Зашто људи пуше, а зашто не би требало да пуше

Глад у Африци испунила је насловне странице новина у 1985. години, али пушење је убило преко два милиона људи. Глад је имала велики одјек и покренула је свет на акцију, али пушење није изазвало ни најмању буру. Зауставити коришћење дувана био би највећи банкрот свих времена, но немој чекати да се то деси. Моћне силе раде против тога.

ПУШЕЊЕ је постало епидемија светских размера. Преко милијарду људи попуши 5 билиона цигарета годишње. Године 1964. Еверет Куп, водећи хирург у САД, упозорио је на опасности од пушења. Отада је постотак америчких пушача опао, али је употреба дувана порасла за 20 одсто. Коришћење дувана у свету је порасло за 75 одсто. У развијеним земљама је оно достигло епидемијске размере, а у земљама у развоју у наглом је порасту. Болести повезане с пушењем одузимају сваке године милионе живота. Пет посто од свих смртних случајева у свету повезано је с дуваном. У Европи и САД тај постотак износи 20 посто а у Канади 17 посто.

Врхунска иронија и трагедија свега тога је истина коју је у вези пушења објавила Светска здравствена организација: „То је најважнији здравствени проблем у свету који се може спречити“. Зашто, дакле, људи и даље пуше и жању смртоносну жетву дувана? Јасно је због чега то не би требали чинити. Али, зашто то ипак чине, то је мало дубља ствар.

Један богато документован извештај којег је у јануару објавио Светски институт у Вашингтону износи горње податке и додаје: „Дуван убија 13 пута више Американаца него опојне дроге, а осам пута више него што их погине у аутомобилским несрећама“. Дуван сваке године убија више Американаца него што их је погинуло у Другом светском рату. Тај извештај такође примећује: „Владе спроводе скоро ратне операције против производње и транспортовања марихуане и опијума, али не и против дувана, далеко смртоносније биљке“.

Што наука више напредује, то се више показује смртоносност дувана. Сваке године преко два милиона пушача умире од срчаних обољења, рака плућа и емфизема. Пушачево срце ради теже од непушачевог. Оно има просечно осам до десет пута више ’откуцаја у минуту током дана, а три до пет пута више откуцаја за време спавања. Једно истраживање које је објављено у часописуСајенс износи следеће: „Пушење дувана само по себи је највећи познати узрок рака у САД, а допринос дувана свим смртним случајевима проузрокованим раком процењује се на 30%. У тих 30% углавном спада рак плућа. У Јужноафричкој Републици је један пушач који је пушио 90 цигарета на дан тиме оштетио очни нерв и на тај начин ослепео — постао је жртва дуванске амблиопије (слабовидост).

Ослобођење за ропство?

Савремене жене, које су сада ослобођене, пуше више и жању већу жетву. Рак дојке је некад био највећи убица америчких жена — данас је то рак плућа. Од 1950. године вртоглаво је порастао, за 500%, прошле године је услед њега умрло 38. 000 жена. Код жена су такође раширена обољења срца. Пушење напада срце и циркулацију, те сваке године око 800. 000 жена има срчане нападе или срчане ударе. Жена са хроничним бронхитисом које пуше, има око милион случајева више него мушкараца. Хемикалије из дуванског дима проузрокују генетска оштећења која могу да изазову рак код трудних жена и њихових фетуса. Да ли су данашње жене ослобођене? Можда, али ослобођене да би робовале дувану, исто као и мушкарци.

Да би смањили опасност, неки пушачи прелазе са цигарета на лулу или цигаре. Прошлог децембра је часопис Америчког Медицинског удружења и тај сан претворио у дим. Дуван који се користи у лулама и цигарама садржи више никотина, више канцерогеног катрана и производи опаснији угљен моноксид од дувана који се користи у цигаретама. Истраживања показују да многи, нарочито тинејџери, верују да је дуван за шмркање сигурна алтернатива за цигарете. Али, није тако. Прошле године је у САД један 19—годишњак умро од рака усне шупљине. Његова мајка је пред конгресним подкомитетом изјавила да је он почео ушмркавати дуван као дванаестогодишњак а није хтео да престане јер на омоту није било упозоравајуће етикете, а и спортисти су га рекламирали.

Кад жваћете или сишете навлажен дуван којег држите измећу образа и десни, ви у ствари изазивате рак, обољење десни и зависност никотину. Рак се развија на месту где дуван додирује образ и десни, а малигност се често шири и на друге делове тела. Такав дуван садржи 20 или више канцерогених нитросамина и полицикличних ароматских хидрокарбоната. Извештај Светског института каже да је у последњих 20 година употреба дувана за жвакање и шмркање порасла за 40% уз одговарајући пораст броја случајева рака усне шупљине.

Жртве туђег дима

Пушачи не угрожавају само сопствено здравље, него и здравље других. Више од десет студија прошле године је показало да пасивно пушење — удисање дима туђих цигарета проузрокује рак плућа код супружника који не пуше. Истраживање спроведено у Јапану, Западној Немачкој, Грчкој и Сједињеним Државама показује да „супружници пушача вероватно три пута више добијају рак плућа него супружници непушача“. Једна студија је „проценила да у САД пасивно пушење проузрокује више смртних случајева рака него што то чини индустријски загађен ваздух. Канадски научници су известили да не постоји сигурна граница пасивног пушења. Такав дим садржи преко 50 познатих карциногена и 3. 800 хемијских састојака“. Један медицински часопис пише: „Што је више пушача са којима неко живи, то је већи ризик од рака“.

А издувавање дима није једино што загађује ваздух других. Између таквих издувавања уздиже се непрочишћен дим са цигарета које се држе у руци или које леже у пепељари. Тај дим је одговоран за 85% дима који се налази у просторији где се пуши. Он садржи такве надраживаче као што су формалдехид, амонијак, акролеин, нитрооксид, хидро карбонати и сложене супстанце. Тиме оближњи непушачи удишу 50 пута више канцерогена.

Деца чији родитељи пуше више пате од прехладе, грипа, бронхитиса, астме и упале плућа. Деца чије мајке пуше имају смањену способност учења. Истраживања су показала да она читају спорије, а у школи могу да заостају по неколико месеци за децом непушача. Мајке које пуше двапут чешће рађају децу која су испод просечне тежине него мајке које не пуше. У Индији 39% жена жваће дуван. Последице тога су бебе испод просечне тежине. Часопис Хавард медикал скул хелт летер од јула 1985. године овако је закључио свој чланак под насловом „Последњи дах“? „Пушачи би требали да схвате да, кад запале у присутности своје деце, то у ствари јесте један не тако благ облик злостављања деце“. А исто тако и злостављања свих других који су око њих.

Зашто људи почињу да пуше?

Али, кад имамо у виду све ово, питајмо се зашто људи уопште почињу да пуше? Већина почиње да пуши још у тинејџерским годинама. Они су посебна мета рекламирања дувана, мада то произвођачи поричу. Ти произвођачи не циљају на младе с много речи, него је њихов приступ префињен и успешан. Један цртани филм овако опонаша њихове рекламе: „Ми произвођачи дувана не желимо да ви децо пушите ако не желите да изгледате као одрасли“. Њихове рекламе су упаковане у омиљене мамце који привлаче омладину: спортска кола, једрење на дасци, каубоји, атлете, мушкарчине и заводљиве жене све млади, лепи и весели људи који се забављају. Поштеније би било приказати болнице и гробља — али, тако се не би продале цигарете.

Мариел Хемингвеј, идол многих младих људи, узнемирена је што тинејџери пуше. Она каже: „Претпостављам да је то одређена врста побуне, али је глупа. Кад год видим младе људе да пуше не могу а да не кажем, ’Па зашто ти пушиш? Одрастао си у друштву у којем се зна да је то смртоносно!’ „Међутим, онај ко пуши, истиче се у свом друштву као хладнокрван, одрастао, продуховљен. Кад пуше, тинејџери се осећају независним, док заправо капитулирају под притиском својих вршњака. На тај начин са њима манипулишу и произвођачи дувана. Ти произвођачи знају да им је будућност у тој омладини. Ако постану зависни у младим годинама, они ће вероватно бити добре муштерије читавог свог живота.

Федерални закон у САД већ забрањује рекламирање цигарета на телевизији и радију, али недавно је Америчко медицинско удружење затражило „да се та забрана прошири и на све друге дуванске производе и на све медије“. Одмах су се јавили повици протеста из дуванске и рекламне индустрије. Тиме би била повређена њихова права из Првог амандмана у вези слободног трговачког говора. Пошто нису успели негирати питања здравља, омладине и зависности, произвођачи сада стварају нова спорна питања: њихова грађанска права и права пушача. На пример, фабрика Филип Морис тврди: „Данас се може нападати то што ја пушим. Сутра ће се можда нападати нечија права да се моли или да одабере место становања“. Право за које су они заправо забринути је „право“ да се зарађује новац рекламирањем дроге.

Зашто је тако тешко престати?

Дуван садржи никотин. Никотин је дрога. Она опија. Исто тако, она изазива зависност. Произвођачи дувана то поричу, али водећи хирург у САД, др Куп, указује на Вилијама Полина, директора Националног Института за злоупотребу дрога, који је рекао да је „никотин дрога која изазива највећу зависност у нашем друштву“.

Милијарда пушача је одана уживању никотина. Мало њих хоће да то призна. ,,Ја могу да престанем кад год то желим“, јефтине су речи које се користе као психолошка ограда. Кад једном постанеш одан уживању, веома је тешко одвићи се. Милиони покушавају, многи успевају, али већина не. Недавно је у једној студији о дувану и здрављу водећи хирург у САД известио како је једна студија из 1980. показала да је око 60% пушача у САД одлучно покушало да престане са пушењем. Међутим, више од 80% је поново пропушило током те године.

Престати са пушењем није лако, али је вредно борбе. Дакле, учини то. Учини то због себе, због свог самопоштовања, због свог здравља, због здравља своје деце. Учини то такође и ради других који су око тебе. Овај последњи разлог је важан ако себе сматраш хришћанином. Ти мораш љубити свог ближњег. Не може се рећи да га љубиш ако му загађујеш ваздух својим отровним димом (Матеј 7:12; 22:39). Из тог разлога корисници дувана који су постали Јеховини сведоци престају с том навиком, а Сведоци који су некад продавали дуванске производе више то не чине.

Не постоји лак начин да се прекине са пушењем. Ако пушиш, ти си наркоман који се опија никотином. Они који су престали са пушењем знају да никотинска апстиненција није лака. Међутим, милиони случајева са дуваном повезаних болести годишње снажан су подстрек да се прекине. Али, за већину пушача ти подстицаји нису јаки као што је јака зависност која их тера да наставе. Стално уношење никотина, како показују недавна истраживања, може се упоредити с узимањем амфетамина, кокаина и хероина. Никотин „задовољава техничке критеријуме дроге која изазива зависност, како показују лабораторијска истраживања, на тај начин што утичу на функционисање можданих таласа, на промену расположења и служи као биолошка награда (никотинска опијеност) која изазива нека понашања како код лабораторијских животиња тако и код људских добровољаца“.

Кад се пушачима дао амонијум хлорид, излучивање никотина из бубрега повећава се шест пута. Они су то надокнадили тако што су пушили 20% више цигарета и тако су попунили ниво никотина који је био потребан организму. Један чланак у часопису Сајанс Њус показује да забринути пушачи који прелазе на цигарете с ниским процентом катрана „надокнађују то тако што удишу дубље и уносе више дима“. Чланак каже да „ова само—регулација нивоа никотина може представљати даљњи доказ да никотин доводи до физичке зависности“. Занимљиво је да су лабораторијска проучавања показала да узимање никотина интравенозно такође изазива стимуланси зато уклања потребу за пушењем.

Који је најбољи начин да се прекине с навиком пушења? Следећи цитати из часописа Здравље од фебруара 1986. одражавају опште мишљење: „Властита мотивација је једина ствар која ће спасти пушача“. „Не постоји чаробна пилула помоћу које престајете са пушењем“. „Сваки дан неко престаје са пушењем — чак и они који су најоданији никотину и тој навици“. „Нагло престајање (одједном) није никад никога убило и изгледа да је то најбољи начин да се прекине пушење“. У коначној анализи, већина стручњака за престанак пушења саветује да се покуша брзо прекинути с том навиком: престати одједном и избацити све пепељаре. Кад порасте жеља за цигаретом, треба прошетати пса, трчати ,окупати се, отићи у куповину. Другим речима, треба радити све друго само не пушити“.

Ако пушиш и желиш да прекинеш, послушај ове савете искусних стручњака. Ако то није довољно, послушај још важнији савет Исуса Христа, који је рекао: „Љуби свог ближњег као самога себе“ (Матеј 22:39). Престани зато што љубиш себе и престани због тога што љубиш свог ближег као самога себе.

[Оквир на 20. страни]

Уводни чланак из часописа Америчког медицинског удружења — ЈАМА писао је следеће о ономе што се у том чланку назива Дуванизмом:

„Ми се као друштво још нисмо пробудили да бисмо схватили озбиљност штетности дувана по здравље. Морамо схватити да је данас дуванизам најсмртоноснија наркоманија у САД и да тражи већу цену у људским животима и доларима него кокаин, хероин, стечени синдром недостатка имунитета, саобраћајне несреће, убистава и терористички напади“.

Обративши пажњу на трошкове, милијарду долара годишње за борбу против рака, чланак каже следеће: „Оно што недостаје је исто такав рат против узрока рака . . . Тренутно се процењује да грађани ове земље губе животе услед дуванизма брзином 1000 на дан“.

У вези борбе против дуванизма и његовог злокобног утицаја на „рак, емфизем плућа, те кардиоваскуларне болести“, овај чланак препоручује следеће: „Требало би повећати порез на продају дувана да се изједначе трошкови које друштво има ради употребе дувана. Ако свака кутија цигарета кошта наше друштво и нашу економију (све нас) више од 2,60 долара, тада би се од оних који желе пушити требало захтевати да то и плате. . . Треба захтевати знатно смањење државних субвенција за узгајање дувана . . . Ознаке упозорења се морају налазити на свим дуванским производима . . . Рекламирање дувана мора се избацити из свих јавних медија . . . Познате личности и филмаџије не би требали да романтизују пушење“.

Чланак закључује: „Време је за јасно сагледавање и храброст. Војни редови су формирани. Чује се зов трубе„ (ЈАМА, 11. април 1986).

[Слика на 21. страни]

Због пушача који су затвореници зависности од никотина, трпе и недужне жртве