Шта им доноси будућност?
УЈЕДНОМ интервјуу за Пробудите се!, чејенски мировни поглавица Лоренс Харт рекао је да један од проблема који погађа Индијанце „јесте тај да смо суочени са силама модернизације и асимилације. На пример, ми губимо свој језик. Једно време то је било смишљена владина политика. Били су уложени велики напори да нас ’цивилизују‘ образовањем. Слали су нас у интернате и забрањивали нам да говоримо своје матерње језике“. Сандра Кинлачини се присећа: „Кад сам говорила навахо у свом интернату, учитељ ми је испирао уста сапуницом!“
Поглавица Харт наставља: „Један скорашњи охрабрујућ фактор јесте тај да долази до буђења различитих племена. Они схватају да ће њихови језици изумрети уколико се не уложи напор да се сачувају.“
Има још само десет људи који говоре караг, језик једног од калифорнијских племена. У јануару 1996, Црвени Громовни Облак (Карлос Вестез), последњи Индијанац који је говорио језиком катоба, умро је у старости од 76 година. Он много година није имао никога с ким би говорио на том језику.
У Дворанама Краљевства Јеховиних сведока у резерватима Навахо и Хопи у Аризони, скоро свако говори навахо или хопи језик и енглески. Чак и Сведоци који нису Индијанци уче језик навахо. Сведоци треба да знају навахо да би обављали своје библијско образовно дело, пошто су многе Навахе вични само свом властитом језику. Језици хопи и навахо још увек су веома живи, и млади се охрабрују да их користе у школи.
Образовање староседелаца Америке
У Сједињеним Државама постоји 29 индијанских колеџа, са 16 000 студената. Први је био отворен у Аризони 1968. „То је једна од најдивнијих револуција у индијанској земљи, право да се образујемо према нашим условима“, рекао је Др Дејвид Гип, из Америчког одбора за више образовање Индијанаца. На Универзитету Синта Глеска, језик лакота је обавезан предмет.
Према Рону Макнилу (Хункапа Лакота), председнику Америчког фонда за индијанске колеџе, за староседеоце Америке дијаграм незапослених протеже се од 50 посто до 85 посто, и Индијанци имају најнижи просечан људски век и највећу стопу дијабетеса, туберкулозе и алкохолизма од свих група у Сједињеним Државама. Боље образовање је само једна од мера које могу помоћи.
Света земља
За многе староседеоце Америке, њихова праотачка земља је света. Као што је Бели Гром рекао једном сенатору: „Наша земља овде за нас је најдража ствар на свету.“ Кад су склапали уговоре и споразуме, Индијанци су често претпостављали да је то зато да би белац користио њихову земљу, а не због потпуног поседовања земље и власништва над њом. У 1870-им, индијанска племена Сијукси изгубила су вредну земљу у Блек Хилсу у Дакоти кад су нагрнули копачи, тражећи злато. Године 1980. Врховни суд САД наредио је влади САД да осам племена Сијукса исплати око 105 милиона долара надокнаде. До данас племена одбијају да прихвате ту исплату — они желе да им се врати њихова света земља, Блек Хилс у Јужној Дакоти.
Многим Сијукс Индијанцима не свиђа се да гледају лица председника̂ белаца урезана на планини Рашмор, у Блек Хилсу. На једној оближњој планини, вајари праве још већу резбарију. То је резбарија Лудог Коња, ратног вође Оглала Сијукса. Лице ће бити готово у јуну 1998.
Данашњи изазови
Да би преживели у савременом свету, староседеоци Америке морали су да се прилагођавају на разне начине. Многи сада имају добро образовање и школовани су на колеџу, са способностима које могу добро користити у склопу племена. Један пример је благи Бартон Мекерчи, Чипева из Мичигена. Он снима документарце за Public Broadcasting Service и сада ради у једној средњој школи у Хопи резервату у Аризони, где широм те државе координира часове на колеџима с коришћењем видеа. Још један пример је Реј Халбритер, харвардски образован племенски вођа из народа Онеида.
Арлин Јанг Хатфилд је, пишући за Navajo Times, коментарисала да младе Навахе немају искуства нити чине жртве које су чинили њихови родитељи и баке и дедови док су одрастали. Она пише: „Због [савремених] удобности они никада нису сакупљали или секли дрва, носили воду или чували овце попут њихових предака. Они не доприносе издржавању наших породица као што су то чинила деца у давна времена.“ Она закључује: „Немогуће је избећи многе социјалне проблеме који ће неизбежно утицати на нашу децу. Не можемо изоловати наше породице, или резерват од осталог света, нити се можемо вратити животу какав су водили наши праочеви.“
Ту лежи изазов за староседеоце Америке — како да се држе својих јединствених племенских традиција и вредности док се прилагођавају спољњем свету који се брзо мења.
Борити се против дроге и алкохола
До дан-данас, алкохолизам пустоши друштво староседелаца Америке. Др Лорен Лорч, која је 12 година служила Хопи и Навахо становништву као педијатар и лекар опште праксе, рекла је у интервјуу за Пробудите се!: „Алкохолизам је један тежак проблем како за мушкарце тако и за жене. Снажна тела постају жртве цирозе, смрти у несрећним случајевима, самоубиства и убиства. Жалосно је видети како алкохолизам има предност испред деце, брачног друга и чак испред Бога. Смех се мења у сузе, нежност у насиље.“ Она је додала: „Чак и неке церемоније, које су Навахо и Хопи некада сматрали светима, данас се понекад оскрнављују пијанством и развратом. Алкохол том дивном народу одузима његово здравље, његову интелигенцију, његову креативност и његову праву личност.“
Филмер Блухаус, миротворка на Суду за народ Навахо, у Виндоу Року, у Аризони, ублажујући је описала злоупотребу дроге и алкохола као „самолек“. Та злоупотреба служи да се заборави туга и да особи помогне да побегне од грубе реалности живота без рада и често без сврхе.
Међутим, многи староседеоци Америке успешно су победили „демона“ пића кога је донео белац и успели су да извојују победу над зависношћу од дроге. Два примера су Клајд и Хенријета Абрахамсон, из резервата Спокан Индијанаца у држави Вашингтон. Клајд је здепаст, с тамном косом и тамним очима. Он је објаснио за Пробудите се!:
„Већину свог живота одрастали смо у резервату, а онда смо се преселили у град Спокан да бисмо ишли на колеџ. Није нас било брига за наш начин живота, у шта су спадали алкохол и дроге. Такав живот је био све што смо познавали. Одрасли смо с мржњом према та два утицаја због проблема које смо видели да изазивају у породици.
„Онда смо дошли у контакт с Јеховиним сведоцима. Док нисмо отишли у град, никада раније нисмо чули за њих. Наш напредак је био спор. Вероватно је то било зато што нисмо стварно веровали људима које нисмо познавали, посебно белцима. Три године смо имали студије који су били и успешни и неуспешни. Најтежа навика коју је требало да оставим била је пушење марихуане. Пушио сам од своје 14 године, а кад сам покушао да престанем имао сам 25. Био сам дрогиран већину свог младалачког живота. Године 1986, прочитао сам чланак у издању Пробудите се! од 22. јануара под насловом „Сви други пуше траву — зашто не бих и ја?“ (енгл.). То ме навело да размишљам колико је пушење траве глупо — посебно кад сам прочитао Пословице 1:22, где стоји: ’Докле ћете, безумници, лудост ви љубити? докле ли ће пакосници у ругању уживати? Докле л’ ће будале науку мрзети?‘
„Престао сам с том навиком и у пролеће 1986, Хенријета и ја смо се венчали. Крстили смо се у новембру 1986. Године 1993, постао сам старешина у скупштини. Обе наше кћерке крстиле су се као Сведоци 1994.“
Да ли су казина и коцкање решење?
Године 1984. у Сједињеним Државама није било коцкарница којима су управљали Индијанци. Према новинама The Washington Post, ове године 200 племена има 220 коцкарских објеката у 24 земље. Истакнути изузеци су Навахо и Хопи, који се још одупиру том искушењу. Али, да ли су дворане с казином и бингом пут ка напретку и више запослења за резервате? Филмер Блухаус рекао је за Пробудите се!: „Коцкање је мач с две оштрице. Питање гласи: да ли ће од тога за људе бити више користи него штете?“ Један извештај наводи да су индијанска казина створила 140 000 радних места у целој земљи али указује на то да само 15 посто тих места држе Индијанци.
Поглавица Чејена Харт дао је за Пробудите се! своје мишљење о томе како казина и коцкање утичу на резервате. Он је рекао: „Моја осећања су двојака. Једина добра ствар јесте да то доноси посао и приход за племена. С друге стране, примећујем да су многе муштерије наши властити људи. Неки које знам постали су одани бингу и они рано одлазе од куће у казино, још пре него што деца дођу кући из школе. Онда деца постају домаћини док се њихови родитељи не врате са играња бинга.
„Главни проблем јесте тај што породице мисле да ће победити и повећати свој приход. Уопште узев, не добијају; они губе. Видео сам како троше новац који су били одвојили за храну или за одећу за децу.“
Шта доноси будућност?
Том Бати објашњава да постоје два популарна приступа кад се дискутује о будућности југозападних племена. „Први безусловно предвиђа блиски нестанак староседелачких култура у главној струји америчког живота. Други је неодређенији... Он фино говори о процесу модернизације, предлажући промишљено мешање ’најбољег старог с најбољим новим‘, једну врсту златног културног заласка у коме Индијанац може остати старомодан у својим занатима, разноврстан у својој религији и мудар у својој филозофији — али још увек довољно разуман у својим односима с нама (супериорном културом [белца]) да ствари види на наш начин.“
Бати затим поставља питање: „Промена је неизбежна, али ко ће се мењати и за коју сврху?... Ми [белци] имамо узнемирујућу навику да све друге народе сматрамо пуким неразвијеним Американцима. Ми претпостављамо да су они сигурно незадовољни својим начином живота и да једва чекају да живе и размишљају као и ми.“
Он наставља: „Једно је сигурно — прича о Индијанцу још није готова, али остаје да се види како ће се завршити или хоће ли се завршити. Још увек има времена, можда, да се о нашим преосталим индијанским заједницама почне размишљати као о вредним културним изворима уместо једноставно као о компликованим социјалним проблемима.“
Живот у новом свету хармоније и правде
С библијског гледишта, Јеховини сведоци знају какву будућност могу имати староседеоци Америке и људи из свих нација, племена и језика. Јехова Бог је обећао да ће створити „ново небо и нову земљу“ (Исаија 65:17; 2. Петрова 3:13; Откривење 21:1, 3, 4).
То обећање не значи неку нову планету. Као што староседеоци Америке јако добро знају, земља је драгуљ и кад се поштује кад се с њом исправно поступа. Уместо тога, библијско пророчанство указује на то да ће нова небеска владавина заменити владавине човечанства које само експлоатишу. Земља ће бити претворена у рај с обновљеним шумама, равницама, рекама и животињским светом. Сви људи ће несебично учествовати у управљању земљом. Више неће преовладавати експлоатација и похлепа. Биће обиље добре хране и изграђујућих активности.
А ускрсењем мртвих биће поништене све неправде из прошлости. Да, чак ће се и анасази (навахо реч за „древне“), преци многих Пуебло Индијанаца, који живе у Аризони и Новом Мексику, вратити да би имали могућност да вечно живе овде на обновљеној земљи. Исто тако, вође које су биле чувене у индијанској историји — Џеронимо, Бик Који Седи, Луди Коњ, Текумса, Мануелито, поглавице Џозеф и Сијетл — и многи други могу се вратити у том обећаном ускрсењу (Јован 5:28, 29; Дела апостолска 24:15). Какав диван изглед пружају Божја обећања њима и свима који му данас служе!
[Слика на 15. страни]
Типичан Навахо хоган, начињен од греда покривених земљом
[Слика на 15. страни]
Модел Лудог Коња, темељ за скулптуру на планини у позадини
[Извор]
Фотографија Robb DeWall, љубазношћу Crazy Horse Memorial Foundation (nonprofit)
[Слика на 15. страни]
Хопи и Навахо Сведоци у Кимс кањону, у Аризони, састају се у овој Дворани Краљевства, некадашњој пограничној трговачкој кући
[Слика на 16. страни]
Насеобине анасаза од пре више од 1 000 година (Меса Верде, Колорадо)
[Слика на 16. страни]
Џеронимо (1829-1909), чувени поглавица Апача
[Извор]
Љубазношћу Mercaldo Archives/ Dictionary of American Portraits/Dover