Изгарање — ко је у опасности и зашто?

ЗАМИСЛИТЕ себе као канцеларијског радника с породицом — или можда баш то и јесте. Посао се нагомилао на вашем столу. Телефон непрестано звони и странке постављају захтеве којима је скоро немогуће изаћи у сусрет. Ваш шеф је незадовољан јер не испуњавате норму. Ваш син је направио проблем у школи. Наставник жели да се одмах види с вама. Ваш супружник равнодушно дочекује ваше молбе за помоћ. Кад ситуација изгледа као да је измакла контроли, стрес постаје тескоба, утирући тако пут изгарању.

Да ли је изгарање изазвано претераним радом? Ен Макги-Купер (Ann McGee-Cooper), истраживач за мозак, рекла је да је изгарање „последица неуравнотеженог живљења, што је типично за спиралу ’само ради, без одмора‘“. Међутим, претерани рад није једини фактор; под истим притиском и у истим околностима, неки изгоре док други не.

Вероватне жртве изгарања

Баш као што постоје људи који ће вероватније постати заражени неком болешћу, тако постоје типови људи за које је вероватније да ће изгорети. „Да бисте патили од изгарања“, каже Елиот Аронсон (Elliot Aronson), професор социјалне психологије на Калифорнијском универзитету „најпре морате бити на ватри.“ Дакле, они који су склони изгарању горе за високим циљевима и идеалима. Каже се да су они који пате од изгарања често најбољи људи неке компаније.

Сумирајући особене црте вероватних жртава изгарања, професор Фумијаки Инаока (Fumiaki Inaoka) из Колеџа јапанског црвеног крста за медицинске сестре, написао је у књизи Моетсукишокогун (Moetsukishokogun; Синдром изгарања): „Они који су наклоњени изгарању имају јаке тенденције да буду саосећајни, хумани, пажљиви, одани и идеалистични. Они нису окренути машинама већ су ’окренути ка људима‘, да се тако изразим.“

Када је био замољен да осмисли тест који би елиминисао оне за које постоји вероватноћа да ће изгорети, један специјалиста је рекао да би уместо за то тај тест требало користити као мерило за примање радника. „Оно што компаније треба да ураде“, рекао је, „јесте да пронађу људе који брину у довољној мери да би изгорели... и затим осмислити програм за борбу против изгарања.“

Нарочито су рањиви они који су укључени у службе окренуте ка људима, као што су социјални радници, доктори, медицинске сестре и просветни радници. Они жељно покушавају да помогну људима, дајући себе да би побољшали животе других, и могу изгорети кад схвате да не постижу понекад недостижне циљеве које су себи поставили. Брижне мајке такође могу из истог разлога изгорети.

Зашто људи изгарају

Једна анкета спроведена међу медицинским сестрама открила је три фактора који воде ка изгарању. Први који је примећен био је количина свакодневних трзавица које изазивају фрустрацију. На пример, већина медицинских сестара је морала да носи тешке одговорности, да се носи с потешкоћама у опхођењу с пацијентима, да се прилагођава на нову опрему, да се суочава са све већим трошковима и да подноси стил нередовног живота. „Ове свакодневне трзавице представљају највећи подстицај према њиховом изгарању“, каже књига Моетсукишокогун. Кад проблеми остану нерешени, фрустрација се једноставно гомила и води ка изгарању.

Други примећени фактор је недостатак подршке, неимање некога коме би се поверило. Тако постоји већа вероватноћа да ће мајка која се изолује од других мајки изгорети. Горе поменута анкета утврдила је да су неудате медицинске сестре склоније изгарању од оних које су венчане. Па ипак, уколико не постоји отворена комуникација између мужа и жене, брак може повећати број свакодневних трзавица. Чак и кад су сви код куће, особа се може наћи усамљеном јер је њена породица окупирана гледањем телевизије.

Трећи фактор био је осећање беспомоћности. На пример, вероватније је да ће медицинске сестре доживети осећања беспомоћности него доктори јер медицинским сестрама може недостајати ауторитет да промене ствари. Они који раде као међушефови могу изгорети кад осете да их њихови највећи напори не воде никуда. Као што је један менаџер за потенцијал у људству рекао, изгарање потиче од бивања „фрустрираним ради покушавања да се пружи велики допринос а да нисте саслушани“.

Осећања беспомоћности код људи клијају на тлу незахвалних ставова и доносе плод изгарања. Жене изгарају кад њихови мужеви пропуштају да признају обим посла који је укључен у поспремање куће и бригу око деце. Међушефови могу изгорети кад њихови шефови игноришу добро урађен посао и муштрају их ради неких мањих грешака. „Главна ствар у овоме јесте да је свима нама потребно да се наши напори цене и признају“, каже часопис Родитељи, „и ако радимо на месту где се наши напори не награђују — било то код куће или у канцеларији — онда је вероватније да ћемо патити од изгарања.“

Интересантно је да док велики проценат медицинских сестара пати од изгарања, знатно мање акушера пати од тога. Уопштено говорећи, акушерски посао укључује помагање да нови животи дођу на свет. Мајке и очеви им се захваљују за њихов рад. Кад су цењени, људи се осећају кориснима и мотивисани су.

Чим човек сазна ко нагиње изгарању и зашто, постаје лакше носити се с овим проблемом. Наредни чланак може помоћи жртвама изгарања да имају уравнотежен приступ животу.

[Истакнути текст на 6. страни]

Изгарање је последица спирале само ради, без одмора