Угрожене врсте — размера проблема

ДОДОИ су постали симбол изумирања. Последња од ових птица нелетачица угинула је отприлике 1680. на острву Маурицијус. Многе врсте које су данас у опасности такође живе на острвима. У последњих 400 година, 85 од 94 врсте птица за које се зна да су нестале биле су острвске птице.

Животиње на пространим континентима такође су у опасности од изумирања. Узмите у обзир да су тигрови некада шврљали широм Русије. Сада остају само амурске подврсте у Сибиру, а њихов број се смањио на пуких 180 до 200. Јужнокинеских тигрова има, како се извештава, само 30 до 80. У Индокини се ове животиње суочавају с изумирањем „у року од десет година“, извештава лондонски The Times. Слично томе, у Индији, обитавалишту приближно две трећине тигрова у свету, ауторитети процењују да ова величанствена створења могу изумрети у року од једне деценије.

Носорога и гепарда има све мање. У Кини велике панде шврљају у групама од по само десет животиња. Куна златица је у Велсу скоро изумрла, а црвене веверице „у следећих десет до 20 година могу нестати с копна Енглеске и Велса“, тврди The Times. Преко Атлантика у Сједињеним Државама, слепи мишеви су најугроженији копнени сисари.

Изгледи у океанима света нису ништа мање туробни. Дело The Atlas of Endangered Species означава морске корњаче као „можда најугроженију групу“ створења из мора. Амфибије изгледа пролазе боље; међутим, према часопису New Scientist, 89 врста амфибија су „у опасности од изумирања“ у последњих 25 година. Приближно 11 посто врста птица у свету такође се суочава са изумирањем.a

А шта је с мањим створењима, као што су лептири? Призор је сличан. Од 400 европских врста лептира у опасности је више од четвртине — а за 19 врста прети непосредно изумирање. Британски велики лептир, корњачин оклоп, придружио се 1993. додоу на списку изумрлих врста.

Растућа забринутост

Колико врста створења изумре сваке године? Одговор зависи од тога којег стручњака запитате. Иако се научници међусобно не слажу, сви прихватају чињеницу да су многе врсте у опасности од изумирања. Еколог Стјуарт Пим примећује: „Неслагање у вези с тим колико брзо губимо [врсте] у основи је дебата о нашој будућности.“ Он додаје: „Током протеклих векова, ми смо брзину изумирања врста повећали далеко изнад природне брзине. Као последица, наша будућност је сиромашнија.“

Наша планета, Земља, налик је кући. Неки људи који брину о угроженим врстама проучавају екологију, што је термин скован пред крај 19. века од грчке речи оикос, „дом“. Ово поље интересовања усредсређује се на односе између живих ствари и њихове околине. Тај 19. век био је сведок растућег интереса за очување, који су извештаји о изумирању несумњиво поспешили. У Сједињеним Државама, то је довело до оснивања националних паркова и заштићених подручја који створењима пружају уточиште. Тренутно, широм света постоји процењених 8 000 међународно признатих подручја за заштиту дивљачи. Заједно с даљњих 40 000 места која помажу да се сачува обитавалиште, они представљају скоро 10 посто површине светског копна.

Многи забринути људи се сада залажу за такозване зелене циљеве, било кроз покрете који разглашавају претње од изумирања или кроз оне који једноставно образују људе у погледу међузависности живота. А од Самита о Земљи у Рију 1992, размишљање влада̂ уопште карактерише већа свесност о еколошким питањима.

Проблем угрожених врста је глобалан и расте. Али зашто? Јесу ли икакви напори да се спречи изумирање врста тренутно успешни? А шта је с будућношћу? Како сте ви у то укључени? Наши следећи чланци пружиће одговоре.

[Фуснота]