Аеродром „Канку“ — видљив али нечујан

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈАПАНА

ПРИЛАЗЕЋИ Међународном аеродрому Кансај из ваздуха, видећете једно острво са знаком „Кансај“ на енглеском.a Ово јапанско острво лежи неких пет километара од обале у заливу Осака. Не може се видети ништа осим аеродрома и с њим повезаних објеката. У ствари, то острво је скројено за употребу као аеродром. Отвореном у септембру 1994, аеродрому је био дат надимак Канку, скраћеница његовог јапанског имена, Кансај кокусај куко.

Мост који је аутопут, 3,75 километара у дужину, повезује аеродромско острво с копном, чинећи га приступачним помоћу пута и пруге. Острво је опремљено лучким објектима за бродове и трајектним службама. Али зашто изградити цело ново острво за један аеродром?

Аеродром који се не чује

Растући број туриста и посетилаца у области Кансај проузроковао је да се повећа број авиона који брује над стамбеном области око Међународног аеродрома Осака. Да би се људи који ту живе ослободили непријатности буке, био је заведен престанак активности од 9:00 увече до 7:00 ујутро. Од 1974. није се издала никаква дозвола да би се додало више међународних летова. Тако је један аеродром који треба да опслужује већи број путника и робе а да се не чује на копну постао хитна потреба.

Аеродром који би се могао користити нон-стоп а да не прави сметњу — био је то велики изазов за оне који су били укључени у овај пројекат. Једино решење које је било изнесено било је да се изгради једно острво далеко од места где људи живе и да се од њега направи аеродром. Заиста мамутски пројекат!

Националне и локалне владе заједно с локалним пословним светом финансирале су овај пројекат од 15 милијарди долара, оснивајући једну приватну компанију која ће изградити тај нови аеродром и руководити њиме. Г. Кејсуке Кимура, извршни потпредседник Компаније Међународног аеродрома Кансај, рекао је за Пробудите се!: „Пошто смо приватна компанија, нисмо могли себи да приуштимо да утрошимо много времена у стварању острва. Посао се морао брзо урадити.“

„Стварање острва“

Мелиорисати земљу дуж обале је једна ствар, али створити острво пет километара од обале је нешто друго. Да би створили 511 хектара аеродромског острва, било је као насип употребљено 180 милиона кубних метара песка и земље. „То је еквивалент од 73 пирамиде — мислим на највећу коју је направио краљ Куфу“, објашњава г. Кимура.

На морском дну, на просечној дубини од 18 метара, лежи мекан глинени слој с ког је требало одвести воду. „Један милион свежњева песка, 40 центиметара [16 инча] у пречнику, био је убачен у тај слој како би се одвела вода из њега и учврстио темељ. Тежином тог насипа, била је истиснута вода из овог 20-метарског [66-стопног] меког слоја земље, смањујући је на 14 метара [46 стопа]“, објашњава г. Кеничиро Минами, који је био одговоран за пројекат насипа. „Оно чега смо се највише прибојавали било је неједнако таложење доњег слоја тла. Користили смо компјутере да бисмо тачно израчунали где треба направити насип како би таложење било подједнако.“

Све заједно, дубина насипа достигла је 33 метра, еквивалент од 10-спратне зграде. Међутим, под тежином насипа, морско дно је тонуло и наставља да тоне. Израчунато је да ће дно тонути даљњих 1,5 метара за 50 година, остављајући острво 4 метра изнад нивоа мора.

Године 1991, чак пре него што је цело острво било створено, започет је рад на згради с терминалима за путнике и контролном торњу. После више од седам година ригорозног рада, конструкција острва, аеродрома и с њим повезаних објеката била је довршена.

Огроман али компактан

Путници који долазе пријатно су изненађени. „До времена кад смо стигли до области за подизање пртљага, наши кофери су били тамо“, каже један путник из Сједињених Држава. Шта је одговорно за гладак проток? „Зграда с терминалима за путнике је огромна али компактна“, каже г. Казухито Арао, који је одговоран за зграду с терминалима за путнике. „Путници не морају да иду кроз лавиринт који је типичан за међународне аеродроме.“

Структура зграде с терминалима за путнике једноставна је али јединствена. Главна зграда је обликована да сачува путнике непотребних кретања. Домаћи путници се могу упутити са железничке станице право ка њиховим чек-ин шалтерима а затим до излаза за укрцавање без идења уз или низ било какве степенице.

Из главне зграде, где се налазе чек-ин шалтери имиграционе службе и царина, две крилне зграде од по 700 метара пружају се на север и југ, и воде до 33 излаза за укрцавање. Путници који користе излазе ван главне зграде могу узети аутоматизовани покретни транзитни систем, назван крилни шатл. Он путнике води до жељеног излаза унутар пет минута — укључујући време потрошено у чекању за шатл.

Аеродром који треба видети

„Пошто је аеродром тотално на мору, он је слободан од било којих препрека“, каже г. Арао. „Да, чујемо да пилоти говоре да је ово аеродром који је лак за слетање“, слаже се г. Кимура.

Други такође цене како он изгледа. Софистикован дизајн зграде с терминалима у облику авионских крила привлачи многе туристе Канкуу. Они такође уживају гледајући авионе који полећу и слећу на необичан острвски аеродром. „Морали смо да изградимо једну посматрачку терасу на врху центра за одржавање ради посетилаца аеродрома, иако то у почетку нисмо намеравали да градимо“, каже г. Кимура. Просечно 30 000 људи дневно посети аеродром само да би га разгледали.

Уколико посећујете Јапан близу области Кансај, зашто не бисте слетели на Канку или полетели с њега — аеродрома који његове комшије могу видети али не могу чути.

[Фуснота]

[Извор слике на 25. страни]

Kansai International Airport Co., Ltd.