Поглед у свет

Непредвидиви земљотреси

Многе године научници су мислили да треба да је могуће предвидети земљотресе. Они су посматрали нивое горње границе подземних вода који су се мењали, једва приметне покрете у земљиној кори, гас радон који је истицао из бунара̂ и друге предзнаке. „Многи од водећих сеизмолога нације сада мисле да су земљотреси инхерентно непредвидиви“, примећује један чланак у The New York Timesu. „Они кажу да потрага за начинима да се људи упозоре данима, сатима или минутима пре земљотреса изгледа да је узалудна. ... Иако недавно истраживање сугерише да неки земљотреси можда дају наговештавајуће сигнале који укључују померања у земљиној кори, ти сигнали су тако мали, слаби и скривени од погледа, да њихово откривање у било каквом практичном смислу може бити немогуће.“ Неки људи сада позивају владу да угаси фондове за истраживање земљотреса и да их употреби на смањење последица несреће. Па ипак, научници се слажу да је потребно више знања о томе како се земљиште помера и како зграде реагују у земљотресима.

Преживљавање упадања у хладну воду

Научници који испитују зашто људи који падну у ледену воду умиру тако брзо открили су да је природна реакција тела на хладан шок да се претерано дише. „Изненадно удисање ваздуха пропраћено је приливом воде — и дављењем“, каже часопис New Scientist. Претерано дисање не може да се спречи. Стога преживљавање зависи од држања главе изнад воде све док реакција да се гута ваздух не умине, обично за два или три минута.

Спортови и дуговечност

Немци годишње троше еквивалент од 25 милијарди долара на спортове, или преко 300 долара по особи. Овај новац даје се за „одећу, опрему, тренинг, изнајмљивање спортских терена и чланарине за клуб“, извештава Nassauische Neue Presse. Више од три милиона људи вежба у фитнес студијима, и још више милиона џогингује. Да ли би онда спортски ентузијасти могли да живе дуже или боље него они који седе код куће? Не обавезно. Књига Physiologie des Menschen (Људска психологија) наводи: „Генерализовати да су спортови најбољи лек дефинитивно није исправно“. Зашто? Зато што сваке године више од 1,5 милиона Немаца посети лекара с повредама које су повезане са спортом а до којих је дошло приликом рекреације током викенда̂ и одмора̂. Та књига саветује да су вежбање и спортови добри за здравље само „док се побољшање у добробити не наруши незгодама или хроничним спортским повредама“.

Никаква обавеза да се говори истина

Недавна америчка суђења привукла су јавну пажњу широм света и запањене гледаоце. „Док тужиоци имају обавезу да презентују истину, браниоци теже за другим циљевима“, каже The New York Times. „Посао браниоца јесте да добије ослобађање клијента од оптужбе, подељену пороту (тиме што усађује знатну сумњу у мисли сваког појединачног поротника) или пресуду на најмање озбиљне оптужбе“. „Они немају обавезу да засигурају да је пресуда да није крив исправна“, каже Стефан Гилерс, наставник законске етике у правној школи Њујоршког универзитета. „Говоримо пороти да је суђење потрага за истином, а никада им не говоримо да су браниоци дужни да их преваре.“ Када се „суоче с чињеницама које упадљиво укључују клијента, адвокати често морају правити приче за пороту којима је заокупљују како би гледала мимо ових чињеница и гласала за ослобађање од оптужбе“, наводи Times. Шта се дешава када адвокати знају да је њихов клијент крив али клијент још увек инсистира да окуша срећу код пороте? „Тада ће адвокати ићи у судницу као Урија Хип, пуни лажне понизности, и објавити своје дубоко уверење у интегритет приче свог клијента иако знају да је она 100 посто лажна“, каже Гилерс.

Нове вредности

Руска омладина као и цело руско друштво, пролази кроз кризу вредности. Недавна анкета спроведена у Санкт Петербургу, у Русији, открила је да став омладине ставља нагласак на „вредности заједничке за човечанство — то јест, здравље, живот, фамилију и љубав као и личне вредности, као што су успех, каријера, удобност и материјална сигурност“, извештавају руске новине Санкт-Петербургские Ведомости. Друге доминантне вредности усредсређују се на родитеље, новац, благостање, срећу, пријатељство и знање. Занимљиво је да поседовање добре репутације и уживање личних слобода заузимају два од задњих места у мислима омладине. Шта је на задњем месту? Поштење. Извештај закључује: „Ако је лагање свуда око њих, онда је у мислима генерације која расте [поштење] безвредно.“

Неплодна деценија

Британске цркве су ову прогласиле „деценијом еванђелизације“. Сада, на пола пута, шта је постигнуто? Представник Мајкл Грин каже у новинама Church Times: „Једва да смо почели да уобличавамо јеванђеље како би удовољило питањима која постављају обични људи. Видим мало показатеља да цркве делују иза својих зидова и излазе с добром вешћу међу друштво. ... Једва смо почели да вршимо икакав утицај на нецрквену савремену омладину, а то укључује око 86 посто свих младих људи у земљи.“ Зашто недостатак успеха? „Убедили смо себе да ће наш начин живота урадити то а да се не изговори ни реч. Бојимо се да не одвратимо некога“, каже Грин.

Смели препади

У Канади су 1994. лопови напали сваку седму банку — више напада по филијали него у било којој другој земљи. Међутим, у Италији, где је свака 13. филијала банке била нападнута, пљачкаши изгледа да су дрскији него било где другде. Мало пљачкаша италијанских банки постарало се да се преруше или чак употребе оружје. Неки су једноставно вербално претили банковним благајницима и била им је дата готовина. Један пар пљачкаша чак је прибегао хипнотизму, извештава The Economist. Пљачкаши банака у Италији такође су веома истрајни: 165 филијала банки било је нападнуто двапут, 27 три пута и 9 четири пута у току године. Просечан износ узет у пљачки 1994? Шездесет један милион лира (37 803 америчка долара), најнижа вредност од 1987.

Вести о крокодилима

Недавно ископане скамењене вилице древног крокодила „могу представљати првог познатог биљождерског члана“ породице крокодила, извештава часопис Nature. Уместо дугих зашиљених зуби савременог крокодила, од ког се људи данас толико плаше, овај древни предак имао је пљоснате зубе који су наводно више одговарали жвакању траве. Постоје индикације да је ово створење — које су открили кинески и канадски истраживачи у провинцији Хупеј у Кини на једном брду близу јужне обале реке Јанце — такође било копнени становник, не водоземац. Његова величина? Мерио је око метар дужине.

Растући стрес

Недавна студија у Рио де Жанеиру, у Бразилу, открила је да је преко 35 посто људи који су тражили медицинску пажњу патило од различитих облика менталне узнемирености, извештава Veja. Овај часопис упитао је др Жоржа Албертуа Косту е Силву, управника менталног здравља за Светску здравствену организацију (СЗО): „Како се ови бројеви могу објаснити? Да ли је свет постао гори или су људи постали психолошки слабији?“ Његов одговор: „Живимо у време екстремно брзих промена, које завршавају на тај начин да проузрокују забринутост и стрес на нивоима који се нису видели никада пре у историји човечанства.“ Он тврди да је један уобичајен извор стреса преовладавајуће насиље у Рио де Жанеиру. Ово често води до посттрауматичног стреса, који, тврди он, „погађа људе када су на овај или онај начин у ситуацији која је опасна по живот. Током дана они показују несигурност у вези са свиме. Ноћу имају ноћне море у којима се епизода која ставља њихов живот у опасност поново доживљава“.

Здравствена неравнотежа

Здравствена неравнотежа увећава се између богатих и сиромашних нација. Светска здравствена организација (СЗО) процењује да просечни животни век људи који живе у развијеним земљама и тамо су се родили износи 76 година — у поређењу с 54 године за оне у мање развијеним земљама. Године 1950, смртност одојчади у сиромашним земљама била је три пута већа него што је била у богатим земљама; сада је она 15 пута већа. До касних 1980-их, у сиромашним земљама стопа смртности због материнских компликација била је 100 пута већа него у богатим нацијама. Оно што доприноси овом проблему, наводи СЗО, јесте чињеница да мање од половине људи која живи у сиромашним земљама има приступ чистој води и санитетско-здравственим мерама. Према Уједињеним нацијама, број „најмање развијених земаља“ порастао је са 27 1975. године на 48 1995. године. Широм света има 1,3 милијарде сиромашних људи, и њихов број расте.