Законска заштита добре вести

КОЛИКО дуго човек подиже градове толико дуго и гради бедеме. Нарочито су у давнашњим временима ова утврђења представљала заштиту. На врху такве препреке, браниоци су могли да се боре с непријатељима како они не би пробили бедеме или их поткопали. Не само да су градски становници налазили заштиту већ су често и они који живе у околним градовима налазили заклон унутар тих бедема (2. Самуилова 11:20-24; Исаија 25:12).

Слично томе, да би заштитили свој начин обожавања и своје право на проповедање добре вести о Божјем Краљевству, Јеховини сведоци су изградили један бедем — један законски зид — за заштиту. Овај зид није подигнут да би изоловао Сведоке од осталог друштва, јер су Сведоци познати као друштвени, отворени људи. Уместо тога, тај зид јача правне гаранције основних слобода за све људе. То истовремено штити законска права Сведока, тако да могу имати слободу у свом обожавању. (Упореди с Матејем 5:14-16.) Тај зид штити њихов начин обожавања и њихово право да проповедају добру вест о Божјем Краљевству. Шта је тај зид и како се гради?

Изградња правног зида заштите

Иако Јеховини сведоци уживају верску слободу у већини земаља, у неким земљама они су предмет неоснованог напада. Када је у питање доведена њихова слобода обожавања на заједничким састанцима или у проповедању од куће до куће, они ствари терају правно. Правних случајева који се односе на Сведоке има на хиљаде у целом свету.a Нису сви добијени. Али, када нижи судови донесу одлуку против њих, они се обично жале вишим судовима. С којим исходом?

Кроз деценије овог 20. века, правне победе у многим земљама постављају поуздане преседане на које Јеховини сведоци апелују у сличним случајевима. Попут цигала или блокова од којих се гради неки зид, ове повољне пресуде сачињавају један правни заштитни зид. На том зиду преседана, Сведоци настављају да се боре за своју верску слободу обожавања.

Осмотри на пример случај Мердок против државе Пенсилванија, који је решен 3. маја 1943, на Врховном суду Сједињених Држава. Питање постављено у овом случају било је: да ли Јеховини сведоци треба да прибаве трговачку дозволу за дистрибуисање своје религиозне литературе? Јеховини сведоци су остали код тога да се то од њих не треба захтевати. Њихово дело проповедања није — и никада није ни било — трговачке природе. Њихов циљ није да зарађују новац, већ да проповедају добру вест (Матеј 10:8; 2. Коринћанима 2:17, Ча). У одлуци Мердок, суд се сложио са Сведоцима, сматрајући да сваки захтев за плаћање таксе на дозволу као предуслов за дистрибуисање религиозне литературе није уставан.b Ова одлука је поставила један важан преседан, и Сведоци су се с успехом позивали на њу као на ауторитет у бројним случајевима од тада. Одлука Мердок се показала као чврста цигла у правном зиду заштите.

Овакви случајеви много доприносе заштити верске слободе људи уопште. Што се тиче доприноса Сведока у одбрани грађанских права у Сједињеним Државама, University of Cincinnati Law Review је рекао: „Јеховини сведоци су имали јак утицај на развитак уставног права, нарочито ширењем међа заштите говора и религије.“

Јачање зида

Сваком правном победом, зид постаје јачи. Осмотри неколико одлука у 1990-им које су користиле Јеховиним сведоцима, као и другим љубитељима слободе широм света.

Грчка. Двадесет петог маја 1993, Европски суд за људска права је подржао права једног грчког грађанина да преноси своја религиозна веровања другима. Тај случај се односио на Миноса Кокинакиса, који је тада имао 84 године. Као Јеховин сведок, Кокинакис је од 1938. хапшен више од 60 пута, 18 пута је био на грчким судовима, и више од шест година провео је у затвору. Осуђиван је углавном на темељу једног грчког закона из 1930-их, који забрањује прозелитизам — то је закон због ког је од 1938. до 1992. извршено скоро 20 000 хапшења Јеховиних сведока. Европски суд је пресудио да су грчке власти прекршиле верску слободу Кокинакиса и, доделио му одштету у износу од 14 400 америчких долара. У својој одлуци суд је закључио да су Јеховини сведоци једна стварно „позната религија“. (Види Кулу стражару од 1. септембра 1993, стране 27-31.)

Мексико. Шеснаестог јула 1992, у Мексику је направљен велики корак у одбрани верске слободе. Тог дана донесен је Закон о верским заједницама и јавном обожавању. Посредством овог закона, нека верска група може добити законски статус религиозне институције тиме што прибави тражену регистрацију. Јеховини сведоци су раније, као и друге религије у земљи, постојали де факто, али нису имали законски статус. Дана 13. априла 1993, Сведоци су поднели захтев за регистрацију. На сву срећу, 7. маја 1993, законски су регистровани као La Torre del Vigía, A. R. и Los Testigos de Jehová en México, A. R., обоје као верска заједница. (Види Пробудите се! од 8. новембра 1994, стране 22-4.)

Бразил. Новембра 1990, Бразилски национални институт за социјалну сигурност обавестио је канцеларију подружнице Watch Tower Societyja да се у Бетелу (назив за објекте подружнице Јеховиних сведока) добровољне слуге неће више сматрати религиозним слугама и да ће зато потпасти под бразилске законе о радницима. Сведоци су се жалили на одлуку. Седмог јуна 1996, Правни заступник главне адвокатске канцеларије у Бразилији донео је одлуку која подржава положај слугу у Бетелу као чланова законитог религиозног реда, а не световних радника.

Јапан. Осмог марта 1996, Врховни суд Јапана донео је одлуку о питању образовања и слободе вероисповести — на корист свима у Јапану. Суд је једногласно одлучио да је Градски индустријско-технички колеџ у Кобеу прекршио закон тиме што је избацио Кунихита Кобајашија, који је одбијао да учествује на тренинзима борилачких вештина. Ова одлука представља прву одлуку коју је Врховни суд први пут донео на бази слободе вероисповести коју гарантује јапански устав. Следећи своју библијски школовану савест, овај млади Сведок је сматрао да ове вежбе нису у сагласности с библијским начелима, као што је оно које се налази у Исаији 2:4, које каже: „Од мачева својих коваће раонике и српове од копаља својих; неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити.“ Ова судска одлука је поставила преседан за случајеве у будућности. (Види Кулу стражару од 1. новембра 1996, стране 19-21.)

Деветог фебруара 1998, Виши суд Токија донео је још једну одлуку која је била прекретница, подржавајући право Сведокиње по имену Мисаје Такеда да одбије медицинско лечење које није у складу с библијском заповешћу да се ’уздржава од крви‘ (Дела апостолска 15:28, 29, NW). Овај случај је предат Врховном суду, и остаје да се види да ли ће Врховни суд подржати пресуду Вишег суда.

Филипини. У одлуци донесеној 1. марта 1993, Врховни суд Филипина једногласно је одлучио у корист Јеховиних сведока, у случајевима који се тичу омладинаца Сведока који су били избачени из школе зато што су с поштовањем одбили да поздраве заставу.

Свака повољна судска пресуда је попут још једног камена или цигле који појачавају правни зид који штити права не само Јеховиних сведока већ и свих људи.

Обезбеђење зида

Јеховини сведоци су законски регистровани у 153 земље, и с правом уживају многе слободе, као и друге признате религије. Након деценија прогонства и забране у Источној Европи и бившем Совјетском Савезу, Јеховини сведоци су сада законски признати у земљама као што су Албанија, Белорусија, Грузија, Казахстан, Киргистан, Мађарска, Румунија, Словачка и Чешка Република. Међутим, данас у неким земљама, укључујући и неке западноевропске земље које одавно имају правне системе, права Јеховиних сведока озбиљно се доводе у питање или поричу. Противници се активно труде да на Сведоке ’законом насиље измишљају‘ (Псалам 94:20). Како Сведоци реагују?c

Јеховини сведоци желе да сарађују са свим владама, али такође желе да имају правну слободу обожавања. Они су чврсто убеђени да су било који закон или судска одлука који би им забранили да буду послушни Божјим заповестима — укључујући и заповест о проповедању добре вести — без законске ваљаности (Марко 13:10). Ако се не могу постићи пријатељски договори, Јеховини сведоци ће повести напад на попришту закона, држећи се свих апелационих мера неопходних да би прибавили правну заштиту свог од Бога даног права на обожавање. Јеховини сведоци имају потпуно поуздање у Божје обећање: „Никакво оружје начињено против тебе неће бити срећно“ (Исаија 54:17, ДК).

[Фусноте]

[Оквир на 21. страни]

Одбрана права Јеховиних сведока

Прогањање Јеховиних сведока доводи до тога да се они широм света изводе пред судије и владине званичнике (Лука 21:12, 13). Јеховини сведоци не штеде труда у законској одбрани својих права. Победе на судовима у многим земљама помажу да се заштити правна слобода Јеховиних сведока, укључујући и њихово право да:

◻ проповедају од куће до куће ослобођени ограничења наметнутих комерцијалним продавцима (Мердок против државе Пенсилванија, Врховни суд САД /1943/; Кокинакис против Грчке, Европски суд за људска права /ECHR/ /1993/).

◻ се слободно састају ради обожавања (Манусакис и други против Грчке, ECHR /1996/).

◻ на темељу савести одлуче како могу показати поштовање према националној застави или химни. (Државна комисија за образовање Западне Вирџиније против Барнет, Врховни суд САД /1943/; Врховни суд Филипина /1993/; Врховни суд Индије /1986/).

◻ одбију војну службу која повређује њихову хришћанску савест (Георгијадис против Грчке, ECHR /1997/).

◻ изаберу лечење и лекове који не повређују њихову савест (Малет против Шулмана, Онтарио, Канада, Апелациони суд /1990/; Watch Tower против E.L.A., Врховни суд, Сан Хуан, Порторико /1995/; Фосмир против Николаја, Њујорк, САД, Апелациони суд /1990/).

◻ подижу своју децу према својим на Библији заснованим веровањима чак и када се та веровања доводе у питање на расправама око старатељства над дететом (Сан Лорент против Суси, Врховни суд Канаде /1997/; Хофман против Аустрије, ECHR /1993/).

◻ имају и воде законска представништва која су ослобођена пореза исто као и што је то дато и другим признатим религијама (Народ против Херинга, Њујорк, САД, Апелациони суд /1960/).

◻ они који су наименовани за неки облик специјалне пуновремене службе добију повољно опорезивање као што је дато пуновременим религиозним радницима других религија (Бразилски национални институт за социјалну сигурност, Бразилија, /1996/).

[Слика на 20. страни]

Минос Кокинакис са својом женом

[Слика на 20. страни]

Кунихито Кобајаши

[Извор слика на 19. страни]

The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck