Експерименти са животињама — жестоке реакције

КАД би могао да се одреди тачан број четвороножних створења која се употребљавају у лабораторијским експериментима и као узорке за медицинска истраживања, годишњи износ за читав свет био би запањујућ. Процењује се да се најмање 17 милиона животиња — паса, мачака, примата, замораца и зечева — употреби сваке године само у САД. Пацови и мишеви чине 85 посто овог броја. Пошто не постоји прецизан извештај о томе где се те животиње употребљавају или колико их је, неки стручњаци сматрају да су те бројке у најбољем случају само слабе процене. Неки извори тврде да је свеукупни број за САД ближи бројци од сто милиона. Да ли вас шокирају ове бројке?

Иако жртвовање ових длакавих створења није без смисла, да ли сте запрепашћени већ при самој помисли на то? Сматрате ли да је то убијање неморално? Милионима људи је употребљавање животиња у истраживањима одвратно. Неки тврде да је злоупотребљавање животиња спишисизам. Спишисист је онај који је ”наклоњен интересима своје врсте а против интереса друге врсте“ (Point/Counterpoint Responses to Typical pro-Vivisection Arguments). Према онима који се залажу за ослобођење животиња, спишисисти ”верују да циљ оправдава средство, и да се мора чинити зло [животињама] да би се постигло добро [за људе]“.

С друге стране, научна тачка гледишта може се изразити следећим питањима: Да ли сте огорчени на систем који заступа убијање животиња како би лекари могли да науче нове технике у вршењу операција на људима или у спречавању ширења смртоносних болести? Да ли сте спремни одрећи се новог лека који вам може спасити живот зато што знате да је прво био испитан на животињама? Да ли би желели, или дали предност томе да се у хируршком експерименту употреби ваше живо дете, али чији мозак не функционише, или ваш родитељ уместо животиње? И коначно, ако би истраживање на некој животињи могло спасити вас или ваше вољене од исцрпљујуће болести или смрти, да ли би то одбили с образложењем да је жртвовање животиње да би се спасили људи неморално? Неки сматрају да ту дилему није лако решити.

Покрет за ослобођење животиња

Било како било, у току 1980-их година расло је расположење против употребе животиња у истраживањима. Данас је то расположење претворено у светом раширену мрежу активних организација које настављају расти и јачати. Оне су врло гласне у захтевању потпуног укидања употребе свих животиња за медицинске или лабораторијске експерименте.

Активисти за права животиња обзнањују своје захтеве путем излагања на угловима улица, политичког агитовања, часописа и новина, радија и телевизије, и, најистакнутије, путем милитантних и насилних тактика. Један уважени канадски активист је у вези покрета за ослобођење рекао: ”Он се брзо шири Европом, Аустралијом и Новим Зеландом. САД постају снажније. У Канади је феноменалан раст. Група мрежа протеже се широм света и светски тренд је да се подупире агресивније покрете за заштиту животиња.“

Неке од тих ’агресивних мрежа‘ слажу се с употребом насиља за подршку својих идеја. У току последњих пет година, групе за животињска права уништиле су најмање 25 истраживачких лабораторија у САД. У универзитетске лабораторије биле су постављене бомбе. Ти напади су проузроковали штете у вредности неколико милиона долара. Уништени су важни записи и драгоцени подаци. Животиње за истраживање су украдене и ослобођене. Приликом једног таквог чина, уништено је вредно истраживање о дечијем слепилу. Разбијена је скупа опрема вредна стотине хиљада долара.

У отвореном писму универзитетским радницима и јавним медијима, једна милитантна група се хвалила да је уништавање микроскопа вредног 10 000 америчких долара за око 12 секунди челичном шипком вредном 5 америчких долара био ”прилично добар поврат наших инвестиција“. На другим истраживачким местима, лекари и научници су пронашли крв изливену по досијеима и истраживачким материјалима и пароле ослободиоца написане спрејом по зидовима. Један извештај говори о ”вређању, укључујући и претње смрћу, научника и њихових породица“. У САД су ослободиоци животиња објавили више од дванаест претњи смрћу или насиљем појединим научницима. У емисији лондонског BBC-а, 1986. године, један коментатор је рекао: ”Оно што уједињује активисте је уверење да је директна акција — уништење имовине, па чак и живота — морално оправдана у рату за ослобођење животиња.“

Једна водитељица покрета за ослобођење животиња је рекла: ”Нико није био озлеђен, али то је опасна претња (...) Пре или касније неко ће узвратити ударац и тада би људи могли бити озлеђени.“ Године 1986. водитељица покрета за ослобођење је у истом интервјуу предвидела насиље у Британији и Западној Немачкој. Догађаји у облику бомбашких напада и насиља потврдили су њено предвиђање. У САД су већ били предузети напади на живот једног човека чија компанија експериментише са животињама. Брза полицијска акција спасила га је од експлозије бомбе. Међутим, не слажу се сви ослободиоци животиња са том насилном, незаконитом тактиком.

Зашто се противе?

Према писању часописа The Journal of the American Medical Association, ”већина особа које су забринуте због употребе животиња у биомедицинским истраживањима може се поделити у две опште категорије: (1) они који су забринути за добробит животиња а не противе се биомедицинским истраживањима него желе гаранцију да се са животињама поступа што је могуће хуманије, да је број животиња које се употребљавају апсолутни минимум који је потребан и да се животиње употребљавају само кад је то неопходно“. Та група, према новијим истраживањима, сачињава мање гласну већину.

Друга група су, према истом извору, ”они који су забринути за права животиња, који заузимају радикалнији став и потпуно се супротстављају употреби животиња у биомедицинским истраживањима“. ”Животиње имају темељна неотуђива права“, рекао је помоћник руководиоца једне такве групе. ”Ако животиње имају способност да осећају бол или страх, тада је исправно да их се тиме не мучи.“ ”Нема разумног основа за тврдњу да човек има посебна права“, рекао је други говорник. ”Пацов је свиња је пас је дечак. Сви су они сисавци.“

Многи који се залажу за ослобођење животиња са дубоким уверењем се противе употреби животиња за храну, одећу, спортове, па чак и за кућне љубимце. Они који се противе улову и једењу риба бацају у воду рибаре. На улицама се вербално нападају људи који носе одећу од крзна и животињске коже. Они који имају радикалније гледиште о употреби и злоупотреби животиња проваљују у продавнице и уништавају скупе крзнене капуте. ”Ја нећу јести јаја за доручак или носити предмете од коже“, рекао је један. ”Практички иза сваког одреска шунке и сваког безопасног јајета“, упозоравају новине Хуманог друштва САД, ”крије се дуга, сакривена историја неподношљивих патњи.“ Употпуњене фотографијама крмача и пилића затворених у малим торовима и кавезима, новине истичу да ти услови, раширени у свињогојству и перадарству, стварају од ”тањира са шунком и јајима ништа мање него ’доручак окрутности‘“. Очигледно, у одбрану животињских права укључени су снажни и искрени осећаји.

Приче страве и ужаса

Многи људи верују да је противљење због експеримената са животињама потпуно оправдано. Један од најзлогласнијих случајева био је у вези са Лабораторијом за повреде главе на једном угледном америчком универзитету. Видео-траке украдене за време напада оних који се залажу за ослобођење животиња откриле су како су ”мајмунима лупане главе у машину за ударање, а истраживачи су се смејали грчевитом понашању створења којима је оштећен мозак“, известио је часопис Kiwanis од септембра 1988. То је довело до владиног престанка финансирања лабораторије.

Ту је такође и озлоглашени Драизеов тест, сасвим уобичајен за индустрије козметике, шампона и средстава за чишћење. Овај се тест употребљава да би се измерила надражљивост производа који би могли доспети у нечије очи. Обично се шест до девет албино зечева ставља у кладе које дозвољавају да им вире само главе и вратови. То их спречава да чешу очи након што им се у њих излије хемијска супстанца. Извештава се да зечеви вриште од боли. Чак се и многи истраживачи горко противе таквом начину тестирања и покушавају прекинути његову употребу. Покрети за права животиња документовали су многе ужасне приче које су настале у лабораторијама за експерименте са животињама.

Они који се залажу за ослобођење животиња немају високо мишљење о пре цитираном др. Роберту Вајту. Америчко друштво за борбу против вивисекције написало је да је он ”озлоглашени вивисектор из Кливленда који је трансплантирао главе мајмуна и одржавао мозгове мајмуна на животу у течности, ван тела“.

Као и у многим полемикама, постоје две крајности, а постоји и средњи пут који покушава преузети најбоље, а одбацити најгоре последице. На пример, да ли постоје икакве практичне алтернативе за експериментисање са животињама? Да ли је потпуно одбацивање експеримената са животињама једини одржив, уравнотежен одговор? Наш следећи чланак ће разматрати та питања.

[Оквир на 9. страни]

Различита гледишта

”ВЕРУЈЕМ да животиње имају права која су, иако различита од наших, исто тако неотуђива. Верујем да животиње имају права да немају бол, страх или физичко обесправљење које им ми наносимо. (...) Оне имају право да не буду на било који начин мучене као извор хране, за забаву или било коју другу сврху“ (природословац Роџер Карас, новости АБЦ-ТВ, САД [Newsweek, 26. 12. 1988]).

”Гледано уопште, не могу игнорисати огромну корист која је произашла из истраживања. Вакцине, методе лечења, хирурушке технике и процедуре које су развијене у лабораторијама драматично су повећале просечни животни век у прошлом веку (...) У том светлу, не употребљавање животиња за испитивања могло би се сматрати нехуманим избором: Имали смо прилику научити како да ублажимо болест, али је нисмо искористили“ (Маша Кели, Health Sciences, јесен 1989, Универзитет Минесота).

”Ја кажем ’Не‘ експериментима са животињама. Не само из етичких, него углавном због научних разлога. Показало се да се резултати експеримената са животињама никако не могу применити на људе. Постоји природан закон повезан са метаболизмом (...) према ком је биохемијска реакција, она која је установљена за једну врсту, ваљана само за ту одређену врсту и ни за коју другу (...) Експерименти са животињама су преварни, бескорисни, скупи и, осим тога, окрутни“ (Ђани Тамино, истраживач на Универзитету Падова, главној медицинској школи у Италији).

[Слика на 7. страни]

Зечеви у кладама који се употребљавају за Драизеов тест на очима.

[Извор]

PETA

[Извор слике на 8. страни]

UPI/Bettmann Newsphotos