Кредитне картице — хоће ли вам служити или вас учинити робом?

„ТАЈ тренутак сваког месеца када отварам своје изводе за кредитне картице јесте једна лакрдијска катастрофа“, примећује један енглески наставник у Сједињеним Државама. „Зурим у салдо у неверици, као да је нека моја друга личност, неки фискални г. Хајд, кренуо у манијачни поход кроз продавнице играчака, кућних апарата, кроз супермаркете и бензинске пумпе.“

И Долорес такође утврђује да лако улеће у дуг. Она каже: „Коришћење кредитних картица је безболно. Стваран новац не бих тако трошила. Али куповање с кредитним картицама је другачије. Никад не видиш новац. Све што урадиш је: даш картицу, и картица ти се врати.“

Не изненађује да су дуговања на кредитним картицама у Сједињеним Државама, у јуну 1995, укупно износила 195,2 милијарде долара — просечно више од 1 000 долара по сваком власнику картице! Па ипак, компаније кредитних картица и даље намамљују нове кориснике уз помоћ таквих стимуланса какви су мале почетне каматне стопе и непостојање годишњих такси. Колико сте потраживања за кредитне картице примили у недавним месецима? Просечно домаћинство у САД добије око 24 сваке године! Типични власник картице у Сједињеним Државама је у 1994. користио десет кредитних картица да би се задужио 25 посто више него претходне године.

У Јапану, кредитних картица има више него телефона; просек је две кредитне картице по сваком Јапанцу изнад 20 година. У осталом делу Азије, издано је преко 120 милиона кредитних картица, отприлике 1 на сваких 12 становника. Џејмс Касин, из компаније MasterCard International, каже: „Азија је далеко најбрже растуће подручје за трансакције с кредитним картицама.“ Председник компаније Visa International, Едмунд П. Јенсен, предвиђа: „Дуго ћемо бити картицоцентрично друштво.“

Кредитне картице ће очито и даље све дубље задирати у структуру живота. Кад се исправно користе, оне могу бити предност. Међутим, злоупотреба може гадно жацнути. Поседовање основног спознања о кредитним картицама може вам помоћи да ово финансијско средство употребите на своју корист.

Врсте картица

Најшире прихваћене картице су банковне картице какве су Visa и MasterCard. Ове картице издају финансијске институције и захтевају плаћање годишње таксе, обично у износу од 15 до 25 долара. Понекад, ова такса се не наплаћује, у зависности од кредитног досијеа корисника и његовог коришћења картице. Уплата се може извршити за цео месец, обично без зарачунавања икаквих камата, или се уплате могу извршавати кроз месечне рате које укључују високе камате. Предвиђен је лимит трошења, на темељу кредитног досијеа тражиоца кредита. Лимит се често подиже када се испољи способност плаћања.

Банковне картице такође поседују припреме за добијање готовинског зајма путем коришћења аутомата или путем чекова које обезбеђује издавач. Међутим, прибављање готовине на овај начин је скупо. Особи се обично наплати од 2 до 5 долара за сваких 100 позајмљених долара. А камата на такве готовинске зајмове расте од дана кад се новац подигне.

Осим банака, многе продавнице и национални ланци продавница издају кредитне картице које су признате у њиховим сопственим предузећима. За такве картице обично не постоји годишња такса. Међутим, ако потребан износ није у целости уплаћен, камате могу бити више него што су камате код банковних картица.

Нафтне компаније такође издају кредитне картице за које не постоје годишње таксе. Ове картице обично вреде само на пумпама тих компанија и понекад у неким хотелима. Као што је случај код картица које издају продавнице, и код њих се може уплатити цео износ без камате или уплаћивати у извесном временском року с каматом.

Такође постоје путничке картице и картице за разоноду, какве су Diners Club и American Express. За ову врсту картица постоји годишња такса, али нема наплаћивања камата пошто читав износ приспе за уплату по примитку месечног рачуна. Међутим, између ових и банковних картица границе нису јасне. На пример, American Express нуди и Optima картицу, за коју се зарачунавају камате и слична је банковној картици.

Једна другачија врста картице која улази у америчко тржиште јесте паметна картица, названа тако због меморијског чипа који је уграђен у њу. Она се може користити као готовинска картица, јер корисник може имати чип програмиран на одређену суму новца. Продавац који ту учествује може од ње одузети цену купљених ствари. До прошле године Французи су већ имали у употреби 23 милиона паметних картица, а Јапанци 11 милиона. Предвиђа се да ће до 2 000. број таквих картица широм света брзо скочити на више од милијарду.

Пре него што набави картицу, мудро би било да човек обрати пажњу на услове кредита. „Кључни кредитни услови које треба осмотрити“, према брошури коју је издао Федерални систем резерви Владе САД, јесу „годишња постотна стопа (ГПС), годишња такса и период без наплате камата“. Међу другим факторима за осматрање јесу готовински зајам и затезне камате као и дуговања закаснелих уплата.

Финансијска потраживања — колико висока?

Финансијска потраживања којима су људи подвргнути када не плате у целости своје месечне износе, могу бити далеко виша него што то већина људи схвата. На пример, узмите у обзир ГПС, што је мера стварне цене кредита. Однос годишње каматне стопе и ГПС-а може се илустровати на следећи начин. Рецимо да 100 долара позајмите пријатељу који вам на крају године врати 108 долара. У том случају, ваш пријатељ вам даје годишњу камату од 8 посто. Ипак, рецимо да он враћа тај дуг од 100 долара у 12 месечних рата од по 9 долара. Укупан износ на крају године још увек је 108 долара, али ви сте, као позајмљивач, користили тај новац како су уплате сваког месеца биле извршене. ГПС на такав зајам испада да је 14,5 посто!

Према једном истраживању које је прошле године предузео Федерални систем резерви САД, ГПС-и на банковне кредитне картице почињу са 9,94 посто и пењу се до 19,80 посто, при чему је типична вредност између 17 и 19 посто. Иако неке институције заиста нуде ниже почетне стопе, обично 5,9 посто, оне се могу повећати кад тај уводни период истекне. Стопе се такође дижу уколико издавач открије повећање ризика. Неки издавачи кажњавају закаснеле платише тиме што им повећавају каматне стопе. За прекорачење лимита трошења такође се добија казна.

У азијским земљама, годишње постотне стопе на картице могу бити врло високе. На пример, за неке банковне картице оне износе 24 посто у Хонгконгу, 30 посто у Индији, 36 посто у Индонезији, 45 посто на Филипинима, 24 посто у Сингапуру и 20 посто на Тајвану.

Јасно је да кредитне картице пружају лаке али врло скупе кредите. Отићи у продавницу и нагомилати дуговања на кредитним картицама која можете отплатити само у ратама јесте попут одласка у банку и позајмљивања новца по претераној тарифи. Ипак, скоро 3 од свака 4 власника картице у Сједињеним Државама учини баш то! Они носе неизмирена дуговања за која плаћају високе камате. У Сједињеним Државама, просечно месечно дуговање за картице Visa и MasterCard прошле године било је 1 825 долара, а многи људи носе дугове у том износу на више кредитних картица.

Замка која вас може учинити робом

Рут Сусвејн, извршни директор Власника банковних картица Америке, каже да корисници картица не схватају финансијске невоље у које могу упасти. Она истиче да кориснику картице који врши минималну уплату — од 36 долара месечно — за дуговање на кредитној картици од 1 825 долара треба више од 22 године да би отплатио тај дуг.a Због додатних плаћања камата, до тог времена потрошач би за дуг од 1 825 долара платио око 10 000 долара! И то ако више никад ништа не купи на ту картицу! Дакле, ако имате склоност да превише трошите, кредитне картице у вашем новчанику могу постати замка.

Како људи упадају у замку? Роберт, поменут у уводном чланку, каже: „Куповали смо ствари које нам нису биле потребне. Прикључили смо се једном клубу здравља који никада нисмо користили. Купили смо покретну кућицу, и потрошили хиљаде долара поправљајући је, не размишљајући да ли је вредна тога. Никада нисмо стварно размишљали о последицама наших дугова.“

Рина, такође поменута у претходном чланку, објашњава шта се десило њој и њеном мужу, Мајклу: „Једноставно смо упали у дуг. После венчања купили смо све што нам је требало, користећи кредитне картице. За премије за здравствено осигурање и куповине за које нисмо могли користити картице, искористили смо могућност добијања готовинског зајма путем наших кредитних картица. За годину дана наш дуг је достигао 14 000 долара. То што смо схватили да већи део наших месечних уплата на кредитне картице иде на камате, отворило нам је очи.“

Да ли треба да поседујете картице?

Након осматрања финансијске мочваре у коју су кредитне картице потопиле милионе људи, неки у одговору могу рећи не. Дафни, 32-годишњакиња, каже: „Моји родитељи никада нису имали кредитну картицу, и не желе да је имају.“ У ствари, сваки четврти власник кредитних картица у Сједињеним Државама мудро користи своје кредитне картице. Он има користи не трпећи бол плаћања до неба високих камата. Марија је једна таква особа. „Волим ту погодност“, каже она. „Не морам да носим пуно готовине са собом. Ако видим нешто на распродаји што ми треба, могу то да купим.“

Марија наставља: „Увек засигурам да имам довољно средстава да покријем ту куповину. Никада нисам употребила могућност добијања готовинског зајма. Никада нисам платила финансијска потраживања.“ Згодно је користити кредитну картицу кад правите гарантовану хотелску резервацију, а у Сједињеним Државама неопходна је кад изнајмљујете кола.

Међутим, неки људи су импулсивнији кад је у питању куповина. Они би могли куповину учинити свеснијим актом тиме што би трошили углавном готовину. Мајкл и Рина нису желели да им задуженост постане начин живота. Зато су одлучили да пет година не користе ниједну картицу — осим за хитне случајеве.

Да ли ћете изабрати да користите кредитне картице јесте лична одлука. Али, ако одлучите да их користите, чините то пажљиво. Користите их као средство погодности. И свим силама избегавајте нагомилавање дугова. Држање под контролом трошења преко кредитних картица јесте важан корак у успешном управљању вашим финансијама. Осмотрите шта бисте још могли учинити.

[Фуснота]

[Слика на 7. страни]

Коришћење кредитних картица је безболно — док не стигну рачуни