Браниоци дувана пуштају своје балоне с топлим ваздухом

У 1940-ТИМ, Лондон је био град под опсадом. Немачки борбени авиони и летеће бомбе посејали су страх и уништење. Али да ситуација није била толико страшна, становнике би могао забавити један бизаран призор.

Везане дугачким дебелим ужима, хиљаде великих балона лебдело је над главама. Њихова сврха била је да одврате ниске авионске нападе и надало се да ће ухватити неколико летећих бомби у ваздушном простору. Ова балонска препрека, ма колико генијална, имала је минималан успех.

Дуванске компаније су се слично нашле под опсадом. Све већа дуванска царства, некад неосвојиви бедеми политичке и економске моћи, нападана су на сваком кораку.

Медицинска заједница производи страницу за страницом оптужујућих студија. Здравствени службеници, учесници у спасилачким кампањама, користе ситуацију ради добитка. Разјарени родитељи оптужују да су њихова деца учињена жртвама. Одлучни законодавци протерали су дим цигарете из зграда с канцеларијама, ресторана, војних установа и авиона. У многим земљама, рекламе дувана су протеране с телевизије и радија. У Сједињеним Државама, читаве државе законски их гоне због милиона долара у цени здравствене неге. Чак се и адвокати придружују овој борби.

Тако у покушају да одбију своје нападаче, дуванске компаније пуштају извесне одбрамбене балоне сопствене производње. Међутим, они су изгледа начињени од мноштва празног говора.

Јавност САД је прошле године имала седиште у првом реду док су љути законодавци и владини здравствени службеници организовали једну снажну офанзиву против дуванске индустрије. На саслушањима пред конгресним панелом САД, априла 1994, директори седам великих америчких дуванских компанија били су суочени с оптужујућим статистикама: више од 400 000 Американаца мртвих сваке године а даљњи милиони болесни, близу смрти и зависни.

Шта су они имали да кажу за себе? Директори, увучени у борбу, дали су у своју одбрану неколико интересантних изјава: „Тек треба да се докаже да . . . пушење има узрочну улогу у развоју болести“, уверавао је представник Дуванског института. Поврх тога, навика пушења је осликана као да је нешкодљива као било које друге пријатне активности, попут једења слаткиша или пијења кафе. „Присутност никотина не чини цигарете дрогом, нити пушење зависношћу“, рекао је главни извршни службеник једне дуванске компаније. „Претпоставка да је никотин у цигаретама у било ком проценту адиктиван није тачна“, уверавао је један научник из дуванске компаније.

Ако цигарете не стварају зависност, парирао је одбор, зашто су дуванске компаније покушале да манипулишу процентима никотина у својим производима? „Укус“, објаснио је један други директор дуванске компаније. Постоји ли ишта горе од безукусне цигарете? Кад су му из архиве његове сопствене компаније показане хрпе папира од истраживања што сугеришу да никотин ствара зависност, он је прионуо уз своју причу.

Очигледно, он и други ће прионути уз то мишљење без обзира колико гробаља испуне жртвама дувана. Почетком 1993, др Лони Бристоу (Lonnie Bristow), председавајући Управног одбора Америчког медицинског удружења поставио је један интересантан изазов. The Journal of the American Medical Association извештава: „Он је позвао директоре главних дуванских компанија САД да заједно с њим прошетају кроз болничка одељења како би видели једну од последица пушења — пацијенте с раком плућа и остале плућне богаље. Ниједан се није одазвао.“

Дуванска индустрија се хвали тиме да обезбеђује добра радна места у светској економији с пупећом незапосленошћу. На пример, у Аргентини ова индустрија ствара милион радних места, а још четири милиона радних места је индиректно повезано. Масивни порески приходи зарадили су дуванским компанијама наклоност многих влада.

Једно дуванско предузеће нарочито фаворизује групе мањина великодушним донацијама — што је наизгледна манифестација бриге према грађанству. Међутим, интерни документи те компаније откривају прави мотив овог „буџета за изборни развој“ — стварање добре воље међу потенцијалним бирачима.

Ова иста дуванска компанија великим прилозима музејима, школама, академијама игара и музичким институцијама, такође ствара пријатеље међу уметницима. Службеници уметничких организација окуражују себе да приме тај ужасно потребан дувански новац. Недавно су се чланови уметничког друштва Њујорка суочили с једном нелагодном дилемом кад им се ова иста дуванска компанија обратила да подигну свој глас у подршку њихових лобистичких напора против антипушачког законодавства.

И, наравно, богати дувански гиганти се не стиде да наоколо расипају новац политичарима, који свој утицај могу употребити против сваког предлога непријатељски расположеног према дуванским интересима. Владини службеници на високим положајима се боре за ствар дуванских компанија. Неки имају финансијске везе с овом индустријом или осећају притисак да им се одуже за великодушну изборну подршку од дуванског новца.

Један конгресмен САД је наводно примио преко 21 000 долара у донацијама од дуванских компанија и након тога је дао свој глас против бројних антидуванских питања.

Бивши добро плаћени дувански лобиста, једно време државни сенатор и тешки пушач, недавно је открио да има рак грла, плућа и јетре. Сада дубоко жали и јадикује да „лежати заједно с нечим што си сам себи учинио“ чини да се човек осећа као будала.

Уз сву ту моћ коју долари за рекламу могу купити, дувански гиганти жустро нападају опозицију. Једна реклама маше заставом слободе, озбиљно упозоравајући, „Данас су то цигарете. А сутра?“ Она набацује помисао да ће кофеин, алкохол и хамбургери бити следеће жртве ових наводно фанатичних прохибициониста̂.

Новинске рекламе настојале су да дискредитују нашироко цитирану студију Заштитне агенције САД за околину која је пасивно пушење класификовала као карциногено. Дуванска индустрија је најавила планове да ће се законски борити. Један телевизијски програм оптужио је једну компанију да се игра с процентима никотина како би подстицала на зависност. Ова мрежа која је емитовала тај шоу брзо је била дарована судском тужбом од 10 милијарди долара.

Дуванске компаније се боре моћно, али ваздух постаје све гушћи од оптужби. Отприлике 50 000 испитивања спроведено је током последње четири деценије, што је као последицу имало стално растућу планину доказа о опасностима од употребе дувана.

Како су дуванске компаније покушале да изврдају од ових оптужби бачених на њих? Оне су се тврдоглаво држале једне тобожње чињенице: пушачи прекидају с пушењем. Дакле, кажу они, никотин није адиктиван. Међутим, статистике показују друго. Истина, 40 милиона Американаца је прекинуло с пушењем. Али даљњих 50 милиона још увек пуши, а 70 посто њих каже да жели да прекине. Од 17 милиона оних који сваке године покушавају да прекину с пушењем, 90 посто не успе у року од једне године.

Након хируршке операције рака плућа, скоро 50 посто пушача из САД вратиће се овој навици. Од пушача који су имали срчане нападе, 38 посто њих запали чак пре него што напусте болницу. Четрдесет посто пушача којима је одстрањен канцерозни ларинкс пробаће поново да пуши.

Од милиона пушача тинејџера у САД, три четвртине кажу да су барем једном озбиљно покушали да прекину с пушењем али да нису успели. Статистике такође показују да је за многе младе пушење дувана одскочна даска ка јачим дрогама. Педесет пута је вероватније да ће адолесцентни пушачи користити кокаин него непушачи. Један пушач, тринаестогодишњакиња, слаже се с тим. „Уопште не сумњам да су цигарете приступна дрога“, написала је она. „Скоро свако кога ја знам, осим троје, започео је с пушењем пре него што је узимао дроге.“

Како стоји ствар с нискокатранским цигаретама? Испитивања показују да оне могу, у ствари, бити још опасније — из два разлога: први, пушач често удише дубље како би издвојио никотин за којим жуди његов систем, излажући тиме више плућног ткива токсичним деловањима дима; други, погрешна замисао да пуши „здравије“ цигарете могу га задржавати од чињења напора да потпуно прекине с пушењем.

Више од 2 000 испитивања је урађено само о никотину. Она откривају да је никотин једна од супстанција знаних човеку које највише стварају зависност, и једна од најшкодљивијих. Никотин убрзава број откуцаја срца и сужава крвне судове. Он је за седам секунди апсорбован у крвоток — брже чак од инјекције дате директно у вену. Он кондиционира мозак да жели још, што представља жудњу за коју неки кажу да је дупло више адиктивна од хероина.

Јесу ли дуванске компаније, упркос својим порицањима, свесне адиктивних својстава никотина? Указивања показују да оне то знају већ дуго. На пример, један извештај из 1983. показује да је један истраживач дуванске компаније приметио да су лабораторијски пацови испољили класичне симптоме зависности, тиме што су гурајући полуге редовно сами себи давали дозе никотина. Како се извештава, дуванска индустрија је брзо забашурила ово истраживање и оно је тек недавно изашло на видело.

Дувански гиганти не седе беспослени док топови испаљују плотуне из свих праваца. Савет за дуванска истраживања у Њујорку спроводи оно што The Wall Street Journal назива „најдужом текућом кампањом дезинформисања у пословној историји САД“.

Под барјаком спровођења независног истраживања, овај савет је инвестирао милионе долара у борби против нападача. Све то почело је 1953. кад је др Ернст Виндер (Ernst Wynder) из Меморијалног Слоан-Кетеринг Центра за рак открио да дувански катрани намазани на леђа мишева изазивају туморе. Индустрија је основала савет да би неутралисала јасан доказ који се сакупља против њиховог производа, узвраћајући сопственим научним доказом.

Ипак, како би научници из савета могли дати резултате који су толико супротни налазима осталих из света истраживача? Недавно обелодањени документи откривају замршену мрежу интриге. Многи истраживачи из савета, оковани писменим уговорима и контролисани од стране група оштрооких адвоката, утврдили су да су растући здравствени страхови сасвим основани. Али кад се суочио с овим чињеницама, савет је, према новинама The Wall Street Journal, „понекад пренебрегнуо, или чак одбацио, своје сопствене студије које су на пушење указивале као на здравствени ризик“.

Иза зидова тајности, потрага за мање опасним цигаретама наставила се годинама. Учинити то јавно било би прећутно признавање да је пушење заиста опасно по здравље. До краја 1970-их, виши адвокат дуванске компаније препоручио је да се покушаји у правцу производње „безопасне“ цигарете обуставе као узалудни и да се сва повезана документација одложи.

Из тих година експериментисања постале су јасне две ствари: никотин је заиста адиктиван, и пушење цигарета заиста убија. Иако у јавности дуванске компаније жестоко поричу ове чињенице, оне својим поступцима показују да те чињенице врло добро познају.

Оптужујући за намерну манипулацију, Дејвид Кеслер (David Kessler) комесар Управе за храну и лекове САД (FDA) рекао је: „Неке од данашњих цигарета могу се, у ствари, квалификовати као високотехнолошки системи за испоруку никотина јер испоручују никотин у прецизно прорачунатим количинама . . . довољним да створе и подрже зависност.“

Кеслер је разоткрио да дуванске компаније поседују бројне сопствене патенте који доказују њихову намеру. Један је у вези с генетски измењеном врстом дувана која доноси највећи природ никотина за који се зна. Један други процес никотином третира филтере и папир ради додатног појачања. Опет један други ставља више никотина у пушачеве прве димове него у последње. Осим тога, индустријски документи показују да се цигаретама додају амонијачни састојци како би ослобађале више никотина из дувана. „Скоро дупло више од обичне количине која се удише одлази у пушачев крвоток“, каже један извештај из новина The New York Times. FDA објављује да је никотин адиктивна дрога и намерава да цигарете чвршће регулише.

Владе су на себи својствен начин зависне од цигарета. На пример, влада САД убире 12 милијарди долара годишње у државним и федералним порезима на дуванске производе. Међутим, федерална Канцеларија технолошког опорезивања израчунава да годишња цена пушења износи 68 милијарди губитка за владу, на темељу трошкова за здравствену негу и губитка у продуктивности.

Тврдње о економским користима и мноштву радних места, добротворна подршка уметности, жестоко оповргавање здравствених ризика — заиста, дуванска индустрија је у своју одбрану одаслала извесне балоне чудноватог изгледа. Да ли ће се показати ефикаснијим од балонске препреке над Лондоном, или неће, остаје да се види.

Али је очито да гигантске компаније више не могу крити своју праву природу. Зарадиле су милионе, и убиле су милионе, али изгледа да нису погођене да је крајњи исход ужасан данак у људским животима.

[Истакнути текст на 8. страни]

Они су изгледа начињени од мноштва празног говора

[Истакнути текст на 9. страни]

Једна владина студија указује да је пасивно пушење карциногено

[Истакнути текст на 10. страни]

Никотин је једна од супстанција знаних човеку које највише стварају зависност

[Истакнути текст на 11. страни]

Зарадили су милионе; и убили милионе

[Оквир на 10. страни]

50 000 студија — шта су оне утврдиле?

Ево једног малог примера здравствених забринутости које истраживачи изражавају у вези с коришћењем дувана:

РАК ПЛУЋА. Пушачи сачињавају 87 посто смртних случајева од рака плућа.

СРЧАНЕ БОЛЕСТИ. Пушачи имају 70 посто већи ризик од кардиоваскуларних болести.

РАК ДОЈКЕ. Жене које пуше 40 или више цигарета дневно имају 74 посто већу шансу да умру од рака дојке.

ОШТЕЋЕЊЕ СЛУХА. Одојчад мајки које пуше имају веће потешкоће у обради звука.

ДИЈАБЕТСКЕ ОПАСНОСТИ. Дијабетичари који пуше или жваћу дуван у већој су опасности од оштећења бубрега и имају брже напредујућу ретинопатију (један поремећај мрежњаче).

РАК ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА. Две студије које укључују више од 150 000 људи показују јасну везу између пушења и рака дебелог црева.

АСТМА. Пушење из друге руке може погоршати астму код деце.

ПРЕДИСПОЗИЦИЈА ЗА ПУШЕЊЕ. Четири пута је вероватније да ће кћерке жена које су пушиле током трудноће пушити.

ЛЕУКЕМИЈА. Изгледа да пушење изазива мијелоидну леукемију.

ПОВРЕДЕ ПРИЛИКОМ ВЕЖБАЊА. Према једној студији Војске САД, вероватније је да ће пушачи доживети повреде приликом вежбања.

ПАМЋЕЊЕ. Високе дозе никотина могу узети данак у менталној спретности док особа обавља компликоване задатке.

ДЕПРЕСИЈА. Психијатри испитују доказе о повезаности између пушења и великих депресија, као и шизофреније.

САМОУБИСТВО. Једна студија медицинских сестара показала је да је самоубиство два пута вероватније међу сестрама које су пушиле.

Друге опасности које треба додати овом попису: рак уста, ларинкса, грла, езофагуса, панкреаса, желуца, танког црева, бешике, бубрега и грлића материце; кап, срчани напад, хронична плућна болест, циркулаторно обољење, чиреви органа за варење, дијабетес, неплодност, мала тежина новорођенчета, остеопороза и инфекције уха. Такође се могу додати и опасности од пожара, пошто је пушење главни узрок пожара у домовима, хотелима и болницама.

[Оквир на 12. страни]

Бездимни дуван — опасна замена

Првак у шмркачкој индустрији вредној 1,1 милијарду долара своју ситну рибу лукаво навлачи на мамац побољшаног укуса. Он је побољшао укус популарних марки. „Мала дуванска опијеност“ коју оне пружају задовољава, али не задуго. Бивши потпредседник ове дуванске компаније је рекао: „Много људи може започети с овим производима с побољшаним укусом, али на крају, они ће доћи до [најјаче марке].“ Она је рекламирана као „Снажно жвакање за снажне људе“ и „Он задовољава“.

The Wall Street Journal, који је извештавао о оваквој стратегији ове компаније, навео је њено порицање да „она темпира проценте никотина“. Овај Journal такође је изјавио да су два бивша дуванска хемичара те компаније, кад су говорили о тој теми први пут, рекла да „иако компанија не манипулише процентима никотина, она манипулише количином никотина коју корисници апсорбују.“ Они такође кажу да компанија додаје хемикалије како би поспешила алкалност свог бурмута. Што је бурмут алкалнији, „то се ослободи више никотина“. Journal додаје следеће појашњење у вези с бурмутом и дуваном за жвакање: „Бурмут, који се понекад брка с дуваном за жвакање, јесте исецкани дуван који корисници сисају, а не жваћу. Корисници узму колико с два прста и ставе га између образа и десни, померајући га уоколо језиком и пљуцкајући повремено.“

Марке с побољшаним укусом направљене за почетнике ослобађају само 7 до 22 посто свог никотина да би га крвоток апсорбовао. Најјача марка може учинити да се нови корисници загрцну. Она је у ситно исецканом облику за „праве“ мушкарце. Седамдесет девет посто његовог никотина је „слободно“ на располагању за тренутно апсорбовање у крвоток. У Сједињеним Државама, корисници у просеку почињу да користе бурмут у узрасту од девет година. И који ће се деветогодишњак дуго одупирати да пређе на јаче марке и придружи се „правим“ мушкарцима?

Последична доза никотина је у ствари снажнија него она из цигарете. Како се наводи, четири пута је вероватније да ће корисници добити рак уста, а ризик да ће добити рак грла 50 пута је већи у односу на оне који га не употребљавају.

Јавна повика у Сједињеним Државама пролазно се распламсала кад је против једне дуванске компаније мајка једне бивше средњошколске атлетске звезде, која је умрла од рака уста, покренула парницу. Он је на родеу у узрасту од 12 година добио бесплатну конзерву бурмута, и постао корисник четири конзерве недељно. Након што се подвргао бројним болним операцијама које су му искасапиле језик, вилицу и врат, његови доктори су дигли руке. Тај младић је умро у 19. години.

[Оквир на 13. страни]

Како прекинути с пушењем

Милиони људи су успешно раскрстили са зависношћу од никотина. Уколико сте пушач, чак и дугогодишњи, и ви се можете отарасити ове штетне навике. Ево неколико информација које могу помоћи:

• Знајте унапред шта да очекујете. Симптоми прекидања могу укључивати забринутост, раздражљивост, вртоглавицу, главобоље, несаницу, узнемиреност стомака, глад, жудње, слабу концентрацију и дрхтавицу. Засигурно, не баш пријатни изгледи, али већина ових интезивних симптома траје само неколико дана и постепено слаби како тело постаје слободно од никотина.

• Сада озбиљно почиње ментална битка. Не само што ваше тело жуди за никотином већ је и ваш ум био кондициониран понашањима повезаним с пушењем. Анализирајте своју рутину да бисте увидели када сте аутоматски посезали за цигаретом, и промените тај образац. На пример, уколико сте увек пушили одмах после јела, одлучите да ћете одмах устати и отићи у шетњу или опрати судове.

• Кад навали интензивна жудња, можда због неког стресног тренутка, сетите се да ће тај импулс обично проћи у року од пет минута. Будите припремљени да запослите свој ум писањем писма, вежбањем или једењем неке здраве ужине. Молитва је снажна помоћ за самоконтролу.

• Уколико сте обесхрабрени због неуспелих покушаја да прекинете с пушењем, не дајте се. Битна ствар јесте да и даље покушавате.

• Уколико вас изгледи да ћете добити на килажи задржавају, имајте на уму да користи од одустајања од цигарета далеко надмашују опасности неколико додатних килограма. Може бити од помоћи да имате воће или поврће при руци. И пијте пуно воде.

• Прекинути с пушењем је једна ствар. Остати подаље од њега сасвим је друга. Поставите временске циљеве колико ћете бити без пушења — један дан, једну недељу, три месеца, заувек.

Исус је рекао: „Љуби ближњега свога као самога себе“ (Марко 12:31). Да бисте волели свог ближњег, престаните с пушењем. Да бисте волели себе, престаните с пушењем. (Видите такође „Пушење — хришћанско гледиште“, у Пробудите се! од 8. јула 1989, стране 13-15; енгл.)