Јеховини Сведоци — оправдани у Грчкој

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ!

ПРАВОСЛАВНИ свештеник у критском селу Гази, током једне своје проповеди изјавио је: „Јеховини сведоци имају дворану баш овде у нашем селу. Потребна ми је ваша подршка да их се отарасим.“ Једне вечери неколико дана касније, непознати појединци су разбили прозоре на Дворани Краљевства и пуцали у њу. Тако је у Грчкој питање религиозне слободе било поново покренуто.

Ти догађаји су мотивисали четири локална Сведока, Кириакоса Баксеваниса, Василиса Хадзакиса, Костаса Макридакиса и Титоса Манусакиса, да поднесу петицију Министру за образовање и верска питања ради дозволе за одржавање религиозних састанака. Надали су се да би добијањем дозволе могли коначно обезбедити полицијску заштиту. Међутим, то неће ићи тако лако.

Свештеник је послао једно писмо централи тајне полиције у Хераклиону, скрећући пажњу органа власти на Дворану Краљевства Јеховиних сведока у његовој парохији и захтевајући да се наметну санкције и да се забране њихови састанци. Ово је довело до полицијске истраге и испитивања. На крају, јавни тужилац је покренуо кривични поступак против Сведока, и тај случај је изнесен пред суд.

Дана 6. октобра 1987, Окружни суд Хераклиона ослободио је четири окривљене особе, наводећи да „они нису починили дело за које су оптужени, јер су чланови религије слободни да воде састанке... за шта дозвола није потребна“. Ипак, јавни тужилац је два дана касније уложио жалбу на ту одлуку, и тај случај је изнесен пред виши суд. Дана 15. фебруара 1990, овај суд је осудио Сведоке на два месеца затвора и на новчану казну од око 100 долара. После тога, оптужени су уложили жалбу грчком Врховном суду.

Дана 19. марта 1991, Врховни суд је одбио жалбу и потврдио ту осуду. Више од две године касније, 20. септембра 1993, кад је објављена одлука Врховног суда, полиција је запечатила Дворану Краљевства. Као што је открио један полицијски документ, иза овог поступка била је критска Православна црква.

До ове ситуације дошло је због тога што су извесни закони, донесени 1938. с намером да ограниче религиозну слободу, још увек на снази у Грчкој. Они одређују да ако појединац жели да управља неким местом обожавања, мора се добити дозвола од Министарства за образовање и верска питања и такође од локалног епископа Православне цркве. Неколико деценија, ти анахронични закони су изазивали многе потешкоће Јеховиним сведоцима.

Слобода религије и људска права

Кад су сазнали да је њихову осуду потврдио Врховни суд, 7. августа 1991. четири Сведока су поднела молбу Европској комисији за људска права, у Стразбуру, у Француској. Подносиоци молбе су тврдили да је њихова осуда прекршила члан 9 Европске конвенције, која штити слободу мишљења, савести и религије, као и право особе да испољава религију сама или у заједници с другима и у јавности или приватно.

Дана 25. маја 1995, 25 чланова те Комисије дошло је до једногласне одлуке да је у овом случају Грчка прекршила члан 9 Европске конвенције. Њихова изјава је била да осуда о којој се ради није била у складу с духом религиозне слободе и да није неопходна у демократском друштву. У овој одлуци што се тиче прихватљивости тог случаја такође је наведено: „Подносиоци молбе... јесу чланови покрета чији су религиозни обреди и обичаји нашироко познати и овлашћени у многим Европским земљама.“ Коначно, Комисија је упутила случај Европском суду за људска права.

Јеховини сведоци не могу бити заустављени

Саслушање је одређено за 20. мај 1996. У судници је било преко 200 особа, укључујући и студенте и професоре с локалног универзитета, новинаре и бројне Јеховине сведоке из Грчке, Немачке, Белгије и Француске.

Г. Федон Веглерис, професор у пензији са Атинског универзитета и адвокат Сведока, тврдио је да политика коју су користиле и осуде које су донеле државне власти нису само прекршиле Европску конвенцију већ и грчки устав. „Стога оно што Суд разматра јесу државни закон и његова примена.“

Адвокат грчке владе био је судија из Државног већа, који је, уместо да разматра чињенице, указивао на место које у Грчкој заузима Православна црква, на њене тесне везе с Државом и народом, и на наводну потребу да се друге религије држе под контролом. Осим тога, изјавио је да су Јеховини сведоци од 1960. па наовамо, успели да свој број знатно увећају. Другим речима, монопол Православља је успешно доведен у питање!

Подржана религиозна слобода

Осуда ће се донети 26. септембра. Неизвесност је расла, нарочито код Јеховиних сведока. Председник суда, г. Рудолф Бернхарт, прочитао је одлуку: Суд, састављен од девет судија, једногласно сматра да је Грчка прекршила члан 9 Европске конвенције. Такође је подносиоцима молбе доделио суму од око 17 000 долара за покриће трошкова. Што је најважније, та одлука је укључивала многе значајне аргументе у корист религиозне слободе.

Суд је забележио да грчки закон дозвољава „далекосежно мешање од стране политичких, службених и црквених власти у практиковање религиозне слободе“. Додао је да је процедуру која се захтевала за добијање дозволе користила Држава да „би наметнула строге, то јест изузетно ускратне, услове на практиковање религиозних веровања извесних неправославних покрета, нарочито Јеховиних сведока“. Овај међународни суд је разоткрио сурове тактике које Православна црква користи многе деценије.

Суд је истакао да „право на слободу религије као што је загарантовано Конвенцијом искључује било које право Државе да одреди да ли су религиозна веровања или начини за изражавање таквих веровања законити“. Такође је навео да „Јеховини сведоци спадају под дефиницију ’познате религије‘ каква је пружена под грчким законом... То је штавише признала влада.“

Није пука шала

Током наредних неколико дана, већина главних грчких новина објавила је овај случај. Дана, 29. септембра 1996, недељно издање новина Kathimerini, коментарисало је: „Колико год грчка влада покушавала да то провуче као ’пуку шалу‘, ’шамар‘ који је добила од Европског суда за људска права у Страсбуру јесте стварна чињеница, чињеница која је ушла у хронике на међународном нивоу. Суд је подсетио Грчку на члан 9 Конвенције за људска права и једногласно је осудио грчко правосуђе.“

Атинске дневне новине Ethnos, 28. септембра 1996, написале су да је Европски суд „осудио Грчку, и наредио јој да плати својим грађанима које је задесила несрећа да су Јеховини сведоци“.

Један од адвоката подносилаца молби, г. Панос Битсакис, био је интервјуисан у једном радио-програму и рекао је: „Живимо у 1996. години, на прагу 21. века, и излишно је рећи да не треба бити никакве дискриминације, шиканирања или интервенције од стране владе у вези с остваривањем основног права на религиозну слободу... Ово је згодна прилика да влада поново испита своју политику и стави тачку на ову бесмислену дискриминацију, која ионако у ово време и ово доба не служи никаквој сврси.“

Одлука у случају Манусакиса и других против Грчке, повећава наду да ће држава Грчка ускладити своје правосуђе са пресудом Европског суда, тако да Јеховини сведоци у Грчкој могу имати религиозну слободу без владине, полицијске или црквене интервенције. Осим тога, ово је друга осуда коју је Европски суд донео против грчког судства о стварима повезаним с религиозном слободом.a

Надалеко је познато да Јеховини сведоци слушају државне ’више власти‘ у свим стварима које се не сукобљавају с Божјом Речју (Римљанима 13:1, 7). Они ни на који начин не представљају претњу јавном реду. Напротив, њихове публикације и јавна служба подстичу свакога да буде грађанин послушан закону и да живи мирним животом. Они су честита и добро организована религија, и њихови чланови су много допринели добробити својих суседстава. Њихова одлучност у подупирању високих библијских моралних мерила и њихова љубав према ближњем, што је нарочито изражено у њиховом библијском образовном делу, имала је здрав утицај у више од 200 земаља у којима постоје.

Надамо се да ће одлуке које је донео Европски суд послужити томе да се донесе већа религиозна слобода Јеховиним сведоцима и свим другим религиозним мањинама у Грчкој.

[Фусноте]

[Слика на 15. страни]

Првобитна Дворана Краљевства коју је 20. септембра 1993. запечатила полиција

[Слика на 15. страни]

Европски суд за људска права, у Страсбуру

[Слика на 16. страни]

Сведоци који су били укључени: Т. Манусакис, В. Хатсакис, К. Макридакис, К. Баксеванис