Дуванске компаније захваћене ватреном стихијом

ПРЕМА једном извештају који се појављује у часопису The New York Times од 26. јула 1995, „Министарство правосуђа је сазвало велику пороту у Њујорку да истражи да ли су дуванске компаније нетачно представиле Федералним службеницима садржај и рђаве ефекте цигарета. Министарство би овде вероватно требало да сазове другу комисију да истражи да ли су директори компаније лагали пред Конгресом о дуванским производима“.

Повод за то? Извештај га разјашњава. Априла 1994. главни директори седам водећих дуванских компанија у Сједињеним Државама сведочили су под заклетвом пред конгресним одбором да „они не мисле да никотин изазива зависност, да цигарете проузрокују болест или да њихове компаније манипулишу нивоом никотина у дуванским производима“.

После тога свод се срушио — њихове тврдње о недужности пале су у воду — када је у јуну 1995. на светло изашло две хиљаде оптужујућих докумената. Ови документи показују да су истраживачи дувана потрошили 15 година проучавајући „фармаколошке“ ефекте никотина на тело, мозак и понашање пушача. Др Виктор Динобл, бивши истраживачки научник за једну од тих компанија, описује кључни проналазак истраживања: „Компанија је почела да схвата да би могла смањити катран, али повећати никотин, и још увек имати цигарете које су прихватљиве за пушаче. Након свег њиховог рада схватили су да никотин не само да смирује или стимулише већ да има свој ефекат централно, у мозгу, и да људи пуше због можданих ефеката.“

Према часопису The New York Times, студије које је спровела компанија показале су да „коју год марку људи пуше они теже ка томе да добију потребну количину никотина тиме што дубље удишу, дуже задржавају дим у устима или пуше више цигарета“. Истраживачи компаније су покушали да направе цигарете с мање катрана и довољним нивоима никотина да би одржали задовољство пушача.

Документи надаље откривају да дуванска компанија испољава снажан интерес за своје муштерије. Студенти су били предмет њиховог испитивања више од 15 година. Људи у једном граду у Ајови, укључујући и неке 14-годишњаке пушаче, били су испитивани у вези с њиховим пушачким навикама.

Обелодањење ових истраживачких докумената сматра се благодаћу за коалицију адвоката који су покренули парницу против седам дуванских фирми. Они оптужују те дуванске компаније за прикривање сазнања о особинама никотина које изазивају зависности и за манипулисање нивоима никотина да би се унапредила зависност. Један адвокат је рекао да ни једна порота на свету неће веровати да су те компаније обављале ова истраживања као хоби.

Док се ватрена стихија распламсава у развијеном свету, дувански дим све више дува према свету у развоју. Пре четрдесет година на Југу, или у свету у развоју, практично ни једна жена није пушила а само око 20 процената мушкараца је пушило. Али данас 8 процената свих жена и 50 процената свих мушкараца у земљама у развоју су пушачи дувана — а тај број расте. „Дим“, кажу истраживачи, „дува Југом.“

Дописник за Пробудите се! извештава о тренду

Наш дописник стациониран у Бразилу направио је неке опште коментаре о ситуацији на Југу. Истраживање у индустријализованом свету приказује све смртоноснију слику за пушаче дувана. Оно има свој ефекат. „Земље које су схватиле виталну важност јавног информисања сада гледају почетке пада у потрошњи дувана“, извештава Светска здравствена организација (СЗО). „На Северу“ — додаје Панос, организација за информисање смештена у Лондону — „пушење није више друштвено прихваћено у многим домовима, јавним местима и радним местима“ и већина људи сада схвата да их „пушење може убити“. „Дуванска индустрија се сели на Југ.“

Насупрот томе, показало се да је отворити ново тржиште на Југу исто тако лако као и отворити паклицу цигарета. За дуванску индустрију услови у земљама у развоју су примамљиви. У три од четири земље у развоју не постоји забрана рекламирања, и у исто време, свесност јавности о опасностима пушења је ниска. „Људи нису свесни ризика јер им се о томе не говори“, примећује Панос.

Да би навели младе жене — које су једна од главних индустријских мета — да запале своју прву цигарету, рекламе „сликовито описују пушење као заводнички забавну активност у којој уживају независне жене“. Рекламе за дуван звуче сумњиво као и оне које су коришћене у индустријализованом свету пре пола века. Тада су те рекламе биле ефикасне. Ускоро је, каже један извор, свака трећа жена „припалила с мужевним ентузијазмом“.

Данас, жестоко агресивни маркетинг који се намерио на необавештене жене у земљама у развоју уверава да овај рекламни „успех“ 1920-их и 1930-их само што се није поновио. Дакле, суморан изглед је да су милиони младих жена у сиромашнијим земљама света сада у опасности да постану, као што се изражава један посматрач, „лепушкасте девојчице у својим раним никотинским“.

Главна мета

Иако су жене једна од важнијих мета дуванске индустрије, млади људи су њена главна мета. Рекламе у стилу цртаних филмова и фабрички жиг цигарета на играчкама доносе профит, а исто тако и покровитељство спортских догађаја.

У Кини, извештава часопис Panoscope, млади људи се „одају цигаретама у огромним размерама“. Неких 35 процената деце између 12 и 15 година и 10 процената између 9 и 12 година су пушачи. У Бразилу се, извештава дневни лист Folha de S. Paulo, процењује да су десет милиона младих пушачи. Зар нису свесни опасности? „Знам да је пушење цигарета штетно“, каже Рафаел, 15-годишњи Бразилац који пуши паклицу и по цигарета на дан, „али то је веома привлачно.“ Какве су последице овог безбрижног резоновања? „Сваког дана“, извештава Панос, „барем још 4 000 младих почиње да пуши.“

Дуванска индустрија извози на Југ неке производе који имају виши садржај катрана и никотина него марке које се продају на Северу. Разлог је очигледан. „Ја се не извињавам због никотина“, рекао је један службеник дуванске индустрије пре неколико година. „То је оно што доноси поновљени бизнис. То је оно што чини да се људи враћају.“ То је ефикасно. „Због високих нивоа никотина“, потврђује холандска публикација Roken Welbeschouwd, „брже се постиже зависност и то отвара прилике да се повећа потрошња и продаја тако што се постепено смањују ови нивои.“

„Дуванска индустрија“, закључује Панос, „Југ сматра тржиштем које ће индустрију задржати у послу.“

Припалити или продужити живот

Ако живиш у земљи у развоју, шта ћеш урадити? Чињенице су јасне. До 1950. смрти због болести повезаних с пушењем биле су незнатне, али данас милион људи на Југу умире сваке године због болести повезаних с пушењем. Међутим, СЗО упозорава да ће за мање од три деценије годишњи број смртних случајева повезаних с пушењем у земљама у развоју порасти на седам милиона. Насупрот ономе што вам кажу рекламе за дуван, цигарете коначно закуцавају ексере у сандук.

Кажете да сте свесни опасности? Одлично, али шта ћете урадити с тим спознањем? Да ли ћете бити попут пушача који је прочитао толико много ужасних ствари о пушењу да је одлучио да одустане од читања? Или ћете бити довољно паметни да видите кроз димну завесу коју навлаче рекламе за дуван и пушењу рећи не? Истина, дувански дим дува Југом — али он не мора дувати вашим путем!

[Оквир на 19. страни]

Кина — број један

Џанг Ханмин, 35-годишњи радник у Кини, заобљава дланове и пали цигарету. „Да будем искрен“, каже он, „могу радити без многих ствари, али цигарете нису једна од њих.“ Изгледа да се исто може рећи и за 300 милиона других Џангових земљака. Од 1980-их Кина „производи, продаје и пуши више него било која друга земља“. У једној од прошлих година „продате су милијарде цигарета окорелом пушачком народу“, што је Кину учинило „светском дуванском нацијом број један“ (часопис Panoscope).

[Оквир на 20. страни]

Цигарете са „гаранцијом“?

Иако сваке године умире три милиона људи због болести повезаних с пушењем, рекламе и даље говоре пушачима да је њихова навика сигурна. На пример, једна недавна реклама у бразилском часопису раструбила је долазак једне марке цигарета које „стижу с фабричком гаранцијом“. Реклама уверава: „Ваш ауто има гаранцију; ваш ТВ има гаранцију; ваш сат има гаранцију. И ваша цигарета је има.“ Међутим, као што рекламе указују и као што хронично болесни пушачи могу потврдити, једина гаранција је та да је „пушење штетно по здравље“.

[Слика на 19. страни]

Једна од најважнијих мета — жене у земљама у развоју

[Извор]

СЗО фотографија од Л. Тејлора

[Слика на 20. страни]

Зар нису свесни опасности?

[Извор]

СЗО