са библијског гледишта, не може оправдати бездушна окрутност према животињама (2. Мојсијева 23:4, 5, 12; 5. Мојсијева 25:4; Приче Соломонове 12:10).
Многи лекари и научници признају да је нека корист произашла од радикалног покрета оних који се противе експериментима са животињама. ”Ужасно много је тога на шта указује покрет за добробит животиња што је екстремно али исправно“, признао је један научник. ”Животи и патње животиња сигурно нешто морају вредети“, изјавио је амерички научник Џереми Ј. Стоун. ”Знање се понекад стиче уз превисоку цену“, сложио се британски физиолог др. Д. Х. Смит. ”Слажемо се са жељом да се истраживања учине мање болним, да се боље пази и да се смањи број животиња у експериментима“, рекао је др. Ј. Б. Вингарден са U.S. National Institutes of Health. Један активист за заштиту животиња признао је: ”Пре су се животиње употребљавале готово насилно и уопште се о томе није размишљало. Данас се размишља да се употребљавају алтернативе.“
”Алтернативе“ је кључна реч. Научници признају да можда никада неће доћи до тога да потпуно уклоне животиње из истраживања, али тамо где је то могуће стално се траже алтернативе. Например, зечеви се више не употребљавају да би се потврдила људска трудноћа, будући да је сада на располагању хемијски поступак. Заморци се више не употребљавају да би се изоловао бацил туберкулозе. Методе гајења ткива сада спашавају животе оних животиња које би иначе угинуле. Други поступци ткивног гајења заменили су испитивања на неким мишевима. И многи зечеви намењени за болни Драизеов тест могу бити поштеђени због алтернативне употребе мембране кокошјег јајета као испитне површине. Наравно, људи који су осетљиви на животињске патње надају се да ће се убрзо наћи још многе алтернативе.
Највећа алтернатива за тестове на животињама биће ипак дуго очекивани земаљски Рај за којег се моле прави хришћани. Јехова Бог, Створитељ пун љубави, обећао је да ће све болести и сама смрт бити заувек укинуте. У Божјем обећаном новом свету, човек и животиње ће заувек бити у миру једни са другима, и ништа их неће плашити. И неће више бити болести и зато ни потребе за експериментима са животињама. Окрутност ће бити ствар прошлости (Исаија 25:8; 33:24; 65:25; Матеј 6:9, 10).