Кредитне картице и чекови платних спискова — прави или лажни?

КАКО су само згодне! Тако мале, тако лаке за ношење. Оне тако фино стају у мушки новчаник или у женску ташну. Без пребијене паре у џепу у стању сте да купите толико много ствари. Коришћење кредитних картица подстичу и рекламирају авио и бродске компаније, хотели и одмаралишта широм света. Људима се саветује: „Не излазите из куће без ње.“ Неке фирме радије прихватају њих него готовину. За разлику од готовине, уколико буду украдене или изгубљене, могу се заменити. То је ваш лични персонализовани новац, с вашим именом и јединственим бројем рачуна утиснутим на предњој страни кредитне картице.

Познате су као пластични новац — кредитне и наплатне картице. У 1985. неке банке су увеле своје сопствене високотехнолошке, ласером направљене холограме, који изгледају као да су тродимензионални, и друге сигурносне карактеристике, које се протежу од специјалних кодова на магнетној траци на полеђини до невидљиве ознаке која се појављује под ултраљубичастим светлом. Све то као ометајуће средство против фалсификовања! Процењује се да је на планети у оптицају преко 600 милиона кредитних картица.

Сматра се да су светски губици због различитих облика преваре с кредитним картицама у раним 1990-им били најмање милијарду америчких долара. Међу тим различитим облицима, извештава се да фалсификовање јесте облик који најбрже расте — најмање 10 посто од укупних губитака.

На пример, у 1993. фалсификовање кошта банке, чланице једне од највећих компанија кредитних картица, 133,8 милиона америчких долара, што је 75-процентни пораст у односу на претходну годину. Једна друга водећа компанија кредитних картица, међународна по величини, такође извештава запањујуће губитке због фалсификовања. „Они чине фалсификовање картица великим проблемом не само за банке, компаније картица и трговце који их примају, већ такође и за потрошаче широм света“, писале су једне новозеландске новине. Иако законски власници картица нису одговорни за те губитке, трошкови се неминовно преносе на потрошаче.

Како стоји ствар са уграђеним сигурносним карактеристикама које су стајале као блокада за фалсификаторе — као што су ласерски створени холограми и специјално кодиране магнетне траке? У року од једне године након што су ове карактеристике уведене, почели су да се појављују први груби фалсификати. Кратко након тога, све сигурносне карактеристике биле су копиране или компромитоване. „Увек се мораш побољшавати“, рекао је један хонгконшки службеник банке. „Варалице увек покушавају да те надмудре.“

Интересантно је да се, према стручњацима, половина свих губитака услед фалсификовања картица у раним 1990-им десила у Азији и да су се за скоро половину њих трагови могли пратити уназад до Хонгконга. „Хонгконг је за фалсификовање кредитних картица оно што је Париз за високу моду“, изјавио је један стручњак. Други оптужују Хонгконг да је главни град света за фалсификовање кредитних картица — „раскршће ’пластичног троугла‘ обмане кредитним картицама који такође обухвата Тајланд, Малезију и сада јужну Кину“. „Хонгконшка полиција каже да локални синдикати повезани с кинеским тријадама организованог криминала урезују, утискују и кодирају лажне картице користећи бројеве које дотурају поткупљени продавци. Затим они једноставно шаљу те фалсификоване картице у друге земље“, известиле су те новозеландске новине.

„Једна машина за утискивање кредитних картица, коју су [у Канади] купили чланови једне азијске банде, сада се користи за прављење лажних кредитних картица. Ова машина штампа 250 кредитних картица на сат, и полиција верује да је била употребљена у мултимилиондоларској обмани“, известиле су канадске новине Globe & Mail. У последњих неколико година хонгконшки Кинези се хапсе због коришћења кривотворених кредитних картица у најмање 22 земље, од Аустрије до Аустралије, укључујући и Гуам, Малезију и Швајцарску. Јапанске кредитне картице су нарочито тражене, пошто оне својим корисницима дају највишу границу трошења.

Талас варки с кредитним картицама и фалсификовањем подразумева да су „издавачи присиљени да трошак растућег обима обмане расподеле на све“, рекао је један канадски службеник банке. И тако то иде. Кредитна картица заиста може бити погодност и спасилац кад је корисник без одговарајуће готовине. Међутим, упамтите да је број вашег рачуна и датум истека важности картице све што фалсификаторима треба и они крећу на посао. „То је пластични новац“, упозорио је један регионални шеф безбедности Америкен експрес интернешнел, „али према њему људи тек треба да се опходе с истом обазривошћу као што то чине с готовином.“

„Тај систем је изрешетан слабостима“, казао је један начелник полиције. „А лупежи су пронашли сваку. И, човече, како их немилосрдно искоришћавају“, рекао је о фалсификаторима.

Фалсификовање чекова

С доласком десктоп штампања које би практично могло направити дупликат без мане било ког папирног новца, било је неизбежно оно што је ускоро уследило. Кривотворци су сада могли правити дупликате широког опсега докумената: пасоша, извода из матичне књиге рођених, усељеничких картица, акција, куповних наруџби, рецепата и мноштва других. Али највећи профит би се пожео од прављења дупликата платних спискова.

Техника је изузетно једноставна. Када једном неки чек платног списка неке велике компаније с милионима долара депонованим у локалним или државним банкама доспе у руке једног фалсификатора, он креће на посао. Са својим десктоп штампачем, оптичким скенером, и другом електронском опремом при руци, он може изменити тај чек да послужи његовој сврси — мењајући датум, бришући име примаоца новца и стављајући своје, додајући нуле на доларски износ. Он затим штампа промењени чек на свом сопственом ласерском штампачу, користећи папир који је купио у најближој продавници канцеларијског материјала, који је исте боје као и чек. Ако у исто време иштампа десетину или више фалсификата, он их може уновчити у било којој филијали банке у било ком граду.

Ширење фалсификовања чекова оваквим једноставним и јефтиним средствима толико је велико, кажу банковни и законски службеници, да привредни губитак може достићи милијарду америчких долара. У једном нарочито безочном случају, известио је часопис The New York Times, једна банда с центром у Лос Анђелесу обишла је земљу уновчавајући у банкама хиљаде лажних чекова платних спискова, у укупном износу од преко 2 милиона америчких долара. Индустријски аналитичари процењују да је укупан годишњи трошак услед чековних обмана сада 10 милијарди долара само у Сједињеним Државама. „Криминални проблем број један за финансијске институције“, рекао је један службеник ФИБ-а „јесу инструменти спојиви с фалсификовањем, попут обмана с чековима и наручивањем новца.“

[Истакнути текст на 7. страни]

Највећи профити долазе од прављења дупликата платних спискова