Толеранција — из једне крајности у другу

ЖИВОПИСНА лепота Кашмирске долине подстакла је једног филозофа из 16. века да узвикне: „Ако игде постоји рај, то је овде!“ Јасно је да он није имао никакву представу о томе шта ће се касније дешавати у том делу света. У последњих пет година, тамо је убијено најмање 20 000 људи у борбама између сепаратиста и Индијске армије. Немачке новине Süddeutsche Zeitung сада ту регију описују као „долину суза“. Кашмирска долина пружа једну просту, а ипак вредну поуку: нетолеранција може упропастити потенцијалан рај.

Шта значи бити толерантан? Према Collins Cobuild English Language Dictionary, „ако сте толерантни, ви дозвољавате другим људима да имају своје ставове и веровања, или да се понашају на неки нарочит начин, чак и ако се не слажете с тим или не одобравате то“. Каква дивна особина коју треба испољавати! Сигурно се осећамо лагодно с људима који поштују наша веровања и ставове, чак и када се они разликују од њихових.

Од толеранције до нетрпељивости

Супротно од толеранције је нетолеранција, која има неколико нијанси јачине. Нетолеранција може започети ускогрудим неодобравањем нечијег понашања или начина на који неко обавља ствари. Ускогрудост гуши радост живота и затвара човеков ум за нове идеје.

На пример, нека утегнута особа може се згрозити од чилог одушевљења детета. Млада особа може зевати приликом медитативних поступака неког старијег од ње. Тражите да опрезна особа ради раме уз раме с неким ко је авантуриста, и обоје би могли постати раждражљиви. Зашто згражавање, зевање и раздраженост? Зато што је у сваком поједином случају једној особи тешко да толерише ставове или понашање друге.

Тамо где се развија нетолеранција, ускогрудост може прерасти у предрасуду, која представља аверзију према некој групи, раси или религији. Још јача од предрасуде је нетрпељивост, која може да се испољи у насилничкој мржњи. Последице су јад и крвопролиће. Помисли само на оно до чега је нетолеранција довела током крсташких ратова! Нетолеранција је чак и данас чинилац у сукобима у Босни, Руанди и на Средњем истоку.

Толеранција захтева равнотежу, а одржавање исправне равнотеже није лако. Ми смо попут клатна на часовнику, које се љуља с једне стране на другу. Понекад, показујемо премало толеранције; понекад, превише.

Од толеранције до неморала

Да ли је могуће бити превише толерантан? Сенатор САД, Дан Котс, у говору 1993, описао је „борбу око значења и упражњавања толеранције“. Шта је он тиме мислио? Сенатор се жалио да у име толеранције, неки „напуштају веровање у моралну истину — у добро и зло, у исправно и неисправно“. Такви људи сматрају да друштво нема право да суди о томе шта је добро понашање, а шта лоше.

Године 1990, британски политичар Лорд Хејлсхам писао је да „најкобнији непријатељ морала није атеизам, агностицизам, материјализам, похлепа нити било који други од прихваћених узрока. Прави непријатељ морала је нихилизам, неверовање, сасвим буквално, ни у шта“. Очигледно, ако не верујемо ни у шта, ми немамо мерила за исправно понашање и све се може толерисати. Али, да ли је исправно толерисати сваки облик понашања?

Један дански директор средње школе мислио је да није. Он је раних 1970-их написао један новински чланак, у коме се жалио на рекламе у штампи за порнографске забаве које приказују сексуални однос између животиња и људи. Те рекламе су биле дозвољене због данске „толеранције“.

Јасно је да проблеми настају не само због показивања премало него и због показивања превише толеранције. Зашто је тешко избегавати крајности и остати у исправној равнотежи? Будите љубазни и прочитајте следећи чланак.

[Слика на 3. страни]

Претерано реаговање на грешке деце може бити штетно по њих

[Слика на 4. страни]

Толерисање свега што деца раде неће их припремити за одговорности живота