Разговарање је уметност
ЈЕЛО, спавање, рад, то су основне људске потребе. Ипак, још једна потреба плаче да буде задовољена. Шта је то?
Осмотрите речи једног човека који је пет година провео у самици, лишен једне од животних највреднијих неопходности. „Чезнуо сам за друштвом, за неким с ким бих разговарао, с ким бих причао“, признаје он. „Почео сам да схватам да сам морао учинити нешто да бих деловао насупрот својој усамљености. У мојој самоћи и тишини био би погођен мој разум.“
Да, ми имамо урођену потребу да комуницирамо. Разговарање помаже да задовољимо ту потребу. Истраживачи Денис Р. Смит (Dennis R. Smith) и Л. Кит Вилијамсон (L. Keith Williamson) коментаришу: „Нама је потребно да имамо људе којима се можемо отворено поверити, с којима можемо поделити наше највеће радости и наше страхове који нас највише узнемиравају, с којима можемо разговарати.“
Нама је потребно да разговарамо!
Људи су обдарени чудесним даром говора. Да, ми смо конструисани да разговарамо. Један човек је изнео следеће запажање: „Бог нас је створио да будемо друштвени. Уколико немате прилику да разговарате, или ако вам неко одузме способност да комуницирате, то је као нека казна. Кад причате, дешава се једна вредна ствар. Боље мислите о себи, и извлачите корист из тога што знате шта други мисле и осећају.“
Елејн, жена једног путујућег слуге, каже: „Речи изражавају осећања. Ми не можемо претпостављати да наш супружник зна колико нам је драгоцен. То се мора казати; уши треба да чују те речи. Нама је потребно да разговарамо.“
Дејвид, син једног хришћанског старешине, изражава се на следећи начин: „Понекад сам фрустриран и заиста не знам како се осећам. Моје прво нагињање јесте да ућутим, онда унутар мене расте притисак. Утврђујем да уколико разговарам с неким, то је налик неком вентилу који ослобађа тај притисак. Док говорим, имам прилику да утврдим шта заиста осећам о себи и у стању сам да све то размрсим.“
Баријере за разговор
Заиста, разговор задовољава једну потребу. Међутим, постоје баријере за разговор. У ствари, за неке разговор постаје борба — активност за избегавање.
„Већи део мог живота“, каже Гари, „мени је било лакше да се клоним разговора с другим људима.“ Он објашњава: „Посреди је мој недостатак поуздања. Још увек патим од страха да кад разговарам с људима звучим глупаво или да би ме неко могао омаловажавати због онога што сам рекао.“
Елејн своју потешкоћу описује као стидљивост. Она објашњава: „Подизана сам у породици у којој нисмо разговарали. Мој отац је изузетно уливао страх. Тако, док сам одрастала, осећала сам да ништа вредно немам да кажем.“ Да, стидљивост може изазвати колосалне баријере за уживање у разговору. Па, она вас може заробити унутар зидова тишине!
„То је као нека невоља“, каже Џон, хришћански старешина који признаје да се бори с ниским самопоштовањем. „Уколико попустиш стидљивости, изолујеш себе. Чак и ако има сто људи у соби, ти нећеш разговарати. А то те скупо кошта!“
С друге стране, један старешина по имену Данијел има да каже следеће: „Кад је у питању разговор, ја сам природан. Али пре него што то схватим, већ сам некога прекинуо и преузео разговор. Тога постанем свестан тек кад спазим израз на лицу моје жене, и помислим у себи: ’О, не. Опет сам то урадио.‘ Знам да је до краја тог разговора њена радост изгубљена.“
Како се ове и друге баријере за разговор могу надвладати? Које су особине суштинске за ову уметност? Како се могу применити?
’Шта могу рећи?‘
’О чему бих разговарао?‘ ’Ја не знам ништа.‘ ’Нико не жели да чује оно што ја имам да кажем.‘ Иако можда имате овакве мисли, оне вероватно нису истините. Ви знате далеко више него што то схватате, а неке од тих информација вероватно би интересовале друге. На пример, можда сте недавно негде путовали. Људи могу желети да знају како се то подручје пореди с оним где они живе.
Осим тога, ви можете а и потребно је да читањем повећавате своје спознање. Добра је пракса узети времена да се сваки дан нешто прочита. Литература Јеховиних сведока садржи информације о Библији као и о темама од општег интереса. Што више информација примате, то ћете више моћи да делите с другима. Један добар пример јесте дневни цитат у брошурици Свакодневно разматрање Писма (Examining the Scriptures Daily) онако како је користе Јеховини сведоци. Сваког дана, она вам даје нешто другачије о чему можете размишљати и што можете употребити у разговору.
Да би била укључена у разговор особа не мора све сама да прича. Обе стране треба да се изразе. Допустите другој особи да говори. Уколико је она тиха, можете је охрабрити тактичним питањима. Рецимо да разговарате с неком старијом особом. Могли бисте је упитати о догађајима из прошлости и како се свет или породични живот променио откад је она била млада. Уживаћете док је слушате, и учићете.
Будите добар слушач
Помно слушање у разговору вредан је посед. Начин на који слушамо друге може пружити подршку онима који трагају за помоћи за своје терете. Један човек, који је себе сматрао као да је на ’гомилици отпада човечанства‘, осећао се мизерно и телефонирао је једном пријатељу обраћајући се за помоћ. Иако је то било у изузетно неприкладно време, тај пријатељ је љубазно слушао — два сата! Овај човек сада тај разговор сматра прекретном тачком у свом животу. Шта је допринело том успеху? „Само бити добар слушач“, признаје онај пажљиви пријатељ. „Не сећам се да сам изговорио икакве речи мудрости. Само сам поставио права питања: ’Зашто се тако осећаш?‘ ’Зашто ти то смета?‘ ’Шта би могло бити од помоћи?‘ Он је одговорио на сва своја питања кад је одговарао на моја!“
Деца високо цене родитеље који издвајају време да разговарају с њима. Један млади дечко по имену Скот коментарише: „Добро је кад ти родитељи приђу и желе да знају о чему размишљаш. Тата то у последње време ради, и то помаже јер постоје извесне ствари које сам једноставно не можеш решити.“
„Морате створити средину у којој ће ваша деца разговарати с вама“, сугерише један човек. Он редовно проводи време насамо са сваким од своја четири детета јер сматра да је пажљиво, саосећајно слушање од стране родитеља суштинско ако се жели да млади развију добро прилагођене карактере. Која је његова препорука? Кад се укаже прилика и дете жели да разговара, будите спремни да слушате. „Без обзира колико можда уморни или оптерећени били, никада их немојте загушити! Слушајте“, каже он.
Искрено занимање добија одзив
Многи људи требају емоционалну подршку да би били у стању да се отворе и изразе у разговору. Један младић је јадиковао: ’Потребно ми је да причам с неким, али коме да одем? Мени није лако да говорим. Потребан ми је неко ко ће се заинтересовати за мене!‘ Прави, искрени интерес може створити атмосферу поверења и сигурности у којој је лакше да особа говори и отвори своје срце.
Један човек прича: „Пре доста година, кад сам имао неке потешкоће у вези са ситуацијама у породици, покушао сам да разговарам с једним пријатељем. Све што је он казао било је: ’Стегни се и огуглај и све ће бити у реду.‘ Ту није било никаквог дијалога, никакве конверзације, и није било од помоћи. У ствари, то ме је само поново отерало назад у шкољку. Као контраст томе, касније сам разговарао с једним надгледником Јеховиних сведока. По његовим очима, изразу лица, и његовом љубазном понашању, знао сам да је саосећајан. Као резултат тога, нашао сам себе како се отварам и причам више јер је био искрено заинтересован. Рекао је: ’Учинићемо све што можемо да бисмо вам пружили подршку у вашој ситуацији.‘ Реагујеш на такве људе!“
Може ли више нас раширити своја срца и повући друге у смисаону конверзацију? Кад видимо неког да се издваја из групе, превише стидљивог да би конверзирао, покушамо ли да ту особу укључимо у наш разговор? Џон, споменут раније, каже: „Могу разумети то осећање јер ту видим себе, и мучим се заједно с њим!“ Он додаје: „Како је значајно да се осећамо покренути да му се приближимо и укључимо га. Могли бисмо чак рећи нему молитву о тој ствари.“
Дан каже о једном пријатељу: „Роју је недостајало такво поуздање у своју способност да конверзира тако да кад би нека група разговарала, он би увек стајао неколико корака позади. Зато бих му поставио неко питање: ’Кажи, Рој, шта си оно рекао о овоме или о ономе?‘ Онда би он почео да прича. Као резултат, други су видели ону његову страну за коју су мислили да и не постоји.“ Дан подстиче: „Не одустајте кад је с особом тешко причати и кад ју је тешко навести на разговор. Мислите у себи да је унутра добра особа која жели да разговара. Само наставите да је наводите на разговор и радите на томе.“
Кроз развијање искреног, пуног љубави, интереса за друге, ви извлачите корист — чак и ако имате проблем са стидљивошћу. Џон је утврдио да му је то помогло да надвлада нагињање да се изолује. „Љубав не тражи своје властите користи“, објашњава он (1. Коринћанима 13:5). „Да бисте урадили ствар пуну љубави, морате разговарати с другима и питати о њима. Попустити својим неадекватностима није оно што је потребно. Уз молитву ви се можете издићи изнад себе.“ Он додаје: „Постоји толико велика награда од чињења тога. Кад видите да се други одазивају и приметите како су ободрени, и ви сте такође изграђени. И то би требало да вам улије храбрости да приступите идући пут, и идући пут.“
Уживљавање — темељ разговора
Уживљавање је међу најцењенијим људским цртама. Шта је, у ствари уживљавање? Др филозофије Бернард Гуерни (Bernard Guerney) с Пенсилванијског државног универзитета каже да је уживљавање ’способност дубоког разумевања осећања друге особе и њеног угла гледања — без обзира да ли се с њом слажете или не‘. Колико је уживљавање важно у разговору? „То је темељ! То је основа на којој се гради све остало.“
Др Гуерни објашњава да је разговор жила куцавица свих добрих односа. Наравно, разлике у мишљењима су уобичајене. Да би се оне поравнале и сачувао однос, морамо бити вољни да разговарамо о проблему. Многи то избегавају јер не знају како да причају а да другу особу не направе дефанзивном и гневном. По др Гуернију, „већина људи мешају дубоко разумевање и поштовање према ставу друге особе са слагањем с тим ставом. Услед тога, кад се не слажу, они не показују дубоко разумевање и поштовање. Уживљавање вам дозвољава да раздвојите слагање од дубоког разумевања“.
Тиме што себе ментално стављате у кожу друге особе, ви осећате и мислите као она. Под таквим околностима, утврдићете да разумевање, цењење и поштовање може расти, иако се не слажете.
Узмите у обзир Џенет, мајку четворо деце. Једно време била је клонула духом и осећала се бескорисном. Сада схвата колико је битно уживљавање приликом помагања некоме. Она прича: „Сећам се како је мој муж са мном разговарао и објашњавао ми све разнолике начине на које сам била корисна, док сам у ствари ја мислила да су се моја дела сводила на апсолутно ништа. Он ме је с пуно љубави чуо чак и кроз сузе, а затим ме ободрио. Али да је омаловажио моје размишљање и рекао ’О, то су глупости‘, или нешто слично томе, постала бих врло тиха и увенула бих сама. Уместо тога, те вечери имали смо врло дугачак, смисаон разговор.“
’Уживљавање показује да вам је стало. То унапређује комуникацију, ту проширену врсту размене коју већина људи жели и треба‘, закључује др Гуерни.
Ви то можете урадити!
Ви можете бити добар конверзационалиста. Осмотрили смо неке суштинске ствари у вези са савладавањем уметности конверзације, али ту је и мноштво других. Оне укључују пријатељску настројеност, смисао за хумор и такт, да именујемо само неке. Али попут неког уметника, који кроз обуку и праксу вешто вуче своју четкицу преко платна да би створио предивно ремек-дело, и ми треба да радимо на развијању ових потребних особина.
На пример, Данијел је постао добар конверзационалиста. Како? Тако што је научио да контролише своје нагињање да прекида и доминира разговорима. Он признаје: „Морам да учиним свестан напор да не бих доминирао неким разговором. За мене, то је значило зауздавање језика. Кад утврдим да желим да додам неке мале слатке детаље, ментално нагазим на кочницу! Ако мислим да би неки коментар променио правац разговора или одузео нечију способност да разговара, ја га једноставно не кажем!“
Шта је Елејни помогло? Након што је стекла тачно спознање о Библији, схватила је да има нешто драгоцено и вредно утрошеног времена о чему може говорити. Она каже: „Установила сам да уколико пажњу склоним са себе и разговарам с другима о духовним стварима, може ми бити угодније да разговарам. Такође помаже да читамо литературу засновану на Библији коју редовно добијамо. Кад сам у току с тим, имам нешто ново и свеже да допринесем и лакше могу разговарати.“
Покушајте да развијете ове битне особине у свом разговарању. Тада и ви можете донети освежење и задовољство другима и имати сатисфакцију овладавања једном уметности која заиста задовољава једну људску потребу.