Божји дар равнотеже

„ТО ЈЕ само због таласа“, рекли су ми пријатељи, „и може трајати неколико дана.“ Био је октобар 1990. и баш сам био сишао са крстарице на суво тло након седмодневног путовања на Карибима. Међутим, оно што сам мислио да ће бити искуство од неколико дана, трајало је месецима. Било је као да уопште нисам сишао с брода. Нешто је кренуло наопако с мојим вестибуларним системом, компликованим системом за равнотежу у унутрашњем уху с његовим централним везама у мозгу.

Шта је то? Како то ради?

Координациони центар за равнотежу налази се при дну вашег мозга који се зове мождано стабло. Када сте здрави, ви одржавате равнотежу јер се безброј импулса прима од ваших очију, мишића и вестибуларног система.

Ваше очи снабдевају мождано стабло сталним сензорним напајањем о спољашњој средини. Сензорни рецептори у вашим мишићима, који се зову проприоцептори, усмеравају информације према вашем мозгу о томе по каквој врсти површине ходате или какву врсту површине додирујете. Али је ваш вестибуларни систем тај који служи као унутрашњи систем за вођење који каже вашем мозгу где се ваше тело налази у простору у односу на земљу и њену силу теже.

Вестибуларни систем се састоји из пет делова који имају везе с равнотежом: три полукружна канала и две врећице. Полукружни канали су названи горњи канал, хоризонтални (латерални) канал и доњи (постериорни) канал. Две врећице се зову утрикулус и сакулус.

Полукружни канали леже у равнима које су међусобно под правим углом као зидови и под који се спајају у углу собе. Канали су пролази који праве лавиринт скривен у тврдој кости лобање која се зове слепоочна кост. Унутар овог коштаног лавиринта налази се још један који се зове мембранозни лавиринт. На крају сваког мембранозног полукружног канала постоји нешто што би личило на испупчење, а зове се ампула. Унутар мембранозног лавиринта налази се специјална течност која се зове ендолимфа. А ван мембране налази се друга течност која је сасвим другачијег хемијског састава, а зове се перилимфа.

Овај проширени део канала који се зове ампула садржи специјалне влакнасте ћелије у облику трепљи које су уроњене у желатинозну материју која се зове купула. Када померате главу у било ком правцу, емдолимфна течност донекле заостаје за кретањем самих канала; и стога течност савија купулу и трепље које садржи. Кретање трепљи изазива промене електричних својстава влакнасте ћелије, а ово пак преноси поруку преко нервних ћелија до вашег мозга. Поруке не путују само од тих појединих влакнастих ћелија до мозга такозваним доводним нервима већ и натраг, од мозга до сваке влакнасте ћелије одводним нервима да би влакнаста ћелија добила надокнађујуће информације кад је то неопходно.

Полукружни канали откривају угаоно или кружно кретање ваше главе у било ком правцу, као што су нагињање главе напред или назад, савијање на једну или на другу страну, или окретање главе налево или надесно.

С друге стране, утрикулус и сакулус откривају праволинијско убрзање; стога се зову гравитациони сензори. Они такође садрже влакнасте ћелије које се зову трепљасте чулне ћелије. На пример, сакулус би послао информацију вашем мозгу која ће вам дати осећај убрзања навише кад кренете лифтом. Утрикулус је главни детектор који реагује кад се возите у колима и изненада убрзате. Он шаље информацију вашем мозгу да би вам дао осећај да сте забачени или напред или позади. Ваш мозак онда спаја ове информације са осталим импулсима да би донео одлуке, као што су како да померите очи и удове како би реаговали на ваш очигледан покрет. То вам помаже да задржите своју оријентацију.

То је величанствен систем који одаје част свом Дизајнеру, Јехови Богу. Чак и научници истраживачи не могу а да се не диве његовом дизајну. А. Џ. Хадспет, професор биологије и физиологије, написао је у часопису Scientific American: „Дакле, даљи рад може само појачати осећај дивљења осетљивости и комплексности овог минијатуризованог дела биолошког апарата.“

Лоше функционисање вестибуларног система

У мом случају, мој проблем са унутрашњим ухом био је дијагнозиран као отоспонгиоза или отосклероза. То је стање у коме кост у којој се налази вестибуларни систем постаје мека или сунђераста. Обично ова кост остаје веома тврда, чак и тврђа од састава костију осталог дела вашег тела. Сматра се да у процесу омекшавања долази до стварања ензима који цури у течност унутрашњег уха и хемијски га ремети, то јест трује течност. Ово може изазвати бизаран осећај сталног кретања чак иако можда стојите или мирно лежите.

Мени је изгледало као да се тротоар под мојим ногама таласао и то понекад и до 30 центиметара у висину. Док сам лежао, осећао сам се као да лежим на дну чамца усред метар високих морских таласа. Осећај није дошао и отишао као у случају неких несвестица, већ је дошао и месецима узастопце остао 24 часа дневно. Једино олакшање је долазило кад сам био несвестан док сам спавао.

Узроци и методе лечења

Узрок отоспонгиозе⁄отосклерозе још увек је непознат, иако су можда неке везе с наследним фактором укључене у то. Медицинској науци је тешко да истражује то стање јер изгледа да се оно појављује само код људи. Ретко да се икада појављује код животиња. Отоспонгиоза може изазвати зујање (звоњаву у ушима), осећај тежине у глави, ошамућеност, осећај недостатка равнотеже или разне облике вртоглавице (несвестице). Исто стање може изазвати зарашћивање стремењаче у унутрашњем уху и изазвати кондуктиван губитак слуха. Ако отоспонгиоза дође до кохлеје, може изазвати и сензонеуролошки губитак слуха тиме што уништава функцију нерва.

Постоје методе лечења овог стања. Неки укључују операцију (видите Пробудите се! од 8. 7. 1988, страна 19 ⁄енгл.⁄); други покушавају да спрече детериорацију кости додавањем калцијума и флуорида. Понекад се препоручује исхрана у којој нема шећера будући да је унутрашње ухо у великој потреби за шећером у крви. У ствари, унутрашње ухо захтева три пута више шећера да би се покренуло него што то захтева одговарајућа запремина мозга. Здраво ухо веома добро излази на крај с нормалним променама нивоа шећера у крви; али кад је ухо једном оштећено те промене могу вам изазвати вртоглавицу. Изгледа да су и кофеин и алкохол штетни кад вам једном унутрашње ухо не функционише како ваља. Иако путовање крстарицом које смо споменули на почетку овог чланка није заиста изазвало проблем, промене у температури, влажности и навикама једења вероватно су изазвале губитак равнотеже.

Ваше унутрашње ухо чини више него што само чује за вас. На величанствен и диван начин помаже вам да одржавате равнотежу. Његов дизајн треба да нас подстакне да се дивимо творевини нашег Створитеља и треба да продуби наше цењење за његово стваралаштво (Приложено).

[Дијаграми/Слика на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ваш чудесан вестибуларни систем

Поглед споља

ГОРЊИ КАНАЛ

ОВАЛНИ ПРОЗОР

КОХЛЕА

КРУЖНИ ПРОЗОР

ДОЊИ КАНАЛ

ХОРИЗОНТАЛНИ КАНАЛ

Поглед изнутра

СЛЕПООЧНА КОСТ

МЕМБРАНОЗНИ ЛАВИРИНТ

АМПУЛА

САКУЛУС

Детектор вертикалног кретања

КОХЛЕА

Орган слуха

ТРЕПЉАСТЕ ЧУЛНЕ ЋЕЛИЈЕ

УТРИКУЛУС

ГРЕБЕН

Детектор хоризонталног кретања

Мере угаоног покрета