МЛАДИ ПИТАЈУ
Како да се побољшам у комуникацији?
У овом чланку
Зашто је добро разговарати лицем у лице?
Неки кажу да им је комуникација лицем у лице стресна, да им тешко пада и да је много лакше дописивати се.
„Већи је притисак кад с неким разговараш уживо, јер не можеш да измениш или избришеш то што си рекао“ (Ана).
„Дописивање је попут унапред снимљеног програма, а разговор лицем у лице је као емисија уживо. Док разговарам с неким, стално ми је у глави: ’Немој да упрскаш!‘“ (Џин).
Међутим, пре или касније ће ти вештине добре комуникације бити неопходне, рецимо ако желиш да склопиш нова пријатељства, задржиш посао или започнеш везу кад будеш спреман за то.
Добра вест је да разговор уживо не мора да буде застрашујућ. Можеш успешно савладати ту вештину, чак и ако си стидљив.
„Неизбежно је да ћеш понекад рећи нешто погрешно и да ће те бити блам. Немој себе преозбиљно схватати“ (Нил).
Како започети разговор
Постављај питања. Сети се нечега што занима људе и искористи то да започнеш разговор. На пример:
„Да ли си био негде овог лета?“
„Јеси видео овај сајт? Баш је топ!“
„Јеси чуо за...?“
Да би ушао у мало дубљи разговор, сети се нечега што вам је заједничко. На пример, да ли идете у исту школу или радите заједно? То ти може дати идеју о томе шта да га питаш.
„Смисли питања на тему која тебе занима, за коју би волео да чујеш шта други мисле о њој“ (Марица).
Реч опреза: Немој саговорника толико засипати питањима да се осећа као да је на испитивању. Такође, немој постављати превише лична питања. Рецимо, ако питаш: „Који је твој највећи страх?“ или „Зашто увек носиш плаво?“, друга страна би се могла осећати непријатно. То друго питање би могло звучати као да је критикујеш.
Друга страна се неће осећати као да је на испитивању ако ти кажеш своје мишљење о тој теми пре или након што она одговори. Другим речима, води разговор – а не интервју.
Да ли се други у разговору с тобом осећају као да су на испитивању?
Библијско начело: „Дубоке су воде размишљања у људском срцу, али разборит човек зна да их црпи“ (Пословице 20:5).
Пажљиво слушај. Да ли ће се разговор наставити више зависи од тога колико добро слушаш него од тога колико си причљив.
„Циљ ми је да сазнам нешто о особи с којом разговарам. Трудим се да то запамтим како бих следећи пут могла да поставим питање у вези с тим и тако наставим разговор“ (Тамара).
Реч опреза: Немој се превише оптерећивати тиме шта ћеш следеће рећи. Ако пажљиво слушаш, лако ћеш се надовезати на оно што особа каже.
Библијско начело: „Нека свако буде брз да слуша, а спор да говори“ (Јаковљева 1:19).
Покажи да ти је стало. Више ћеш уживати у разговору ако ти је стало до твог саговорника.
„Када друга страна осети да уважаваш оно што каже, разговор ће бити пријатан, чак и ако на моменте завлада непријатна тишина“ (Мари).
Реч опреза: Немој задирати у приватност. На пример, можда не би било на месту да кажеш: „Леп ти је капут. Колико си га платио?“
Библијско начело: „Немојте мислити само на своју корист него и на корист других“ (Филипљанима 2:4).
Како да завршиш разговор? „Ако на крају кажеш нешто позитивно, попут: ’Уживао сам у разговору‘ или ’Желим ти леп дан‘, лакше ће ти бити да следећи пут наставиш разговор“, каже младић по имену Џордан.