5. део

Чудесан дар слободне воље

1, 2. Који чудесан дар је део наше грађе?

ДА БИСМО разумели зашто Бог допушта патњу и шта ће он учинити у вези с тим, треба да разумемо како нас је он створио. Он је учинио више од тога да нас је створио само с телом и с мозгом. Он нас је такође створио с посебним душевним и емоционалним особинама.

² Кључни део наше душевне и емоционалне грађе је слободна воља. Да, Бог је у нас усадио способност слободе избора. Био је то заиста чудесан дар од њега.

Како смо створени

3-5. Зашто ми ценимо слободну вољу?

³ Осмотримо како је слободна воља укључена у Божје допуштање патње. За почетак, размисли о овоме: Да ли цениш то што имаш слободу да изабереш шта ћеш урадити и рећи, шта ћеш јести и носити, какву ћеш врсту посла обављати, и где и како ћеш живети? Или би волео да ти неко диктира сваку реч и поступак сваког тренутка твог живота?

⁴ Ниједна нормална особа не жели да њен живот тако потпуно измакне њеној контроли. Зашто не. Због начина на који нас је Бог створио. Библија нам каже да је Бог створио човека по свом ’обличју и прилици‘, а једна од способности које са̂м Бог има јесте слобода избора (Постање 1:26; Деутероном 7:6). Кад је створио људе, он им је дао ту исту дивну способност — дар слободне воље. То је један разлог због кога је за нас фрустрирајуће да будемо у ропству тлачитељским владарима.

⁵ Зато жеља за слободом није случајна, јер Бог је Бог слободе. Библија каже: ’Где је Дух Господњи онде је слобода‘ (2. Коринћанима 3:17). Дакле, Бог нам је дао слободну вољу као део наше саме грађе. Пошто је он знао начин на који ће наше мисли и емоције функционисати, знао је да ћемо бити најсрећнији са слободном вољом.

6. Како је Бог створио наш мозак да функционише у складу са слободном вољом?

⁶ Да бисмо поступали у складу са слободном вољом, Бог нам је дао способност да мислимо, одвагнемо ствари, доносимо одлуке, и да разликујемо исправно од неисправног (Јеврејима 5:14). Тако је требало да се слободна воља темељи на разумном избору. Ми нисмо створени као неинтелигентни роботи који немају своју сопствену вољу. Нити смо створени да делујемо по инстинкту као животиње. Уместо тога, наш чудесни мозак био је креиран да делује у складу с нашом слободом избора.

Најбољи почетак

7, 8. Какав је изврстан почетак Бог дао нашим прародитељима?

⁷ Да би показао колико је Бог био брижан, заједно с даром слободне воље, нашим прародитељима, Адаму и Еви, било је дато све што би неко могао разумно пожелети. Били су смештени у велики рај, сличан парку. Имали су материјално изобиље. Имали су савршене умове и тела, тако да не би морали да остаре или оболе и умру — могли су да живе заувек. Имали би савршену децу која би такође могла да имају срећну, вечну будућност. А растуће становништво имало би задовољавајући посао коначног претварања читаве Земље у рај (Постање 1:26-30; 2:15).

⁸ С обзиром на оно што је било обезбеђено Библија говори: ’Погледа Бог све што је створио, и гле, све добро беше‘ (Постање 1:31, наглашено од нас). Библија такође каже о Богу: ’Савршено је његово дело‘ (Деутероном 32:4, наглашено од нас). Да, Створитељ је људској породици дао савршен почетак. Није могао бити бољи. Каквим се брижним Богом показао!

Слобода унутар граница

9, 10. Зашто слободна воља мора да буде исправно регулисана?

⁹ Међутим, да ли је Бог намеравао да слободна воља буде без граница? Замисли прометан град без икаквих саобраћајних закона, где би свако могао да вози у било ком смеру и било којом брзином. Да ли би волео да возиш под тим околностима? Не, то би била саобраћајна анархија и сигурно би имала за последицу многе несрећне случајеве.

¹⁰ Тако је и с Божјим даром слободне воље. Неограничена слобода значила би анархију у друштву. Морају постојати закони да управљају људским активностима. Божја реч каже: „Понашајте се као слободни људи, и никад не користите своју слободу као изговор за злоћу“ (1. Петрова 2:16, The Jerusalem Bible). Бог жели да слободна воља буде регулисана за опште добро. Он је намеравао да ми имамо, не апсолутну слободу, већ релативну слободу, подложну владању закона.

Чији закони?

11. Чије законе смо обликовани да слушамо?

¹¹ Чије законе смо створени да слушамо? Други део текста у 1. Петровој 2:16 (JB) каже: „Ви нисте робови никог осим Бога.“ То не значи неко тлачитељско ропство, већ, уместо тога, значи да смо обликовани тако да будемо најсрећнији кад смо у подложности Божјим законима (Матеј 22:35-40). Његови закони, више од било којих закона што су их измислили људи, пружају најбоље вођство. „Ја, Господ, Бог твој, учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи“ (Исаија 48:17).

12. Какву слободу избора имамо унутар Божјих закона?

¹² Истовремено, Божји закони дозвољавају велику слободу избора унутар њихових граница. То има за последицу разноликост и чини људску породицу фасцинантном. Размисли о различитим врстама хране, одеће, музике, уметности, и домова широм света. Ми сигурно више волимо да имамо наш избор у таквим стварима него да нека друга особа одлучује за нас.

13. Којим физичким законима морамо бити послушни за наше добро?

¹³ Тако смо ми створени да будемо најсрећнији када смо у подложности Божјим законима за људско понашање. Слично је с бивањем у подложности Божјим физичким законима. На пример, ако занемаримо закон гравитације и скочимо с неког високог места, ми ћемо се повредити или убити. Ако занемаримо унутрашње законе нашег тела и престанемо да једемо храну, пијемо воду, или удишемо ваздух, ми ћемо умрети.

14. Како знамо да људи нису створени да буду назависни од Бога?

¹⁴ Као што је сигурно да смо створени с потребом да се подложимо Божјим физичким законима, тако смо створени и с потребом да се подложимо Божјим моралним и друштвеним законима (Матеј 4:4). Људи нису били створени да буду независни од свог Творца и да буду успешни. Пророк Јеремија каже: „Не може човек када ходи да управља корацима својим. Казни ме, Господе [„Исправи ме, о Јехова“, New World Translation]“ (Јеремија 10:23, 24). Тако су људи у сваком погледу створени да живе под Божјим управљањем, не својим сопственим.

15. Да ли би Божји закони били терет за Адама и Еву?

¹⁵ Послушност Божјим законима не би била терет за наше прародитеље. Уместо тога, она би деловала за њихову добробит и добробит читаве људске породице. Да је први пар остао унутар граница Божјих закона, све би било добро. У ствари, ми бисмо сада живели у дивном рају задовољства као уједињена људска породица пуна љубави! Не би било зла, патње, и смрти.

[Слика на 11. страни]

Створитељ је људима дао савршен почетак

[Слика на 12. страни]

Да ли би волео да возиш у густом саобраћају ако не би било саобраћајних закона?