Флексибилни, а ипак подложни Божанским мерилима

„ТОЛЕРАНТНИ људи нису никад глупи, а глупи људи нису никад толерантни“, каже једна кинеска пословица. Ова пословица садржи више од само шаптаја истине, пошто бити толерантан јесте изазов, и изискује подлагање исправним мерилима понашања. Али којим мерилима треба да се подлажемо? Зар не би било логично следити мерила која је поставио Творац човечанства, како су објашњена у његовој Речи, Библији? Сам Бог пружа најбољи пример држања својих мерила.

Створитељ — наш највећи пример

Свемоћни Бог, Јехова, савршено је уравнотежен у толеранцији, и не показује је ни превише, ни премало. Хиљадама година он толерише оне који срамоте његово име, кваре човечанство и злоупотребљавају земљу. Апостол Павле је писао, како је забележено у Римљанима 9:22, да је Бог „поднео [„толерисао“, NW] с великом трпељивошћу судове гнева приправљене за погибао“. Зашто је Бог толерантан толико дуго? Зато што његова толеранција има сврху.

Бог је стрпљив с човечанством „јер неће да ко погине, него сви да дођу на покајање“ (2. Петрова 3:9). Створитељ је човечанству дао Библију и опуномоћио је своје слуге да посвуда обзнане његова мерила понашања. Прави хришћани су подложни тим мерилима. Али, да ли то значи да Божје слуге морају да буду круте у свим околностима?

Чврсти, а ипак флексибилни

Исус Христ је оне који су тражили вечни живот храбрио да ’уђу на уска врата‘. Али ићи кроз уска врата не значи бити ускогруд. Ако смо склони да будемо доминантни или догматични када смо с другима, сигурно ће сваком живот бити пријатнији ако сузбијемо то нагињање. Али како? (Матеј 7:13; 1. Петрова 4:15).

Тиофано, једна грчка студенткиња, која је објаснила да је време проведено с људима различитих позадина водило до тога да их боље разуме, рекла је: „Суштински је важно да настојимо да приступимо њиховом начину размишљања уместо да их присиљавамо да они пређу на наше“. Дакле, тиме што некога боље упознајемо, можемо открити да његов укус за храну и чак његов нагласак нису тако чудни као што смо мислили. Уместо да увек имамо највише да кажемо или да инсистирамо да наша реч буде задња, учимо многе корисне ствари тиме што саслушамо његово гледиште. Заиста, широкогруди људи имају више од живота.

Кад год се ради о личном укусу, треба да будемо флексибилни и да дозволимо другима да се радују свом сопственом избору. Али када је понашање ствар послушности нашем Створитељу, ту треба да будемо чврсти. Свемоћни Бог не оправдава сваку врсту понашања. Он је то показао својим поступцима са својим слугама у прошлости.

Замка бивања превише толерантним

Илије, један првосвештеник древне нације Израел, био је Божји слуга који се ухватио у замку тога да буде превише толерантан. Израелци су ушли у савезни однос с Богом, пристајући да слушају његове законе. Али Илијева два сина, Офније и Финес, били су похлепни и неморални, и били су у великој мери без поштовања према Свемоћном. Илије, иако добро упућен у Божји закон, пружио је само благе укоре и био је млитав у својој дисциплини. Направио је грешку у томе што је мислио да ће Бог толерисати злоћу. Створитељ прави разлику између слабости и злоће. Због намерне повреде Божјег закона, Илијеви зли синови били су строго кажњени — и то с правом (1. Самуилова 2:12-17, 22-25; 3:11-14; 4:17).

Каква би трагедија била да будемо превише толерантни у својој породици, или да затварамо очи пред сталним преступањем од стране наше деце! Колико је боље подизати их „у науци и у страху од Господа“! То значи да сами морамо да се држимо божанских мерила и да их усађујемо у своју децу (Ефесцима 6:4).

Слично томе, хришћанска скупштина не може да толерише злоћу. Ако неки члан практикује велико преступање и одбија да се покаје, он мора бити избачен (1. Коринћанима 5:9-13). Међутим, ван породичног круга и скупштине, прави хришћани не покушавају да промене друштво као целину.

Јак однос с Јеховом

Нетолеранција настаје у атмосфери забринутости. Међутим, ако имамо близак лични однос с Богом, ми имамо осећај сигурности који нам помаже да задржимо исправну равнотежу. „Тврда кула име је Господње, к њој се праведник утиче и заклон налази“, читамо у Пословицама 18:10. Сигурно не постоји штета која може задесити нас или наше вољене за коју се Створитељ неће побринути у своје право време.

Неко ко је извукао велику корист из блиског односа с Богом био је апостол Павле. Као Јеврејин познат као Савле, он је прогонио следбенике Исуса Христа и био крив за проливање крви. Али Павле је и сам постао хришћанин и, као апостол Павле, касније се ангажовао у пуновременом јеванђелизирању. Павле је испољавао један широкогруди став у проповедању свим људима, „и Грцима и Варварима, и наученима и невештима“ (Римљанима 1:14, 15; Дела апостолска 8:1-3).

Како је успео да се промени? Тако што је стицао тачно спознање о Библији, и тако што је растао у љубави према Створитељу, који је непристрастан. Павле је научио да је Бог фер у томе што Он сваког појединца просуђује, не према култури или раси, већ према ономе што он или она јесу и раде. Да, за Бога, важна су дела. Петар је запазио да „Бог не гледа ко је ко, него му је у сваком народу добродошао ко се њега боји и твори правду“ (Дела апостолска 10:34, 35, Ча). Свемоћни Бог нема предрасуда. То га разликује од неких светских вођа, који намерно користе нетолеранцију за своје сопствене циљеве.

Времена се мењају

Према Џону Греју, са Оксфордског универзитета у Енглеској, толеранција је „врлина која је у последње време запала у потешкоће“. Али то ће се променити. Толеранција уравнотежена божанском мудрошћу преовладаваће.

У предстојећем Божјем новом свету, нетолеранције ће нестати. Екстремни облици нетолеранције, као што су предрасуда и нетрпељивост, нестаће. Ускогрудост неће више гушити радост живота. Затим, постојаће рај далеко величанственији него што је икада био могућ у Кашмирској долини (Исаија 65:17, 21-25).

Да ли жељно ишчекујеш да живиш у том новом свету? Каква предност и како ће то бити узбудљиво!

[Слика на 8. страни]

Апостол Павле је показао исправну равнотежу зато што је био у односу с Богом