Колико је хранљива храна коју једете?
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРАЗИЛА
Како бирате своју храну? Кад купујете храну, који фактори утичу на вас? Да ли је то китњасто паковање? Цена? Лакоћа припремања? Убедљиве тврдње у рекламама? Или једноставно то како храна изгледа и какав јој је укус? Прављење исправног избора може одредити да ли једете хранљиву или безвредну храну, да ли се ваше здравље поправља или уништава.
СИРОМАШТВО јесте главни узрок неисхрањености. Иако многи храну узимају као нешто само по себи разумљиво, милиони других ретко уживају у неком хранљивом оброку. „Овде код куће једемо све што се може наћи“, рекао је један бразилски зидар, отац шесторо деце. То обично подразумева бајат хлеб и слабу кафу или пиринач и пасуљ. У ствари, према извештају Организације за исхрану и пољопривреду Уједињених нација, 20 посто светске популације пати од глади. И док је у неким афричким земљама глад широко распрострањена, већи број гладних људи постоји у Азији. Чак и у Сједињеним Државама, 12 посто становништва, то јест 30 милиона људи, како се извештава, нема довољно да једе.
Не само што је слаба исхрана штетна већ она може и убити. „Неисхрањеност коју узрокују слабе навике храњења деце узима 10 пута више живота него стварна глад“, примећује истраживач Вилијам Чандлер (William Chandler). „Заједно с дијарејском дехидрацијом, неисхрањеност је водећи убица у свету.“ Уницеф (Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци) извештава: „Ниједна епидемија, ниједна поплава, и ниједан земљотрес или рат нису никада у само једној седмици одузели животе 250 000 деце.“ Али то је, према тој агенцији ОУН, број деце која широм света умиру због неисхрањености и болести које су њена последица. У ствари, штета коју неисхрањеност проузрокује не може се израчунати: способност учења се смањује, радна снага слаби, радна продуктивност и квалитет опадају.
Ипак, адекватно уношење добре хране може надвладати слабу исхрану и такве споредне ефекте, као што су анемија и друге бољке. Владина помоћ као што су школски ручкови и бесплатне мензе могу у неким подручјима ублажити неисхрањеност, али према Уницефовим службеницима, потребно је 25 милијарди америчких долара годишње да би се умањио број смртних случајева деце изазваних дијарејом, упалом плућа и малим богињама. ’Пуно пара‘, неки би могли рећи. Али, како се извештава, Американци толико троше на спортску обућу а Европљани на вино у року од једне године. Још један изазов јесте смањити расипање. Иако је процењених 32 милиона Бразилаца гладно, Бразилско министарство за пољопривреду извештава да „жетвено расипање [у вредности од 1,5 милијарди америчких долара] у транспорту или складиштењу ствара губитак од 18 до 20 посто националног пољопривредног приноса.“ У многим земљама постоје велики проблеми у пољопривреди, наводњавању, складиштењу хране и транспорту; ипак, тло још увек може обилно обезбеђивати храну за све. Како се онда можемо суочити с изазовом да нахранимо своју породицу?
Паре нису довољне
У земљама у развоју људи често своје породице успевају да прехране тако што имају два или три запослења. У Бразилу 1,5 милиона особа годишње оставља породицу или пријатеље да би се преселиле у веће градове у потрази за послом и храном. Иако здравље до извесне мере зависи од тога шта људи једу, велики део њиховог буџета одлази на одећу, станарину и превоз.
На срећу, уобичајена храна, као што је пиринач, пасуљ, кукуруз, кромпир, касава и банане, уз мало меса и рибе, главни је извор исхране породица широм света. Бразилски нутрициониста Жузе Едуардо де Оливеирар Дутра (José Eduardo de Oliveira Dutra) изјавио је: „Пасуљ и пиринач је комбинација с веома високом хранљивом вредношћу. Уз тако једноставну исхрану с ниском ценом, могуће је окончати глад у [овој земљи].“ Да, јефтина и хранљива храна може бити доступна тамо где ви живите. Или можете нешто своје хране чак сами гајити.
Иако можда имате довољно пара, трошите ли их на хранљиву храну за вашу породицу? Или на вас утиче упорно и домишљато рекламирање да вам се више свиђају слаткиши или безвредна храна и на тај начин занемарујете потребу за протеинима, минералима и витаминима? Да ли је укус привлачнији од здравости? The World Book Encyclopedia бележи: „Да би се постигло и сачувало добро здравље, људи морају имати основно спознање о људском телу и како оно функционише. Само тада могу одредити шта хоће а шта неће помоћи или штетити њиховом здрављу. Учење о здрављу треба да буде део образовања сваке особе.“
Истина, ми не живимо само да бисмо јели, али храна је битан део нашег живота. Библија говори о добром једењу као о награди за марљив рад, говорећи: „Кад сваки човек једе и пије, и наужива се добра од свакога труда свога, то је од Бога дар“ (Проповедник 3:13). Да ли и ви гледате на здраву храну као на нешто вредно и неопходно? Ако је тако, молимо да испитате следећи чланак о томе како исправна исхрана може користити вама и вашој породици.