Диван дар слободне воље

ЦЕНИШ ли што поседујеш слободу да изабереш начин на који ћеш уредити свој живот, шта ћеш учинити и рећи? Или би желео да ти неко диктира шта мораш да говориш и како ћеш да радиш, сваког минута сваког дана, целог твог живота?

Ниједна нормална особа не жели да буде лишена права да располаже својим животом и не жели да је неко други у потпуности контролише. Живети на тај начин било би веома тешко и разочаравајуће. Ми желимо слободу.

Али, зашто поседујемо такву жељу за слободом? Ако разумемо зашто ценимо своју слободу избора, онда имамо кључ за разумевање питања како је могло да настане зло и патње. Такође ћемо разумети зашто је Бог до сада чекао да одстрани зло и патње.

Како смо створени

Кад је Бог створио људе, међу многим дивним даровима које им је дао била је слободна воља. Библија нас извештава да је Бог створио човека на своју ’слику и према свом обличју‘, а једно од својстава које Бог има је слобода избора (1. Мојсијева 1:26; 5. Мојсијева 7:6). Зато, кад је створио људе, дао им је то исто чудесно својство — дар слободне воље.

Зато ми ценимо слободу више него ропство под угњетавачким владарима. И зато јача нерасположење према строгој и угњетавачкој владавини, што тако често води до побуне ради стицања слободе.

Жеља за слободом није случајна. Библија пружа темељни разлог кад наводи: ”Где је дух Јеховин, онде је слобода“ (2. Коринћанима 3:17). Зато је жеља за слободом део наше природе, јер нас је Бог тако створио. То је нешто што он жели да имамо јер је и он сам Бог слободе (2. Коринћанима 3:17).

Бог нам је такође дао душевне способности, као што су моћ опажања, разумевања и просуђивања, које делују у складу са слободном вољом. Омогућавају нам да размишљамо, процењујемо ствари, доносимо одлуке, и разликујемо добро од зла (Хебрејима 5:14). Ми нисмо створени да будемо као ограничени роботи који не поседују властиту вољу; нити смо створени да поступамо на темељу инстинкта као животиње.

Заједно са слободном вољом, наши су прародитељи добили све што би свака разумна особа желела: Смештени су у парку сличан рај; поседовали су обиље материјалних ствари; имали су савршене мисли и тела која не би остарела или постала болесна и умрла; имали би децу пред којима би такође лежала срећна будућност; а растуће становништво имало би задовољавајући задатак претварања целе Земље у рај (1. Мојсијева 1:26-30; 2:15).

У вези онога што је Бог покренуо, Библија каже: ”Видео је Бог све што је начинио и гле! било је врло добро“ (1. Мојсијева 1:31). Библија такође каже за Створитеља: ”Његова делатност је савршена“ (5. Мојсијева 32:4). Да, он је људској породици дао савршен почетак. Није могао бити бољи.

Слобода с ограничењима

Ипак, да ли је диван дар слободне воље био без граница? Па, да ли би возио аутомобил у густом саобраћају кад не би постојали саобраћајни прописи, где би ти било допуштено да возиш било којом саобраћајном траком, у било ком смеру, било којом брзином? Последице такве безграничне слободе у саобраћају биле би, наравно, катастрофалне.

Исто вреди за људске односе. Безгранична слобода за неке значила би да нема слободе за друге. Неограничена слобода може довести до анархије, која наноси штету свачијој слободи. Мора да постоје границе. Зато, Божји дар слободе не значи да је његова намера била да се људи владају на било који начин и не узимају у обзир добробит других.

Божја Реч о томе каже: ”Владајте се као слободни људи и не користите никад своју слободу као изговор за зло“ (1. Петрова 2:16, The Jerusalem Bible). Зато Бог жели да наша слободна воља буде регулисана за опште добро. Његова намера није била да људи имају потпуну слободу, већ релативну слободу, утврђену законима.

Чијим законима?

Чије смо законе створени да слушамо? Чији закони су за нас најбољи? Други део 1. Петрове 2:16, горе наведене, изјављује: ”Нисте ничији робови осим Божји.“ Тиме није мишљено угњетавачко ропство већ, уствари, створени смо да будемо подложни Божјим законима. Срећнији смо ако им останемо подложни.

Божји закони су за свакога апсолутно најбоље вођство и бољи су од сваке збирке закона измишљене од људи. Као што каже Исаија 48:17: ”Ја Јехова твој сам Бог, Онај који те учи на [твоју] корист, Онај који те наводи да корачаш путем којим треба да ходаш.“ Али, истовремено Божји закони допуштају широко поље за слободу унутар својих граница. То допушта мноштво личног избора и разлика, што чини људску породицу интересантнијом, да, привлачнијом.

Људи су такође подложни Божјим физичким законима. На пример, ако игноришемо закон гравитације и скочимо с високог места, повредићемо се или убити. Ако се задржимо под водом без специјалног апарата за дисање, умрећемо за неколико минута. Исто тако, ако игноришемо наше унутарње законе тела и престанемо да узимамо храну и пијемо воду, такође ћемо умрети.

Дакле, наши прародитељи, и сви њихови потомци, створени су са потребом да слушају Божје моралне и социјалне законе исто тако као физичке законе. Послушност Божјим законима не би требала да буде тешка. Напротив, она би била за њихово добро и добро целе будуће људске породице. Да су наши прародитељи остали у границама Божјих закона, све би било добро.

Шта је покварило тај добар почетак? Зашто се уместо тога проширило зло и патње? Зашто их је Бог допустио тако дуго?

[Слика на 7. страни]

Диван дар слободне воље издваја нас од ограничених робота као и животиња које поступају углавном по инстинкту